Home Archives
Monthly Archives

March 2021

Avala budjenje prirode

Energija prirode koja se budi

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Volim da posmatram prirodu kako se budi u proleće. Volim tu energiju koja se lagano pokreće. Nevidljiva energija počinje da se budi i malo po malo ubrzava tempo da bi se veoma brzo sva priroda našla u jednoj ustreptaloj energiji koja pokreće sve.

Lepota buđenja prirode i pokretanje jake stvaralačke energije iz zimske uspavanosti donose radost. Pupoljci na drveću su nagoveštaj listova ili cvetova  Energija izbija iz njih i svakog časa čaura koja drži cvet otvoriće se i novi cvet postaće vidljiv. Otvoriće se milioni cvetova koji vape za sunčevim zracima kao i milioni listova koji će obući drveće.

Pupoljak liscaPucketanje u šumi stvara posebnu muziku. Osluškujem ga jer ono je energija koja se čuje. Hiljade i hiljade listova u trenutku razbijaju oklop čaure i stvaraju tu čarobnu muziku. To je buđenje proleća, buđenje energije prirode. Prisustvujem tom buđenju i uživam u muzici pucketanja. Mart je mesec u kome se priroda budi iz uspavanosti, mirovanja. Energija se oseća svuda –  sunce, toplota, žuti, beli i roze cvetovi, zeleni listovi, leptiri…

LeptirPosmatranjem buđenja energije prirode ljudi je upijaju i trebali bi isto tako da postanu aktivniji, da sve rade brže i energičnije. Čini mi se da to nije slučaj nego da ljudi postaju umorni i usporeni sa dolaskom prolećne energije. Zašto? Možda je to nedostatak lične energije. Želim da to promenim kod sebe. Želim da budem kao priroda da živnem i upotrebim novu energiju za pokret i stvaranje.

Prošetaj kroz prirodu koja se budi i uhvati njenu energiju!

Muzej Vojvodine Novi Sad

Muzej Vojvodine

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Muzej Vojvodine nalazi se u Novom Sadu u Dunavskoj 35 u zgradi raskošne fasade. Pored ove zgrade Muzeju pripada još nekoliko zgrada. Osnovan je da svojim radom obuhvata celu Vojvodinu. Od osnivanja do danas bilo je nekoliko faza u razvoju Muzeja.

  • 1847 – doneta je odluka o osnivanju Srpske narodne zbirke koja je nastala iz zaostavštine Save Tekelije;
  • 1933 – Zbirka je postala Muzej Matice srpske;
  • 1947 – iz Muzeja Matice srpske izdvojen je deo materijala i osnovan Vojvođanski muzej sa osam zbirki;
  • 1992 – Vojvođanski muzej i Istorijski muzej spojeni su u jednu ustanovu pod nazivom Muzej Vojvodine.

U Muzeju Vojvodine u zgradi Dunavska 35 nalazi se stalna postavka koja je tako organizovana da posetioca vodi od samih početaka života ljudi u Vojvodini do najnovijeg doba, punih 8.000 godina. Ukupno 6.000 eksponata iz arheologije, istorije, istorije umetnosti i etnologije.

Priča od početka od najstarijih iskopina do najnovijeg vremena omogućila mi je da jasnije sagledam kako su se narodi doseljavali u Vojvodinu i ostavljali svoj trag, kako su odlazili, nestajali… Život i stvaranje priča su kroz kompletnu postavku. Napredak iz epohe u epohu.

Divim se ćupovima koje su napravili stanovnici Starčeva i Vinče. Iskoristili su materijal koji su imali i poznavali i stvarali predmete koji su im bili potrebni za život. Taj deo je ostavio veliki utisak na mene počeci života na ovim prostorima nama poznati. Zemlja, čovek i život te tri reči su stale u celu jednu sobu. Nastavile su da se protežu iz prostorije u prostoriju sve do kraja.

