Home Tags Posts tagged with "ručni rad"
Tag:

ručni rad

Dve godine postojanja bloga ”Putem niti”

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Početna energija planiranja bloga pre dve godine bila je veoma jaka, s obzirom da i danas traje istim intenzitetom dokaz je da blog Putem niti pišem sa velikim zadovoljstvom. Blog pišem zbog sebe ali očekujem da će njegova energija da privuče posetioce koje zanimaju niti, ručni radovi, lepota stvaranja i kreativnosti.

Zanimaju me niti koje se protežu kroz Srbiju i povezuju se. Stvaralaštvo i ručni rad žena u prošlosti i danas zaslužuju priznanje, veliko priznanje a ovaj blog je upravo to, priznanje ženama koje su stvarale u svim sferama, koje su radile ručne radove i onima koje danas stvaraju.

Žene i njihov rad, posebno ručni koji se povezuje sa ženama na selu, nikoga ne zanima uglavnom samo osobe koje kreativno stvaraju. Ko su te žene tada i danas? Zašto to rade? Koji su njihovi motivi da to čine? I dalje tragam za odgovorima na ova pitanja.

Šta sam u drugoj godini uradila novo na blogu? Dodala sam dve nove kategorije Kulturni turizam i Banje. Povezujem i preplićem destinacije na kojima sam bila a koje su  u domenu kulturnog turizma sa nitima. Kulturni turizam slično kao i niti povezuje prošlost i sadašnjost, stvaranje, kulturu, motive, narode, tradiciju…

Banje sa lekovitom vodom uglavnom su mesta u kojima sam boravila i iz njih obilazila druge važne tačke za niti. One su tokom leta mesta u kojima se održavaju manifestacije na kojima žene koje se bave kreativnim stvaranjem mogu da se predstave i ponude svoje proizvode posetiocima.

Tekstovi u drugoj godini više su fokusirani na sam pojam i vrste kreativnog stvaranja ali ima i priča o ženama koje su posvetili život stvaranju i borbi da se čuje njihov glas. Ima priča o mestima na kojima se mogu videti izvorni ručni radovi. Poruke svih tekstova su pozitivne.

Pisanje o ženama koje su stvarale u prošlosti, koje su imale snage i hrabrosti da istupe u javnosti i da se bore za sve koje su samostalno opredelile za put kreativnog stvaranja. One su se borile da njihov rad i rad svih žena koje su stvarale ručne radove bude cenjen i da ga mogu prodati.

Kao i onda i danas je ručni rad u oblasti tekstila malo cenjen. Ne bi trebalo da bude tako jer je tekstil oblast u kojoj se najlakše može sačuvati tradicija jednog naroda. Zbog očuvanja izvornih motiva i tradicije danas je važno da žene koje poznaju veštine izrade ručnih radova nastave da rade ali i da obučavaju nove generacije. To je najbolji način da se sačuva stvarni izraz naroda.

Vrednost rucnih radova

Proširivanje bloga u trećoj godini ima za cilj više autentičnih priča sa terena, više preplitanja i povezivanja niti sa kulturnim turizmom. Nadam se da će ispuniti jedan od zadatih ciljeva i razloga pokretanja bloga Putem niti:

Započela sam blog sa entuzijazmom i ciljem da čitaocima ponudim zanimljiv, pozitivan, inspirativan sadržaj koji bi ih motivisao da se pokrenu i odu u mesto o kome sam pisala.

Možda je pretenciozno ali svesna sam da sam osoba koja lepotu, inspiraciju i motivaciju traži i nalazi u malim stvarima. One su svuda oko nas, potrebno je da se samo malo potrudimo i uđemo u svet kreativnog stvaralaštva ili samo uživamo u delima koja su drugi umetnici stvorili.

U nastavku su linkovi do tekstova koje sam izdvojila iz druge godine pisanja na blogu:

Ručni rad – način kreativnog izražavanja

Bukovička banja – lekovita voda, park i umetnost

Nadežda Petrović – umetnost i tradicija najbolje su niti za povezivanje naroda

Atelje 61 – tapiserija kao oblast umetničkog izražavanja

Manakova kuća – čuvar tradicije

Jefimija – pesnikinja koja je pisala zlatnim slovima na crvenoj svili

Ručni rad – način kreativnog izražavanja

 

Vez zlatnim nitima

Zlatovez – sjaj zlatnih niti

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Zlatovez je dekorativni vez zlatnim nitima. Koristi se za ukrašavanje odeće više od 2000 godina. U početku koristio se za ukrašavanje crkvenih i vladarskih odora a kasnije i za ukrašavanje narodnih nošnji.

Zlatovez je predstavnik veza po pismu. Kod ove tehnike motivi za vez se iscrtavaju na određenoj podlozi (pamuk ili svila) a zatim se veze po linijama koje daju konture veza ili se zlatnim nitima ispunjavaju iscrtana polja.

Posebno je bio popularan u srednjem veku. Vladarske porodice i crkveni velikodostojnici bili su privilegovani da se oblače u ovako luksuzno ukrašenu odeću. Vremenom su i pojedine bogate porodice mogle sebi priuštiti zlatovez.

U srednjem veku u Srbiji na dvorovima i u crkvenim radionicama rađen je umetnički vez da bi za vreme turske vladavine za Srpkinje zlatovez bio zabranjen.

Zlatovez, detalj sa košuljeKako je i kada postao dostupan običnom narodu? U 19. veku imućnije porodice koristile su zlatovez da izraze svoj prestiž. Zlatovezom su ukrašavali svečanu odeću za posebne prilike. Takva odeća predstavljala je viši materijalni status.

Odeća koja je ukrašena samo zlatovezom bila je luksuzna. Zato je bila namenjena samo za posebne i svečane prilike jer zlatovez nije mogao izdržati česta pranja a niti sa kojima se vezlo uvek su bile skupe.

Zato je zlatovez češće kombinovan sa vezom od pamučnih i svilenih niti samo da doda malo sjaja i otmenosti.

Zlatovez se često radio na podlozi a zatim se prišivao na platno tako je zlatna nit samo na površini rada a na naličju je svilena ili pamučna nit boje zlata kojom je zlatovez prišiven na platno. Danas se zlatovez radi kao običan vez jer su zlatne niti više imitacija zlata a ne od samog zlata i time su pristupačnije.

