’’Jefimijin vez’’ je nagrada koju pesnicima dodeljuje opština Trstenik u okviru manifestacije ’’Jefimijini dani’’ koja se održava svake godine u junu. Nagrada je kopija Jefimijine ’’Pohvale knezu Lazaru’’.
’’Jefimijini dani’’ je tradicionalna manifestacija koja se održava u Trsteniku i manastiru Ljubostinja u čast prve srpske pesnikinje Jefimije. Monahinja Jefimija je u srednjem veku na svili izvezla svoje najpoznatije delo ’’Pohvala knezu Lazaru’’.
Zlatovezom na svili ispisala je poeziju i molitvu istovremeno i postala prva pesnikinja koja je vezom izražavala stihove. Više su to priče i molitve (tri pohvale) ali svrstani su istovremeno u poeziju i prozu. To je jedan vid ispisivanja poezije na svili zlatovezom i to je čini književnicom i prvom primenjenom umetnicom.
Manifestacija ’’Jefimijini dani’’ prvi put održana je u porti manastira Ljubostinja u junu 1971. godine. Na manifestaciji stihove su govorile poznate pesnikinje: Desanka Maksimović, Mira Alečković, Vesna Parun i Dara Sekulić.
Već 1972. godine manifestacija dobijaju novi naziv ’’Dani pesnikinja i vezilja’’ i pod istim nazivom održana je i 1973. godine a onda je ukinuta iz političkih razloga. Manifestacija je obnovljena 1991. godine pod nazivom ’’Jefimijini dani’’ i dalje je u fokusu umetničko stvaralaštvo žena.
Od početka manifestacija učestvovale su i likovne umetnice, organizovane su izložbe i kolonije. Ikone su najčešće rađene i sva likovna dela čuvaju se u Narodnom univerzitetu u Trsteniku. Muzika i gluma su umetnosti koje su davale sklad celom događaju.
Danas je manifestacija ’’Jefimijini dani’’ jedna velika promocija Trstenika i manastira Ljubostinja. Tri dana posvećena su kulturi, istoriji i duhovnosti. Kulturno nasleđe je veliko bogatstvo ovog kraja. Ličnosti iz istorije kneginja Milica i monahinja Jefimija živele su i stvarale baš u manastiru Ljubostinja. Podsećanje na njihova dela i stvaralaštvo u teškim vremenima može biti inspiracija za stvaranje danas kada vreme nije baš toliko teško.
Po završetku prve manifestacije ‘’Jefimijini dani” 1971. godine Desanka Maksimović je izjavila: ‘’Srbija i naša domovina prvi put dobi jedinstvenu manifestaciju posvećenu nama, stvaraocima i onima koji će inspirisani ovim događajem stvarati.’’
Manifestacija je ove godine održana po 35. put što znači trajanje. Završna svečanost održana je u porti manastira Ljubostinja. ‘’Pohvalu knezu Lazaru’’ govorila je glumica Nataša Marković.
Dobitnik nagrade ‘’Jefimijin vez’’ je pesnik Slobodan Jović za knjigu pesama ‘’Isusov trn’’.
Kako je i kada postao dostupan običnom narodu? U 19. veku imućnije porodice koristile su zlatovez da izraze svoj prestiž. Zlatovezom su ukrašavali svečanu odeću za posebne prilike. Takva odeća predstavljala je viši materijalni status.
Četrdeset najboljih godina za zlatovez bile su između 1880. i 1920. godina. Tada je vez zlatnim nitima bio najomiljenija tehnika ukrašavanja ženske odeće.
Kao kod drugih vrsta ručnih radova i njihove prodaje i zlatovez je ženama teško plasirati na tržište. Ovde je neophodna pomoć države da bi se sačuvala ova tehnika i tradicija ukrašavanja tekstilnih predmeta.
Iglom i zlatnim nitima Jefimija je polako ispisivala Pohvalu knezu Lazaru na staro-slovenskom jeziku, desetak godina nakon kosovske bitke. Vez joj je bio jedini način da zabeleži svoje misli koje su pisanjem po tkanini dobile jaču strukturu. Sigurno joj je trebalo mnogo vremena, energije i posvećenog rada.
Ručno rađen predmet je unikat u koji je utkana energija stvaraoca. Predmet je nastao po osmišljenoj ideji autora koji je u njega uneo svoja razmišljanja i konkretan rad koji je oblikovao gotov proizvod. To je izuzetan proizvod koji kod kupaca stvara osećaj posebne vrednosti, koji za njega ima važnost i koji se kupuje sa razlogom.
Kada dobijete na poklon jedan privezak koji je od plastike sa odštampanim logom određene firme imate proizvod koji ne izaziva dodatno zanimanje za njega ako vam trenutno treba upotrebite ga i to je to, hladan upotrebni proizvod.
Zašto zanatlija proizvodi nešto ručno?
Tokom veza svaki bod može biti jedna misao. Misao koja ima snagu da prenese energiju na stvoreni proizvod. Vezenje je specifično jer je sporo i omogućava osobi da dok veze razmišlja o nekim lepim događajima i stvara opuštenu atmosferu za rad.
Za mene vezeni peškir najviše je vezan za svadbu i simbolizuje veselje, veseo događaj, obećanje uzajamnog poštovanja i pomaganja, početak formiranja porodice, nadu u bolji život. Ručno tkani i vezeni peškiri 
Hristifor Crnilović sakupio je veliku zbirku predmeta od tekstila, grnčarije i nakita od srebra. Deo zbirke može se videti na izložbi a motivi i način izrade radova bili su mi inspiracija za nekoliko minijatura na svili.
Lepota ručnog rada je u motivima i načinu njihove izrade koje su vešte ruke žena prenele na tekstil. Od davnina žene su stvarale upotrebne predmete od tekstila koje su koristile u kući i to je bila njihova glavna odlika upotrebljivost. Vremenom se akcenat sve više prenosio na lepotu ručno rađenih predmeta.