Evstahija Arsić je pesnikinja koja je nakon Jefimije slagala stihove, ona perom a Jefimija iglom i koncem. Njeno ime malo je poznato širokim masama jer njena dela nisu nikada ponovo štampana. Problem jeste što je pisala na starom jeziku koji je kasnije bio modernizovan ali njena dela nisu prenesena.
Rođena je u Irigu 14. marta 1776. godine u kome je provela detinjstvo, kasnije je živela u Aradu u koji se njena porodica preselila početkom 19. veka.
Roditelji su joj omogućili da se školuje, to joj je mnogo značilo. Kasnije se i sama zalagala za školovanje žena.
Tri puta se udavala, udajom za trećeg muža gradonačelnika Arada postala je priznata kao književnica. Muž joj je bio obrazovan i podsticao je da piše i objavi svoja dela.
U Budimpešti je 1814. godine objavila svoju prvu knjigu ali ne pod svojim imenom nego anonimno. Knjiga je bila o vaspitanju srpske omladine.
Evstahija Arsić je prva srpska književnica koja je štampla svoja dela. Prva je žena koja je postala saradnik Letopisa Matice srpske (1838). U vremenu kada je ona živela žene se nisu javno eksponirale.
Zanimljivost o načinu na koji je Evstahija Arsić donosila knjige među srpsu omladinu. Vuk Karadžić je zamolio i ubedio da prikupi pretplatu za njegovu zbirku narodnih pesama. Uradila je to i poslala mu imena 100 pretplatnika i novac za pretplatu.
U stvari ona je otkupila svih 100 primeraka i od toga prodala je nekoliko, ostale je delila najboljim srpskim đacima. Ovakvim postupkom pomogla je pisca ali i širila knjige među omladinom.
Takođe, svoje knjige delila je besplatno, 400 primeraka svoje prve knjige „Sovjet matrnij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj“ poslala je školama a da se od tog novca svake godine nagradi siromašan i dobar učenik učiteljske škole u Somboru.
Objavila je još jednu knjigu „Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremenah“.
Od smrti supruga 1816. godine do kraja života nije više pisala.
Evstahija je u obliku stiha napisala poruku kolegama piscima „Spomenite mja so pjesnimi“. Nisu to uradili.
Ženama je ostavila poruku da kupuju i čitaju knjige.
Umrla je 1843. godine u Aradu potpuno zaboravljena kao književnica.