Najpoznatiji zlatovez jeste rad monahinje Jefimije – ’’Pohvala knezu Lazaru’’. Zlatnim nitima 1402. godine ispisala je molitvu knezu Lazaru na pokrovu za njegove mošti koji je poklonila manastiru Ravanica. Taj rad je monahinju Jefimiju predstavio kao prvu književnicu – pesnikinju i primenjenu umetnicu u srednjovekovnoj Srbiji. Već 50 godina postoji manifestacija ’’Jefimijini dani’’, na kojoj se okupljaju umetnici, koja je posvećena radu monahinje Jefimije.

Zlatovez detaljČetrdeset najboljih godina za zlatovez bile su između 1880. i 1920. godina. Tada je vez zlatnim nitima bio najomiljenija tehnika ukrašavanja ženske odeće.

Narodno stvaralaštvo u oblasti veza veoma je bogato, ali zlatoveza je mnogo manje jer nije bio pristupačan svima. Iako se u Srbiji koristio na celoj teritoriji sačuvanih radova koji su ukrašeni ovom tehnikom je veoma malo.

Krajem 19. veka mesto Melenci kod Zrenjanina bilo je, po zlatovezu, jedno od najpoznatijih mesta u Banatu. Bilo je nekoliko radionica u kojima je izrađivan zlatovez u kojima su radile profesionalne vezilje. Važili su za mesto u kome se radio dobar zlatovez.

Umetničke radionice zlatoveza u Vojvodini imale u svoje ornamente po kojima su vezli ali zanatske radionice i pojedinci su ih kopirali. Tako je došlo do proširivanja – kopiranjem ornamenata koji su potisnuli izvorni srednjovekovni oblik ornamenata i preuzeli primat. Primer za to jesu srpske kape zlatare.

Kapa zlatara

Kapa džega, zlatovez, 19. vek okolina Zrenjanina

Nekada su se zlatne niti za vez izrađivale od čistog zlata, bile su lomljive i zato su se namotavale na svilene niti. Tada su bile spremne za vez. Danas se za vezenje koriste imitacije zlatnih i srebrnih niti i zato je zlatovez jeftiniji i dostupan većem broju vezilja. Iako je i materijal jeftiniji i lakše ga je nabaviti nije se povećao broj žena koje se bave zlatovezom nego suprotno veoma malo žena želi da izrađuje zlatovez. Zašto?

Poslednjih decenija žene koje su vešte u zlatovezu demotivisane su da rade jer ne mogu prodati svoje proizvode i da zarade da bi im zlatovez bio zanat i posao od koga žive. Zato zlatovez ostaje u oblasti hobi aktivnosti. Danas se zlatovez najviše koristi kod izrade i ukrašavanja narodnih nišnji.

Zlatovez na crvenoj svili, detaljKao kod drugih vrsta ručnih radova i njihove prodaje i zlatovez je ženama teško plasirati na tržište. Ovde je neophodna pomoć države da bi se sačuvala ova tehnika i tradicija ukrašavanja tekstilnih predmeta.

Država može da pomogne ženama koje se bave zlatovezom tako što bi kroz reklame mogućim kupcima bilo objašnjeno da je cilj kupovine ovih proizvoda očuvanje tradicije i same veštine ukrašavanja tekstilnih predmeta.

Bitno je da se kupci podsete da ako kupe ručni vez doprinose očuvanju tradicije. Sa većom prodajom povećaće se broj žena koje se bave zlatovezom i veština će opstati.

Na kraju ostaje pitanje: Da li ručno rađeni proizvodi i dalje mogu naći svoje kupce?

Monahinja Jefimija

Jefimija – pesnikinja koja je pisala zlatnim slovima na crvenoj svili

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Monahinja Jefimija – Jelena Mrnjavčević

Jefimija je monaško ime despotice Jelene žene despota Uglješe Mrnjavčevića koji su živeli u vreme cara Dušana u gradu Ser (Grčka). Mrnjavčević je poginuo 1371. godine u bici na Marici, pre joj je umro i sin Uglješa. Nakon pogibije muža zamonašila se i postala monahinja Jefimija (u srednjovekovnoj Srbiji despotice su se zavetovale da ako ostanu udovice da će se zamonašiti).

Za kratko vreme doživela je niz tragedija: umro joj je sin od četiri godine, poginuo suprug, ostala je bez imovine, morala se zamonašiti… Preselila se na dvor kneza Lazara u Kruševcu kod kneginje Milice koja joj je rođaka. Knez Lazar postaje njen zaštitnik sve do pogibije na Kosovu.

Nakon kosovske tragedije ostaje na dvoru da pomaže kneginji Milici koja upravlja vazalnom državom do pinoletstva sina Stefana.

Jefimija nastavlja svoj život kao monahinja, bol koji oseća pretežak je ali ona se i dalje bori – nitima ispisuje trajna unikatna umetnička dela. Uradila je tri dela, vezom ispisala svoje stihove i postala prva srpska pesnikinja. Nazvani su stihovi ali to su više molitve.

Stihove – molitve ispisala je na drugačijim podlogama

Molitve koje je ispisivala graviranjem i vezom na različitim materijalima svrstavaju je, pored pesnikinje, i u primenjenu umetnicu.

Prvi rad ‘’Tuga za mladencem’’ je ugravirana molitva na pozlaćenim srebrnim pločama na dvostrukoj ikonici (darovala Hilandaru).

Drugi rad ‘’Moljenje Gospodu Isusu Hristu’’ je zapis na zavesi vezen sa zlatnom i srebnom žicom i svilenim koncem u plavoj, crnoj i braon boji (darovala Hilandaru). To je jedan od najlepših srednjovekovnih vezova.

Treći rad je najpoznatiji ‘’Pohvala knezu Lazaru’’ izvezena zlatnom žicom na crvenoj svili (darovala manastiru Ravanica).

Iglom i zlatnim nitima Jefimija je polako ispisivala Pohvalu knezu Lazaru na staro-slovenskom jeziku, desetak godina nakon kosovske bitke. Vez joj je bio jedini način da zabeleži svoje misli koje su pisanjem po tkanini dobile jaču strukturu. Sigurno joj je trebalo mnogo vremena, energije i posvećenog rada.

