Poslednja izložba koja ističe Novi Sad kao prestonicu kulture jeste izložba u Muzeju grada Novog Sada: ‘’Mileva – mi smo stena’’. Ova izložba simbolično nastaviće trajanje programa Evropske prestonice kulture jer će za posetioce biti otvorena pune tri godine.
Mileva Marić je bila izuzetna matematičarka i naučnica koja je uz stalnu borbu u vreme kada žene nisu imale pristup svim nivoima obrazovanja uspela da upiše željenu školu (fakultet). Bila je žena ispred svog vremena.
Izložba je napravljena kroz modernu tehnologiju koja više dočarava razne asocijacije na lik Mileve Marić nego što nam saopštava činjenice. Digitalni zvuk upotpunjuje sve predstave dobijene 3D animacijom i grafičkim dizajnom.
Šum talasa dominira u prostoru gde je postavljena izložba asocira me na reku, veliku reku koja se brzo kreće, koja omogućava čoveku da je koristi za kretanje. Uvek u bilo kom vremenu šum talasa je isti, inspirativan, pokretački a istovremeno i umirujući… Da li to može biti Dunav ili Tisa?
Mileva Marić je rođena 1875. godine u Titelu dve godine nakon što je ukinut Šajkaški bataljon u kome je Milevin otac, Miloš Marić, bio oficir. Bili su to vojnici koji su sa uskim čamcima, zvani šajke, branili granice Habsburške monarhije. Zvali su ih ‘’Šajkaši’’. Čamac sa veslima okačen na sredini prostorije asocira na ovu oblast.
Ritmične talase zamenuje huk padanja vode sa nekoliko metara visine, vodopad koji predstavlja lepotu prirode i vode je u poslednjoj sobi. Protumačila sam da je kretanje vode kao i kretanje vremena stalno i neprekidno. Čovek je tu da posmatra i da se prilagodi.
Da li je Mileva bila spremna da se prilagodi? Godine 1896. upisala je matematiku i fiziku na Državnoj politehničkoj školi u Cirihu. Peta devojka u 40 godina upisivanja studenata u ovoj instituciji. Srušila je predrasude ’’da te škole nisu za devojke’’ zahvaljujući podršci roditelja koji su joj omogućili obrazovanje. Na kraju nije diplomirala, ni njene četiri prethodnice takođe nisu diplomirale. Ostaje pitanje – zašto?
Posmatranjem osam oslikanih staklenih ploča koje predstavljaju objašnjenje vremena zaključujem da preplitanjem vremena i svetlosti nastaju boje i oblici koji nemaju značenje, to su apstraktne forme koje mogu pročitati fizičari kroz svoje formule prilično nejasne prosečnom čoveku. Ili umetnici.
U jednoj sobi su sitne sličice, nejasne u mraku, ispod kojih su ispisane godine koje su bile značajne u Milevinom životu sa opisom važnim za tu godinu. Hronologija života Mileve Marić, od obične devojčice iz Vojvodine do velike naučnice u Evropi.
Za sebe i muža rekla je ‘’Zajedno mi smo stena’’
Sigurno je dala doprinos velikom otkriću teorije relativiteta i nizu drugih teorija u fizici. Radila je na istraživanjima i proračunima sa tadašnjim suprugom Albertom Ajnštajnom koji je sve radove objavio pod svojim imenom. Jedne godine je u naučnom časopisu objavio čak 21 rad. To je bio njihov zajednički rad ali ona je ostala nevidljiva.
Albert Ajnštajn je 1921. godine dobio Nobelovu nagradu za objašnjenje fotoelektičnog efekta i doprinos razvoju teorijske fizike. Novac od nagrade dao je Milevi.
Dobila je novac koji ide uz jednu Nobelovu nagradu i on joj je bio nadoknada za njen naučni rad u oblasti fizike. Jasnih dokaza da je Mileva Marić radila na ovoj teoriji nema osim da je Albert rekao prijateljima da je Mileva radila matematičke proračune u svim teorijama na kojima su zajedno radili.
Osporavali joj to ili ne ostavila je iza sebe trag uporne borbe za obrazovanje i u institucijama koje su tada bile potpuno zatvorene za devojke. Njen proboj, njeno samopozudanje i predan rad bili su kasnije svetionik devojkama da treba da slede svoje snove koje mogu ostvariti uz uporan rad.
Izložba će trajati tri godine. Autor izložbe je dr Dušan Jovović
