Izložba Udruženja žena ’’Staparska ruža’’ iz Stapara kod Sombora.
Ruža je najčešći motiv na Staparskom ćilimu. Pitala sam se koja je to tajna Staparske ruže koja je nagoveštena u nazivu izložbe. Kada sam pogledala ćilime izložene na slikarskim štafelajima ličili su mi na ukrasne novogodišnje jelke. Zračili su lepotom.
Za mene tajna Staparske ruže jeste u lepoti ručno rađenih ćilima, u veštini i energiji žena u prošlosti koje su stvorile izuzetne ćilime i entuzijazmu žena koje danas tkaju ćilime po starim motivima da bi sačuvale tradiciju tkanja u njihovom kraju. Veliko poštovanje i za jedne i za druge.
Na izložbi možete:
- Pogledati ručno rađene ćilime,
- Pogledati ručno tkane ukrasne detalje sa motivima staparske ruže i druge rukotvorine
- Učestvovati na radionici tkanja
- Isprobati tkanje klečanom tehnikom na pravom razboju ili
- samo posmatrati tkalju kako vešto prepliće niti na horizontalnom razboju.
Izložba se održava od 11. i 12. decembra 2021. godine u Atrijumu Bigfashion centra u Beogradu, Višnjička 84.
Da bi pleteni odevni predmeti bili bogato ukrašeni koriste se šeme za pletenje (mustre). Izbor šeme za pletenje određuje koliko će predmet biti složen za rad. Osobe koje pletu po već postojećim šemama čitaju šeme i svojim umećem izrađuju određen predmet.
Hristifor Crnilović sakupio je veliku zbirku predmeta od tekstila, grnčarije i nakita od srebra. Deo zbirke može se videti na izložbi a motivi i način izrade radova bili su mi inspiracija za nekoliko minijatura na svili.
Lepota ručnog rada je u motivima i načinu njihove izrade koje su vešte ruke žena prenele na tekstil. Od davnina žene su stvarale upotrebne predmete od tekstila koje su koristile u kući i to je bila njihova glavna odlika upotrebljivost. Vremenom se akcenat sve više prenosio na lepotu ručno rađenih predmeta.
Pitam se: Koliko je veštoj pletilji trebalo vremena da isplete jedan par čarapa? Kako su pratile šeme po kojima su plele čarape? Koliko je trebalo koncentracije u radu? Da li se danas negde izrađuju ili su sada postale muzejski primerci?
Na izložbi predstavljeno je dvopređno ornamentalno stvaralaštvo od XVIII do XX veka sa mnogo crteža i šema geometrijskog oblika koje su prenošene na čarape kao ukras. Različite oblasti imale su svoje specifične ukrase mada su mnogi ornamenti na vunenim čarapama isti za više različitih naroda.
Zanimljivo je da je svaki par čarapa jedinstven. Istraživači dvopređnih čarapa u Srbiji kažu da je skoro nemoguće naći potpuno isti par po kompozicijama i rasporedu šara.
Oduševljena sam ornamentima na čarapama. Izgledaju kao ’’znakovi’’ predaka koje prenose budućim generacijama. Pitanje je da li razumemo te tragove, znamo li da ih čitamo? Sigurno je da trebamo da se potrudimo da očuvamo izvorno stvaralaštvo zbog njih i nas. Pletilje koje još uvek izrađuju dvopređne čarape rade na očuvanju tradicije i izvornih ornamenata.
Šta danas očekujemo od jedne ženske košulje? U vremenu masovne proizvodnje menjamo ih a da i ne primećujemo njihovu kratkotrajnost, ne vezujemo se za njih, ne divimo im se. Barem većina žena to ne čini.
Manji broj žena veze za svoje potrebe ili radove poklanja široj familiji, jedan broj žena okuplja se oko udruženja u kojima pronalaze istomišljenike i u grupi vezu iz hobija i zadovoljstva. Njihov rad značajan je za očuvanje tradicije.
Lepota ručnog rada i bogatstvo elemenata i ornamenata na odevnim predmetima izražajni su. Ručno rađeni etno predmeti nastajali su tokom 19-og i početkom 20-og veka.
Svetlucanje srebrnog nakita iz vitrina podseća me na iskrice koje privlače pažnju i golicaju maštu. Nakit je lepota kojoj se divim, precizno je urađen, pitam se koji alat su umetnici imali tada. Tanane linije izvučene na kopčama dodiruju dušu i daju eleganciju.
Jedna od soba privlači pažnju crvenom bojom ćilima koji šire pozitivnu energiju. To su 
Čini mi se da su sobe uređene onako kako je predlagala 
Muzej je jedno od mesta u Beogradu u kome se čuvaju ručno rađeni predmeti i kao takav dragocen za sve ljubitelje ručno rađenog tekstila.