Divljenje pesnikinji, vezilji i umetnici Jefimiji

Dok reka lagano protiče kao vreme vraćam se u doba kada je monahinja Jefimija ispisivala stihove i molbe knezu Lazaru desetak godina nakon njegove pogibije na Kosovu. Ona ga je smatrala svecem i tako mu se obraćala sa molitvom da pomogne narodu, njegovoj porodici i njoj. Osluškujem šaputanje vode kao da izgovara njene stihove tiho i dostojanstveno.

Ravnomerno proticanje reke Zapadna Morava pokraj Trstenika svake godine u junu dok su pesnici u porti manastira Ljubostinja razmenjivali stihove čini taj trenutak jedinstvenim. Reke stihova potekle su niz Moravu i poslale pozitivnu energiju, tihe glasove koji će jednom postati glasniji kada osvoje vreme i stignu na odredište.

Pohvala knezu Lazaru – vezom ispisani stihovi

Vez i poeziju monahinja Jefimija spojila je u svom bolu, svojoj potrebi da progovori, da se pobuni makar i rečima ali i da se zahvali za svu pomoć koju je dobila od cara Lazara i njegove porodice. Prvi stih:

Pohvala knezu Lazaru, prvi stih

Pohvala knezu Lazaru, autor monahinja Jefimija, prvi stih

Pohvala knezu Lazaru nastala je 1402. godine kada je bila bitka kod Angore u kojoj su učestvovali i njegovi sinovi, Stefan i Vuk. Ratovali su za Turke jer su bili njihovi vazali. Ona moli kneza Lazara da pomogne svojim sinovima ali i celom narodu, na kraju i njoj samoj.

Monahinja Jefimija_citat

Pohvalu je napisala pre više od 600 godina kroz koju je iskazala svoje poštovanje, bol, osećanja i molitve koji su ovu pesmu učinili jedinstvenom i večnom.

Poezija u dva smera

Uz monahinju Jefimiju, prvu Srpsku pesnikinju, vezenjem ide reč poezija. Pisala je poeziju kao ’’krik’’ iz dubine duše zato jeste jaka, niko ne ostaje ravnodušan kada je pročita. Njena poezija oslikala je trenutak bola i nemoći ali istovremeno i hrabrosti i istrajnosti. Ona je darivala svoje pesme generacijama posle nje. Uz nju ide poezija i u drugom smeru – ka njoj.

Manifestacija ’’Jefimijini dani’’ koja decenijama opstaje je pravi primer. Pored nje napisano je mnogo pesama posvećenih monahinji i pesnikinji Jefimiji. Jedna od možda ’’najjačih’’ jeste pesma ’’Jefimija’’ koju je 1910. godine napisao Milan Rakić. U njegovoj pesmi na neki način prepoznajem isti ’’krik’’ koji naglašava njeno delo i postojanje. Prva dva stiha pesme ’’Jefimija’’:

''Jefimija'' prva dva stiha, autor Milan Rakić

”Jefimija” prva dva stiha, autor Milan Rakić

Pesnik Milan Rakić kroz ove stihove odao je počast monahinji Jefimiji. Stihovima je oslikao njenu bol i tragičnu sudbinu, izgubila je sina, muža i zaštitnika kneza Lazara. Ipak, i pored takve tragedije ostaje poruka: ma kakve udarce sudbine primili, moramo da nastavimo dalje da se borimo sa znanjem i umećem koje imamo. Ona se borila rečima, iglom i nitima.

Pokrov i mošti kneza Lazara

Pohvalu knezu Lazaru koju je ispisala i izvezla zlatnom žicom na crvenoj svili namenila je kao pokrov za mošti kneza Lazara koje su se nalazile u manastiru Ravanica. Dimenzije pokrova su 99×69 cm. Tokom seobe Srba 1690. godine kaluđeri iz Ravanice poneli su mošti kneza Lazara u Mađarsku Sentandreju i nakon sedam godina preneli ih u manastir Vrdnik na Fruškoj gori (tu ostaju do 1942). Zajedno sa moštima donesen i pokrov koji se jedno vreme čuvao u ovom manastiru a danas se nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Mošti kneza Lazara vraćene su u manastir Ravanica.

Kada je monahinja Jefimija umrla nema tačnog podatka, smatra se da je to bila 1405. godina. Sahranjena je u manastiru Ljubostinja u kome i danas počivaju njene mošti.

Da li cenite rucni rad

Ručni rad – način kreativnog izražavanja V

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Da li se tradicija najvećim delom zasniva na ručnom radu analizirala sam u prošlom članku. Zaključak je bio da ručni radovi od tekstila, na kome se rade od davnina, daju najveći doprinos u očuvanju tradicije. Ovo je jedan od razloga zbog koga svi treba da podržimo stvaraoce koji se bave ručnim radom. Danas postavljam pitanje: Da li cenite ručni rad?

Da li u ovo vreme intenzivne digitalizacije cenite ručni rad?

Ručni rad je energija. Energija koja nastaje tokom stvaranja, koja se ulaže u rad i prenosi dalje. Mašine ne stvaraju proizvode koji imaju energiju koja se širi. Ubrzanom digitalizacijom mašine od ljudi preuzimaju sve više poslova i rade ih brže i preciznije. Da li je to razlog da ne cenimo ručni rad ili da ga potpuno ignorišemo?

Danas je ručni rad kao ostrvo daleko u moru koje ponosno stoji bez obzira na sve udare i jačinu talasa. Ostrvo je iskonske lepote kao i ručni rad, čista energija koja opstaje. Kreativni stvaraoci, zanatlije i umetnici i dalje mnogo proizvoda od tekstila izrađuju ručno, uživaju u radu i svojim proizvodima oplemenjuju okolinu.

Nadam se da brzi razvoj digitalnih tehnologija podstiče kreativne pojedince da se više okrenu opuštenom ručnom radu, da istovremeno zaposle ruke i um i da naprave unikatni proizvod koji osvaja osmehe. Digitalizacijom se postiže savršen izgled i savršen proizvod ali male nesavršenosti na ručno rađenim proizvodima osvajaju osobe koje traže energiju umetnika, unikatnost, poseban osećaj…

Podrška ženama koje se bave ručnim radom

U vreme kada mašine obavljaju sve više poslova kao da nema smisla stvarati ručne radove. Zašto? Zašto tako mislimo? Zašto se tako osećamo? Takav stav, odnosno ova činjenica ubija kreativnost, čini da ručna izrada predmeta nema smisla i da su oni bezvredni.

