Šetnje zlatiborskim brdima i proplancima donele su inspiraciju za niz slika na svili. Pogled sa visine iz gondole omogućio mi je da dodatno sagledam više prostora i smestim ga u slike. Sa visine boje su se raspršile, pojavile su se nijanse ali i jake boje, boje kojih u pogledu sa zemlje nisu vidljive.
Od talasastih zlatnih brda, zelenih borova razbacanih okolo i jakog plavetnila jezera Ribnica predstavile su se boje koje se vide samo iz kabine gondole sa visine od 7-30 metara. Njih sam pokušala preneti na svilu i spakovati u niz slika.
Plavetnilo jezera pod jakim jesenjim sunčevim zracima stvorilo je biserni odsjaj koji sam prenela na svilu. Visinska tačka posmatranja raskošne prirode stvorila je poseban ugao posmatranja i dala je mnogo ideja koje su stvarni predeo pretvorile u apstraktni, univerzalni, koji može biti bilo gde.
Tako slika na zidu u galeriji može svakog posetioca i posmatrača da odvede u predeo koji je njemu poznat, da u njoj pronađe neko svoje putovanje ili svoj doživljaj.
Jake boje asociraju vreme kada je slika nastala a to je jesen kada je priroda najslikovitija.
Koliko me zlatna trava (boja trave pod jesenjim suncem na Zlatiboru je zlatna) koja se talasa po zlatiborskim brdima podstakla da na slike stavim baš tu jaku boju. Dok sam stajala na jednom proplanku a zlatna trava je lelujala pod pritiskom povetarca i posmatrala sve te ’’dine’’ od brda kako se nižu u nedogled – do poslednjeg nivoa izbledelih tamnih brda negde daleko koji se spajaju sa plavetnilom neba osećala sam se nestvarno.
Bio je to dodir sa prirodom, potpuno povezivanje, brisanje svih dnevnih problema i upijanje pozitivne energije.
Priča ide ovako. Žureći u predvečerje toplog letnjeg dana da stignem do jednog od malo viših vrhova sa strmim usponom nisam odmah pažljivo posmatrala lepotu oko mene. Cilj je bio stići do vrha i tek onda uživati u lepoti okoline.
Zlatibor je: vetar, 
Apstraktni detalji iz ove bogate kolekcije inspirisali su me da 
Zubun sa krugovima crne i bordo boje inspiracija je za eksperimentisanje sa krugovima na svili. Dobila sam zanimljiva rešenja koja su predlog za nova istraživanja. Krugovi su prešli u nove oblike ali su i dalje jasni po formi. Pokret boja kao da se prenosi i na zabun koji je bio inspiracija. Jake boje donose više živosti i kretanja ali zabun je u centru koji ih smiruje i zajedno prerastaju u harmoniju.
Hristifor Crnilović sakupio je veliku zbirku predmeta od tekstila, grnčarije i nakita od srebra. Deo zbirke može se videti na izložbi a motivi i način izrade radova bili su mi inspiracija za nekoliko minijatura na svili.
Lepota ručnog rada je u motivima i načinu njihove izrade koje su vešte ruke žena prenele na tekstil. Od davnina žene su stvarale upotrebne predmete od tekstila koje su koristile u kući i to je bila njihova glavna odlika upotrebljivost. Vremenom se akcenat sve više prenosio na lepotu ručno rađenih predmeta.
Prvo sam krenula tim logičnim putem. Uradila sam nekoliko minijatura sa dominantnom zelenom i nisam bila potpuno zadovoljna, delovale su sve isto. Zelena i zelena. Definitivno previše zelene.
Ovaj totalno obrnut pristup bojama uneo je svežinu u slikanje. Kada sam završila ovu drugačiju minijaturu bila je moj izbor broj jedan. Dopada mi se više od zelenih jer je ostrvo apstraktno, nestvarno, baš kakvo ono zapravo jeste.
Spojila sam ih u jednoj ešarpi – niti svile koje lepršaju po ešarpi, kidaju se i nestaju i vino u čaši koje nazdravlja svojoj pobedi.
Zašto je žuta dominantna na ešarpi ’’Vitraž’’?
U svakom gradu postoji energija sa kojom se sretnemo i pronađemo. Novi Sad me asocira na toplinu doma, prijateljsko raspoloženje… Kroz ove tople boje na ešarpi upravo sam pokušala dočarati lep osećaj dok sam boravila u ovom prelepom gradu.