Stojim na najvišoj kuli tvrđave Ram na Dunavu. Pogled se raspršava po prostranstvu vode koja mirno, skoro neprimetno prolazi. Povetarac joj da malo živosti i ona lagano zatreperi na trenutak i odmah se vrati u svoju mirnoću.
Deo kule na nižem nivo ulazi u plavetnilo dajući slici delić jačih boja. Slika na svili ’’Dunav kod tvrđave Ram’’ nastala je nakon posete tvrđavi kao inspiracija na prostranstvo vode koju je zauzela ova moćna reka.
Kod Rama je Dunav širok oko četiri kilometra.
Pod specifičnim prelamanjem svetlosti Dunav postaje jako plav i tada se spajaju dva plavetnila reka i nebo, granica se naslućuje, prepoznaje u nijansama plave.
Tamnija linija vidljiva je na delovima gde se dodiruju reka, drveće daleko na njenoj obali i nebo. Ta linija remeti mirnoću slike (koju vidim) koja nastaje sa širokim pogledom ali ona i podseća da je tu negde granica reke i kopna.
Dve nijanse iste boje čine pejzaž sa tankom tamnom zelenom linijom u daljini. Ravnica (Vojvodina) koja se nastavlja iza te linije nevidljiva je samo je naslućujem jer znam da je iza, izgubila se u daljini.