Vrecice za vino i vezKako promeniti ovo mišljenje? Kako učiniti da upravo digitalizacija i masovna proizvodnja budu razlog više da se stvara ručno? Mišljenje ćemo promeniti intenzivnijim nastupom žena koje se bave rukotvorinama i pokazivanjem sjajnih radova publici. Kupovinom njihovih radova jer će im naša materijalna podrška omogućiti da stvaraju više. Njihov rad je dragocen jer je u službi očuvanja tradicije.

Stvarati ručne radove znači sačuvati korene i tradiciju. To je jedan od načina da se ne dozvoli da se iščupaju naši koreni jer su oni važni za nas, za naše naslednike i za narod. Države propadaju ali narod opstaje, narodu su važni koreni. Dobri koreni omogućiće nastajanje novog.

Da li žene koje iz hobija izrađuju rukotvorine mogu da ih prodaju po realnoj ceni?

U genima žena zapisane su veštine koje su njihove bake i majke imale. Svaka žena može da uradi lep rad sa nekom tehnikom koja joj je zanimljiva. Isto tako žene mogu da stvaraju unikatne veoma vredne radove koji se mogu prodavati na tržištu.

Prodaja ručnih radova na tržištu donosi razočarenje jer se često nude cene koje su ponižavajuće, jer mnogi ne shvataju suštinu ručnog rada. Proizvodi koji nastaju ručno ne vrednuju se ispravno.

Ručni rad nema odgovarajuću cenu na tržištu –

to je najveći problem stvaralaca koji žele da rade za prodaju

Cena ručno izrađenog proizvoda nije samo u njegovoj upotrebnoj vrednosti. Veštine njihove izrade takođe su vrednost. Zašto onda ručni rad nije dovoljno cenjen? Zašto žene koje se bave ručnom izradom proizvoda od tekstila nisu plaćene po realnoj ceni? Zašto ne mogu prodati svoje radove bez poreza?

Mnogo je pitanja. Iz odgovora na svako od njih jasno je zašto je ručni rad samo hobi kojim se bave žene koje uživaju u tome.

Ručni radovi imaju veliku vrednost

Vidim vrednost u poznavanju veština izrade ručnih radova i u samim gotovim radovima koji su unikati i koji nose veliku količinu pozitivne energije. Treba da se ponosimo ženama koje i dalje izrađuju rukotvorine; njihovim radovima od niti koji nose i šire energiju i lepotu. Važno je da ih podržimo u njihovom radu i da kupujemo ručno rađene proizvode.

Da li mlade devojke žele da nauče neku od veština izrade ručnog rada? Šta i gde im treba ponuditi? Kako im približiti ručni rad i da budu u prilici da probaju neku tehniku, da same izrade nešto jednostavnije i da vide kako izgleda taj osećaj? Ako su izričite da ne žele onda je važno pitanje – zašto je to tako?

Da li Vi cenite ručno izrađene proizvode? Da li ih kupujete?

Prethodni članci:

  1. Šta je ručni rad? 
  2. Zašto žene proizvode ručne radove?
  3. Kakav je ručno rađen proizvod?
  4. Koliko je ručni rad važan za očuvanje tradicije?

Od ideje, preko konkretnog rada do konačnog proizvoda osoba koja predmete izrađuje ručno u njih utka svoje misli, opuštenost, energiju i lepotu određenog proizvoda. U tom trenutku radi iz zadovoljstva i ne razmišlja o prodaju. Uživa u lepoti stvaranja. Bilo bi lepo da je taj rad više cenjen. Da li će se kreativci izboriti za prodaju ručno rađenih predmeta po realnoj ceni pokazaće vreme.

Ovih pet članaka posvećeni su svim kreativcima koji stvaraju ručne radove. Predstavljaju podršku da nastave sa radom jer ima ljudi koji poštuju i cene vaš rad.

Koliko je ručni rad važan za očuvanje tradicije?

Ručni rad – način kreativnog izražavanja IV

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U prethodnom članku zaključila sam da su ručno proizvedeni predmeti poželjni i danas. Da nisu savršeni ali i da im male greške daju dodatnu vrednost i posebnost. U 18. i 19. veku kao i u prvoj polovini  20-og  sve upotrebne predmete od tekstila žene su proizvodile ručno. Iz tog razloga ručni rad je važan i za očuvanje tradicije.

Koliko je ručni rad važan za očuvanje tradicije?

Koliko je jednom narodu važno da sačuva svoju tradiciju? Koji je način, put da se tradicija sačuva?

Svaki narod neguje svoju tradiciju jer ona čini različitost u svetu. Čuvajući tradiciju čuva se posebnost svakog naroda i zato je bitno da se sačuvaju izvorni oblici stvaralaštva i načini života jednog naroda. Autentičnost je važna za sve generacije jer je ona dokaz razvoja jednog naroda od njihovih početaka do danas.

Način da se tradicija sačuva jeste negovanje izvornog oblika stvaralaštva jednog naroda i podsećanje na način kako se nekada radilo, slavilo, oblačilo… Zašto je to bilo tako, kako se menjalo i zašto? Važno je vraćanje korenima iz kojih se razvijao jedan narod jer dok su oni sačuvani uvek ima nade da im se buduće generacije vrate i prate svoj razvoj.

Cilj jeste što veći razvoj i napredak ali i očuvanje izvornih simbola i sećanja na pretke koji su stvorili temelje za dalji razvoj i napredak svog naroda. Izradom predmeta od tekstila neguju se izvorne tehnike stvaranja.

Šta je tradicija i koliko je vezana za ručne radove?

Tradicija je – čuvanje kulturnog nasleđa iz generacije u generaciju. Uz reč tradicija vezuju se sledeće reči: kultura, istorija, baština, zaostavština, simbolika, nacija, tvorevina, praksa, mitologija, kulturna baština, religija…

Tradicija je stvaralaštvo nastajalo vekovima na određenom prostoru i način života koji se neguju i čuvaju.