Narodna nosnja Muzej Vojvodine Novi SadDeo postavke u Muzeju Vojvodine jeste prostor namenjen etnologiji. Od razboja za tkanje i svih sprava i alatki koje su se koristile da se proizvede nit za tkanje do nošnji od najfinijih pamučnih materijala. Uređenje prostora za život, pravljenje odeće i upotrebnih predmeta od tekstila.

Niti koje se prepliću kao što se prepliću posebnosti različitih naroda koji žive u Vojvodini. Zajedno doneli su veliko bogatstvo etnologiji.

Tkanje u VojvodiniTkanje i ćilimi deo su tradicije većine naroda koji su živeli na prostoru Vojvodine (Srba, Mađara, Slovaka, Rumuna…). Veština rada na razboju donosila je unikatne tkanine od kojih se šila odeća i predmeti za kuću, ukrasni i potrošni.

Grubo tkano platno koje se koristilo za kućnu dekoraciju pokazuje svu svoju lepotu ali i umešnost žena koje su tkale te upotrebne predmete. Stvarale su ih da istovremeno imaju upotrebnu vrednost ali i da budu ukras. Ćilimi kao ukrasi na zidu, podne prostirke i kao prekrivači, peškiri, torbe, jastuci…

Vez kao ukras na narodnim nosnjamaUkrašavanje odeće je upečatljivo. Vez služi da ukrasi određen predmet da se izdvoji od ostalih, da bude upotrebljen u važnim i svečanim prilikama. Vez koncem u boji i beli vez, svaki ima svoju posebnu lepotu.

Narodne nosnje Muzej VojvodineRaskošne nošnje oslikavaju i odražavaju različitost naroda koji žive na teritoriji Vojvodine. To je posebna lepota. Svaki narod neguje svoje motive i tradiciju i time obogaćuje širu zajednicu.

Rimski paradni šlem Muzej VojvodineZanimljivost: Potražila sam rimske šlemove koji predstavljaju zaštitni znak Muzeja. To su paradni šlemovi i predstavljaju posebne primerke na teritoriji Evrope. Ovo je jedan od njih.

Muzej Vojvodine, Dunavska 35, Novi Sad

Ručno oslikana svilena ešarpa’’Vino i svila’’

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Vino i svila nežno dodiruju i lako opijaju.

Oslikavanje svilene ešarpe ’’Vino i svila’’ inspirisano je Vršcem zato što su vino i svila međusobno povezani u ovog gradu. Vršac je bio veliki proizvođač svile sve dok u drugoj polovini 19. veka vino nije preuzelo primat i uništilo proizvodnju svile. Jednostavno u tom trenutku proizvodnja vina bila je ekonomski isplativija nego gajenje svilene bube i proizvodnja svile.

Vino i svila u Vršcu dodirnuli su se a zatim i sudarili. Zauvek je ostala prepletenost vinove loze i svilenih niti.

Danas slikanjem svilene ešarpe sa temom vino obavezno dodajem i podsećanje da se uz vino u Vršcu nekada proizvodila i svila. Kako je to vino potisnulo svilu?

Državni put koji je izgrađen sredinom 19. veka povezao je Vršac sa ostatkom Vojvodine i bio je za proizvođače vina izlaz na veliko tržište. Kvalitetno vino koje se proizvodilo u Vršačkim planinama iskoristilo je put i dospelo širom Evrope do mnogobrojnih ljubitelja kvalitetnog vina.

Proizvoditi vino postalo je isplativije nego proizvoditi svilu i čokoti vinove loze zamenili su stabla belog duda. Tako je vino uništilo proizvodnju svile u Vršcu ali je svojim kvalitetom osvojilo Evropu. To je zanimljivost vina u Vršcu jer odavno je zaboravljeno da se na tom prostoru nekada uspešno proizvodila kvalitetna svila.

Ručno oslikana svilena ešarpa ''Vino i svila''Spojila sam ih u jednoj ešarpi – niti svile koje lepršaju po ešarpi, kidaju se i nestaju i vino u čaši koje nazdravlja svojoj pobedi.