Etnografski muzej, izvorni tekstil

Etnografski muzej – izvorni tekstil

Ručni radovi, posebno od tekstila, najbolji su način očuvanja tradicije. Zašto? Od niti se stvaraju radovi kao što su ih radili preci samo sada od finijih materijala. Niti su te koje nas najlakše povezuju sa prošlošću jer su uvek bitne. Danas se stvaraju kvalitetniji i luksuzniji odevni ili ukrasni predmeti jer postoji veći izbor kvalitetnih niti nego u njihovo vreme, vunenu nit zamenila je nit od pamuka pa čak i svile.

Potrebno je sačuvati taj početni stvaralački impuls koji je nastao nekada davno.

Kakva treba da bude interpretacija ornamenata da bi se očuvao izvorni oblik kakav poznajemo? Kopiranje ornamenta da bi se očuvao izvorni oblik ili samo korišćenje originalnih motiva kao inspiraciju za stvaranje novih radova?

Tu dilemu uvek su imali stvaraoci koji su bili inspirisanim već postojećim radovima koji su identični onim u prošlosti. Talentovani kreativci od davnina često su stvarali da bi određene ideje preneli budućim generacija. Jedan od načina na koji se tradicija čuva jeste sakupljanje izvornih radova i njihovo obnavljanje i kopiranje, odnosno stvaranje identičnih proizvoda.

Mislim da treba izvorni dizajn i tehnika izrade da se sačuva. Da se pokazuje novim generacijama kako su ljudi stvarali u tim oskudnim vremenima i kako su svoje veštine prenosili iz veka u vek. Treba sačuvati izvorni oblik ali samo kao objekat inspiracije.

Potrebno je raditi i jedno i drugo, kopirati identične radove da bi se sačuvao izvorni motiv ali sa druge strane treba stvarati i nove radove, dodavati im nešto više iz mašte umetnika ali koji će ostati i dalje prepoznatljivi po izvornoj ideji ili ornamentu. Izvorna tradicija jeste povezivanje dve energije, energije stvaraoca iz prošlosti i energije današnjeg stvaraoca.

Manakova kuca - cuvar tradicije

Manakova kuca – cuvar tradicije

U stvaranju savremenog motiva kreativni stvaraoci trebaju upotrebiti iskustvo i emocije i prilagoditi motiv sebi, iskazati svoje viđenje koje će biti lično ali povezano sa izvorom.

Na taj način nit nije prekinuta sa tradicijom a konkretno delo je ipak unikatno, posebno delo koje živi samostalno kao autorsko ali u sebi ima tu nit kao vezu sa izvorom, sa tradicijom koju nastavlja. To je i dalje autentično delo sa ovih prostora, nema upliv sa strane, samo ima dodatni izraz iz duše, iskustva i emocija umetnika.

Očuvanje tradicije

Danas je veliki problem što mnogo starih veština, tehnika rada u tekstilu je zaboravljeno. Veoma mali broj žena stvara radove u određenim tehnikama tkanja, pustovanja vune, pletenja dvopređnih čarapa… One jesu narodni izraz kroz ručni rad.

Potrebno je uložiti veće napore da se određene veštine tkanja sačuvaju, kao što to čini Etno mreža za očuvanje tkanja staparskog ćilima na horizontalnom razboju.

Sa očuvanjem veština ima šanse da se očuva tradicija, ovo je sada drugačija borba koja je važna za očuvanje izvornog oblika stvaranja. Potrebno je očuvati ručni rad jer je on izraz duše naroda.

Kosovski vez, detalj sa stolnjaka

Kosovski vez, detalj sa stolnjaka

Vez je pravi primer, posebno kosovski vez koji je posebna tehnika kojom se izrađuju i savremeni motivi. Od vremena kada se ovom tehnikom vezlo na dvorovima i kada je smatran  umetničkim vezom do masovne dekorativne upotrebe.

Tokom vezenja, laganog slaganja obojenih niti umetnik ugrađuje misli i emocije u proizvod koje trajno ostaju sa njim. U masovnoj proizvodnji nema te ’’nevidljive senke’’ ’’nevidljive energije’’ jer se stvara bez emocija, brzo i samo brzo. Zato ručni rad obogaćuje izvorni oblik stvaralaštva i prenosi energiju i motive kroz tradiciju budućim generacijama.

Da li ručni rad povezujete sa tradicijom ili sa umetnošću?

Prethodni članci:

Šta je ručni rad? 

Zašto žene proizvode ručne radove?

Kakav je ručno rađen proizvod?

Ručni rad važan za očuvanje tradicije zaključila sam u ovom članku dok u sledećem preispitujem koliko se danas ceni ručni rad. Nove tehnologije ubrzale su protok i dostupnost informacija kao i sam život. Da li u ovoj eri digitalizacije i ubrzanja cenite i kupujete ručno rađene proizvode?

Kakav je ručno rađen proizvod?

Ručni rad – način kreativnog izražavanja III

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U prethodnom čanku analizirala sam zašto se žene danas bave ručnim radovima kada je većina tekstilnih proizvoda proizvedena industrijski pristupačna po ceni. Zaključak je da one stvaraju jer vole i da im je to način kreativnog izražavanja. Danas u fokus stavljam ručno izrađen proizvod.

Ručni rad nije savršen i ne treba da bude

Ručno tkani šal, pleteni džemper, vezena košulja, oslikana svilena ešarpa i drugi ručno rađeni odevni predmeti su nešto što je živo. Zamislite ruku koja ih je napravila. Male nepravilnosti čine ih živim, vrednijim od radova koje je uradila mašina i koji izgledaju svi isto i bezlično. Kod ručnog rada možete videti teksturu jer nije sve isto, u tome je čar i vrednost ručnog rada, energija autora.

Tapiserije, ćilimi, tkani prekrivači, vezom ukrašene jastučnice i drugi upotrebni i ukrasni predmeti u enterijeru koji su urađeni ručno takođe ispunjavaju sve navedeno.

Tkanje ili vez, uopšte ručni rad, čine stvaraoca ispunjenim, budi u njemu pozitivnu energiju koji deo te energije prenosi na gotov proizvod. Danas mašine savršeno vezu, digitalna štampa je izuzetno precizna i kavlitetna i sve što zamislite mašina može da prenese na tekstil izveze ili odštampa. Ali… Kod ručnog rada postoji izraz duše, kod mašinskog ne.

Ručno rađeni proizvodi: oslikana svilena ešarpa i pleteni džemperRučno rađen predmet je unikat u koji je utkana energija stvaraoca. Predmet je nastao po osmišljenoj ideji autora koji je u njega uneo svoja razmišljanja i konkretan rad koji je oblikovao gotov proizvod. To je izuzetan proizvod koji kod kupaca stvara osećaj posebne vrednosti, koji za njega ima važnost i koji se kupuje sa razlogom.

Unikatni predmeti, nesavršeni, sa pozitivnom energijom, upotrebljivi… Ručno rađeni proizvodi nam donose energiju i čine da se lepo osećamo bilo da ih nosimo ili postavljamo u enterijeru. Autor ručno stvara proizvode koji neguju različitost i lepotu unikatnog. To su proizvodi koji mogu da izraze posebnost kupca i koji se jasno ističu iznad proizvoda masovne proizvodnje.

Za ručnu izradu jednog proizvoda potrebno je mnogo više vremena nego u fabričkoj masovnoj proizvodnji. Baš zato energija, vreme i materijal uloženi u ručni rađen predmet daju mu posebnu vrednost, izdižu ga iznad drugih proizvoda i čine ga poželjnim.

Nesavršenosti su deo ručno rađenog predmeta – treba ih isticati a ne skrivati

Svi ručno napravljeni predmeti često imaju greške. One su delovi kroz koje se vidi ruka koja je napravila određeni predmet. To su male nesavršenosti koje ručno rađene radove pretvaraju u predmete o kojima se razmišlja i priča.

Ručni radovi izrađeni su od prirodnih i kvalitetnih materijala čija je energija povezana sa energijom stvaraoca i koja živi uz rad i prenosi se dalje bez obzira gde bude stavljen i kome poklonjen. Ručno rađeni proizvodi izuzetni su pokloni jer uz darivanje konkretnog proizvoda poklanja se i pozitivna energija a nju nemaju masovno proizvedeni proizvodi.

Ručno heklane korpiceKada dobijete na poklon jedan privezak koji je od plastike sa odštampanim logom određene firme imate proizvod koji ne izaziva dodatno zanimanje za njega ako vam trenutno treba upotrebite ga i to je to, hladan upotrebni proizvod.

Ako vam prijateljica pokloni ručno rađen privezak od tekstila, mekan na dodir, u jakim bojama koje vas mogu asocirati na neke lepe uspomene rado zamenite stari privezak sa ovim novim ručno rađenim i nosite ga sa sobom. Takav, ručno izrađen, privezak svojom energijom vas neopaženo podseća na neke situacije i lepe događaje koje ste imali u životu.

Ručno rađeni proizvodi imaju tu moć da nas učine srećnim i opuštenim. Radost i lepa sećanja donosi u sadašnjost. Oni su dokaz da nije potrebno da sve bude savršeno nego posebno i pozitivno.

Da li volite ručne radove?

Prethodni članci:

  1. Šta je ručni rad?
  2. Zašto žene proizvode ručne radove?

Nesavršeni, unikatni, topli, prijatni na dodir i u pozitivnim bojama ručno proizvedeni predmeti poželjni su i u ovoj eri masnovne industrijske proizvodnje. O tome koliko je ručni rad važan za očuvanje tradicije jednog naroda biće reči u sledećem članku.

Ručni rad je način kreativnog izražavanja

Ručni rad – način kreativnog izražavanja II

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U prethodnom čanku sam pojam ručnog rada bio je tema. Danas je tema zašto se žene, zanatlije i umetnici u oblasti tekstila bave ručnim radovima?

Zašto žene izrađuju ručne radove?

Većina žene ne izrađuju ručne radove za prodaju već rade iz unutrašnje potrebe za kreativnim izražavanjem i stvaranjem lepih upotrebnih predmeta. Svaki njihov rad je izuzetan poklon.

Znaju da njihove radove ne mogu prodati po relnoj ceni ali to ih ne sprečava da i svakodnevno stvaraju jer pre svega to rade iz zadovoljstva. Kroz ručne radove prenose određene simbole, motive i poruke; na taj način čuvaju tradiciju i zato često svoje rukotvorine poklanjaju. Određene proizvode ostavljaju naslednicima da ih čuvaju kao uspomenu ili amajliju.

Žene na selu su u prošlosti stvarale ručne radove iz egzistencijalne potrebe. Morale su da za sebe i svoj dom same izrade sve upotrebne predmete od tekstila. Najviše su koristile vunu i lan da bi proizvele predmete ali dodavale su i vez da bi ih ukrasile. Od njihove veštine zavisila je lepota njihove odeće i ostalih upotrebnih ili ukrasnih predmeta u domaćinstvu. Neprestano su stvarale i zato su razne veštine rada sa nitima dovele do savršenstva.

Danas su želja za stvaranjem i potreba za opuštanjem nakon brzog života tokom svakog dana kod nekih žena stvorile ritual da tokom popodneva, uz šoljicu kafe, uzimaju niti i igle i stvaraju prelepe ručne radove. Jedna hekla, druga plete, treća veze… Uglavnom upražnjavaju aktivnosti koje mogu uvek da se prekinu i sutra nastave. Sve žene koje se bave ručnim radovima naglašavaju da ih takav rad smiruje. Ruke stvaraju dok se telo i um opuštaju i odmaraju.

Ručni rad - heklanjeZašto zanatlija proizvodi nešto ručno?

Druga grupa kreativnih stvaralaca važna za ručni rad jesu zanatlije. Oni u zanatskim radionicama ručno izrađuju razne dekorativne i upotrebne predmete. Zanatska izrada znači da su ti predmeti namenjeni prodaji na tržištu.

Zanatlije predmete proizvode jer žele da im proizvodi budu drugačiji od proizvoda iz fabrika, da budu unikatni jer su tada vredniji. Takođe uživaju u ručnoj izradi predmeta i više pažnje posvećuju detaljima.

Zašto umetnici ručno izrađuju predmete?

U ručnim radovima prepliću se umetnost i amatersko stvaralaštvo za sopstvene potrebe. Danas mnogo primenjenih umetnika stvara u oblasti ručnih radova iz želje za drugačijim izražavanjem i kombinovanjem više tehnika. Mnogo manje stvaralaca radi da bi živeo od prodaje radova. Potreba za stvaranje ih tera da ručno rade određene predmete, to je najlepši deo jer tada autor izražava nešto što je duboko lično.

Dvopređne čarape

Dvopređne čarape iz okoline Knjaževca; fotografija napravljena na izložbi ’’Ornamentalna baština – dvopređne čarape Srbije’’; Etnografski muzej, Beograd

Da li ručno rađeni peoizvodi od tekstila mogu da se uklope u savremeno opremljen enterijer?

Svaki ručni rad od tekstila jeste primenjena umetnost, svaki može naći primenu u životu bilo upotrebnu ili dekorativnu. Možda trenutno ručni radovi nisu moderni oblik uređenja doma ali i u takvoj situaciji kao vešto izabrani i uklopljeni detalji daće prostoru više topline i pozitivne energije.

Upravo takve radove treba da stvaraju kreativci, radove malih dimenzija koji su dopuna kupljenim industrijski proizvedenim stvarima, koje oplemenjuju i čine dodatno zanimanje drugih za njih. Takvi ručni radovi treba da budu odmah primećeni u prostoru, da privlače pažnju i da intrigiraju. Trebalo bi da izazovu osmeh kod onoga ko ih pogleda, da stalno šire pozitivnu energiju u prostor i da se svako ko boravi u tom prostoru oseća prijatno. Koji to detalj može biti?

Da li je to tkani detalj ili skulptura od tekstila? Ručno oslikani abažur na lampi u skladu sa bojama u enterijeru ili uramljena minijatura sa specifičnom pričom? Mogućnosti je mnogo.

Da li se Vi bavite ručnim radom? Zašto?

Iz napisanog proizilazi da većina žena koje se bave ručnim radovima rade to iz zadovoljstva i unutrašnje potrebe za stvaranjem lepog upotrebnog proizvoda. U sledećem članku iz ove serije u prvom planu su ručno rađeni proizvodi. Kakvi su to proizvodi? Da li su potrebni?

Prethodni članak: Šta je ručni rad?

Šta je ručni rad

Ručni rad – način kreativnog izražavanja

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Danas i tokom meseca marta bavim se temom ručnog rada sa glavnim pitanjem zašto žene stvaraju ručne radove. Serija članaka posvećena je ručnom radu. Ukupno pet članaka vezanih za ručne radove u oblasti tekstila. Posvećena je radovima koji nastaju od niti i poštovanju kreativnih i upornih žena koje ih stvaraju.

Svaki ručno napravljen predmet od tekstila ima dodir poznatoga, niti oživljavaju sećanje, otvaraju put u budućnost, energiju koja će biti na putu daljeg razvoja, kretanja i života.

Ručni rad je način kreativnog izražavanja i stvaranja unikatnih upotrebnih predmeta. To su predmeti koji su napravljeni ručno kada je umetnik sledio svoju ideju i svojom veštinom uradio konkretan proizvod.

U tekstilu ručne predmete stvaraju uglavnom žene. U prošlosti od ranog detinjstva devojčice su podučavane kako da izrađuju ručne radove – da pletu, heklaju, tkaju, vezu… Zato se ručni rad u tekstilu najviše vezuje za žene. Žene koje ručno izrađuju proizvode od niti imaju ‘’zlatne ruke’’ kojima stvaraju umetnost.

Ručni rad je veština kojom se primenom određenih tehnika stvaraju upotrebni proizvodi. Autori u njih unose mnogo vremena i lične energije. Cenim tu energiju i vreme koje je autor utrošio da napravi unikatni proizvod.

Svaki proizvod koji je rađen ručno ima toplinu, nešto svoje i zato kod kupca izaziva pozitivna osećanja i oplemenjuje prostor u kome se nalazi. Sama činjenica da je ručni rad unikat daje mu dodatnu vrednost.

Ručni rad je umetnost i zanat

Ručni rad u oblasti tekstila je umetnost stvorena rukama žena koje su ideju ili uzorak obradile na svoj način. Pravi primer jeste vez.

Ručni vez je nit koja se provlači kroz platno i čini mali korak ka novom i lepom. Slaganjem više niti nastaje šara koja ima neko značenje, koja donosi poruku ili asocira ne nešto iz prošlosti, koja dodaje mali akcenat našem životu. Misli iz umetnosti prenose se na ceo život i utiču na njega. Lepota i energija ručnih radova može da utiče na poseban, podsticajan način. Kada vidimo ručni rad njegova energija nas usmerava ka pozitivnim mislima. Samo ta uloga je sasvim dovoljna za njegovo postojanje, negovanje i očuvanje.

Kosovski vezTokom veza svaki bod može biti jedna misao. Misao koja ima snagu da prenese energiju na stvoreni proizvod. Vezenje je specifično jer je sporo i omogućava osobi da dok veze razmišlja o nekim lepim događajima i stvara opuštenu atmosferu za rad.

Ručni rad jesu ručno izrađeni ili dodatno obogaćeni proizvodi. Košulja sašivena od pamuka i ukrašena vezom računa se kao ručni rad jer je ručno dorađena do konačnog izgleda. Tkani šal je potpuno ručno izrađen. U izradi i doradi tekstilnih proizvoda niti su glavni elementi. One čine strukturu i izgled proizvoda. Niti nas vraćaju korenima, izvornom stvaralaštvu.

Šta za Vas znači ručni rad? Koliko su danas za Vas važni proizvodi koji se izrađuju ručno?

Ko danas stvara ručno rađene proizvode? Zašto? Ovo je ključno pitanje za žene, zašto ručno izrađujete određene proizvode? O ovoj temi biće reči u sledećem članku.

Pustovanje vune - naziv

Pustovanje vune

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Pustovanje vune danas se radi sa ciljem da se sačuvaju tradicija i izvorni motivi. Proizvodi su više atrakcija nego nužna potreba.

Vuna je prirodni materijal a pustovanjem izrađuju se različiti predmeti: nakit, torbe, papuče, šalovi, kape, ukrasni predmeti, ukrasi za novogodišnje jelke, podmetači za stolice, suveniri…

Vuna, sapun (sapunica) i topla voda su materijali koji se koriste se za pustovanje.

Proces započinje kada se vuna ostriže sa ovce pa se  opere, osuši i raščešlja. Tek tada se vuna koristi za pustovanje. Ovako su nekada žene same pripremale vunu za pustovanje a zatim proizvodile predmete za kuću i ličnu upotrebu.

Ako su želele da imaju nekoliko boja vunu su bojile same prirodnim bojama (orahova ljuska, lišće određenog drveća, maslačak i druge biljke…).

Danas se bojenje vune radi sa bojama za tekstil ili se vuna kupuje u specijalizovanim prodavnicama već raščešljana i obojena odmah spremna za rad.

Pustovanje vune je stari način obrade vune i izrade predmeta od nje. Potiče iz Azije a u Evropu su je doneli nomadski narodi. Izrada jednog predmeta je veoma duga i teška.

Pustovanje vune - papuče

Fotografija je sa izložbe ”Tajna staparske ruže”, 2021 godine

Način pustovanja vune:

  1. Mokro pustovanje
  2. Suvo pustovanje

Pustovanje vune na mokro

Na čvrstu podlogu vuna se ređa prema sopstvenoj zamisli ili prema određenoj šemi, zatim se kvasi toplom vodom i pritiska rukama. Nakon toga nanosi se sapunica koja povezuje vlakna, opet se vuna pritiska da se što više sabije i postane kompaktna. Tako se nanosi nekoliko slojeva i kada se dođe do željene debljine i povezanosti slojeva vuna se uvija radi odstranjivanja vode u njoj.

Pustovanje vune na suvo

Suvo pustovanje radi se sa posebnom iglom, ubadanjem igle u sloj vune ona provlači vlakna u jednom i drugom pravcu i mrsi vlakna vune. Potrebno je mnogo uboda iglom da bi se oblikovao određen predmet zato se suvim pustovanjem rade sitniji predmeti.

Kolonija pustovanja vune

Prva kolonija pustovanja vune održana je u februaru 2021. godine u mestu Tršić kod Loznice. Na koloniji je učestvovalo 13 žena iz Srbije koje se bave izradama rukotvorina u raznim tehnikama. Kolonija je trajala četiri dana i predstavlja jedan od načina očuvanja tradicije. Glavni organizator kolonije je Etno mreža (krovna asocijacija proizvođača rukotvorina iz cele Srbije) koja je spasila tehniku pustovanja vune od zaborava.

Pustovanje vune

Fotografija je sa izložbe ”100 žena – 100 minijatura”, 2020 godine

Većina žena koje se danas bave ručnim radovima bilo da je to tkanje, vez, pustovanje vune rade to iz zadovoljstva i imaju isti cilj – očuvanje tradicije.

Pustovanje vune pripada kategoriji starih zanata i ima još dva naziva: filcanje i valjanje vune.

Konak kneginje Ljubice - Beograd

Konak kneginje Ljubice

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

O Konaku

Konak kneginje Ljubice izgrađen je 1831. godine sa ciljem da bude dvor dinastije Obrenović i istovremeno stan za porodicu kneza Miloša. Da bi Turcima koji su se nalazili na Kalemegdanu  dokazao moć dinastije Obrenović i uspon nove srpske države knez Miloš Obrenović je 1829. godine dao nalog da se započne izgradnja novog Konaka (kasnije je postao poznat kao Konak kneginje Ljubice). Završen je za tri godine ali je Knez Miloš u Konaku boravio samo dve godine.

Ostao je stan za kneginju Ljubicu i njihovu decu Milana i Mihaila jer je Knez Miloš ubrzo po izgradnji konaka odlučio da za sebe sagradi konak na Topčideru koji je sa preseljenjem kneza postao rezidencija. Danas Konak kneza Miloša pripada Istorijskom muzeju.

Konak kneginje Ljubice - Detalj sa Pirotskog ćilima

Konak kneginje Ljubice – Detalj sa Pirotskog ćilima

Konak kneginje Ljubice jedino je bio je rezidencija tokom vladavine Kneza Mihaila od 1839. do 1842. godine.

Sa proterivanjem Obrenovića i dolaskom porodice Karađorđević na vlast od 1842. godine Konak gubi rezidencijalnu namenu i tokom sledećih 130 godina bio je u službi različitih državnih institucija.

Odlukom tadašnjih vlasti 1980. godine Konak postaje deo Muzeja grada Beograda. Iste godine u Konaku otvorena je stalna postavka ’’Enterijeri beogradskih kuća 19. veka’’.

Poseta Konaku kneginje Ljubice

Sunčan decembarski dan, na drvetu ispred Konaka požutelo lišće još je na granama. Ulazim u muzej da pogledam radove od tekstila koji su nastali i koristili se pre više od 100 godina. Originalni Pirotski ćilimi su eksponati koje želim da vidim.

Konak kneginje Ljubice ​- Pirotski cilim

Konak kneginje Ljubice ​- Pirotski ćilim

U Konaku su nameštene dve originalne sobe sa nameštajem kneginje Ljubice a  u ostatku prostorija nalaze se eksponati sa temom Enterijeri beogradskih kuća.

Najviše me zanima taj originalni prostor u kome su živeli Obrenovići. Prvo primećujem na podu bogato ukrašen pirotski ćilim koji deluje impozantno. Na njemu su prepoznatljivi ornamenti koji su korišćeni na svim ćilimima tkanim u Pirotu (vraško koleno, Rašićeva šara…).

Pored zida su divani, klupe na kojima su prekrivači odnosno manji pirotski ćilimi.

U drugoj prostoriji je sličan raspored samo što je ćilim mnogo tamniji. U njoj se mogu videti i neke lične stvari kneginje Ljubice i kneza Miloša. Zanimljivo je pogledati kako se u to vreme opremala kuća vladara.

Konak kneginje Ljubice -’’Enterijeri beogradskih kuća 19. veka’’

’’Enterijeri beogradskih kuća 19. veka’’

Zanimljiv je unutrašnji raspored prostorija, centralni deo je slobodan prostor u kome je glavna ’’divanhana’’, dnevna soba koja nema vrata i iz koga se ulazi u ostale prostorije. U tim sobama izloženi su eksponati nameštaja iz bogatih beogradskih porodica.

Konak kneginje Ljubice je jedna od retkih sačuvanih zgrada u Beogradu iz prve polovine 19. veka. Značajan je jer su u njemu dodiruju i prvi put ukrštaju turski i evropski stil gradnje.

Newer Posts
Older Posts