Provesti dva-tri sata u Manakovoj kući posmatrajući stare ručno rađene predmete jeste radost za dušu. Kada kažem ’’stare’’ dodeljujem im kompliment. Danas je lako sašiti svaku haljinu ili bilo koji odevni predmet ali ručni rad i njegova energija čine ove ručne radove dragocenim i živim.
Stalna izložba ’’Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija XX veka’’ otvorena je davne 1968. godine. Na njoj je prikazan istraživački rad Hristifora Crnilovića na terenu sa akcentom na etnografiji i etnografskim elementima između dva svetska rata na područjima južne Srbije, Kosova i Makedonije. Prikupljeni predmeti svedoci su života i stvaranja žena u tom vremenu za koje je karakteristično da su žene same proizvodile tkanine, od sadnje lana, njegove prerade i izrade niti do konačno izrađenog odevnog predmeta.
Kada uđete u Manakovu kuću ulazite u svet koji je postojao pre više od 100 godina. Etno predmeti, srebrni nakit, narodne nošnje i predmeti od tekstila dočaravaju to vreme, kada su žene stvarale za sebe i za potrebe domaćinstva.
Odeća izgleda veoma grubo ali izaziva moje divljenje jer je izrađena ručno, svaki deo i svaki detalj. Dodatno je ukrašena vezom koji joj daje posebnost. Haljine jednostavnog kroja od grubog materijala postale su lepše sa vezom. Vez jakih boja dodao je živost, energiju i izražajnost.
Kako su se tada niti proizvodile u domaćinstvima?
- Gajenje ovaca – šišanje vune – prerada vune (pranje, češljanje, predenje u nit) – tkanje, pletenje i od toga krojenje i šivenje odevnih predmeta.
- Sejanje lana – žetva, skupljanje – prerada lana da se dobije nit – upredanje niti od koje se tkalo laneno platno. Tek sa dobijanjem platna šila se odeća.
- Sašivena odeća ukrašavala se vezom. Vez je bio završni umetnički dodir, povezivanje niti koje su postajale ukras i lepota.
Nakit i izraz narodnog stvaralaštva na tekstilu, ručno izrađen tekstil, prepliću se kroz izložbu. Ne posmatram izloženi predmet iz kog je područja jer nije ni važno nego ga posmatram kao oblik izražavanja žena tog doba.
Lepota ručnog rada i bogatstvo elemenata i ornamenata na odevnim predmetima izražajni su. Ručno rađeni etno predmeti nastajali su tokom 19-og i početkom 20-og veka.
Ornamenti koji su stilizovani nose energiju i pečat osobe koja ih je izradila, pokazuju svo bogatstvo tradicije koju imamo. Sačuvani su u izvornom obliku do današnjih dana i dalje su aktuelni. Motivi veza kojima su ukrašeni odevni predmeti ženske košulje i zabuni bogati su koloritom i izražajni su. Vezeni detalji na tkanim podlogama obogatili su svaku tkaninu.
Značajno je sačuvati ove predmete za buduće generacije. Iako se čini da posmatranje takvih predmeta, danas u užurbanom svetu, nema smisla, njihova lepota dopreće do određenog broja ljudi. Neki od njih uradiće nove predmete, inspirisani starim motivima, koji će biti nosivi i na taj način ukazaće široj publici na njihovu lepotu, na tradiciju koja postoji mnogo godina i značaj njenog očuvanja.
Boje kojima su se tada bojile tkanine i niti za ukrašavanje bile su biljnog porekla i u celokupnoj postavci vidi se njihova lepota. Sklad boja koje su istovremeno umerene ali i izražajne dominira na svakom predmetu. Crvena, u više nijansi skoro bordo, najzastupljenija je. Pored nje zastupljene su: narandžasta, žuta, braon…
Svetlucanje srebrnog nakita iz vitrina podseća me na iskrice koje privlače pažnju i golicaju maštu. Nakit je lepota kojoj se divim, precizno je urađen, pitam se koji alat su umetnici imali tada. Tanane linije izvučene na kopčama dodiruju dušu i daju eleganciju.
Ručno je rađen, koliko je osoba morala biti kreativna i spretna da izradi nakit sa tako mnogo detalja. Zamišljam tu osobu sa kakvim entuzijazmom je to radila i koliko je obogaćivala svoju okolinu.
Energija tog srebrnog nakita i danas se širi kroz Manakovu kuću. Iskrice dodiruju dušu, inspirišu me da na svili zabeležim taj osećaj i dodir.
Jedna od soba privlači pažnju crvenom bojom ćilima koji šire pozitivnu energiju. To su pirotski ćilimi koji imaju isto lice i naličje, koji se rade sporo ali postaju umetnička dela. Rašićeva šara, vraško koleno, kornjača i sitni motivi rasuti duž ćilima golicaju maštu, traže divljenje, traže da primetimo njihovu lepotu.
Deo posvećen građanskom periodu ima jedan ogrtač izražajne crveno-roze boje sa vezom nitima boje zlata. Raskošan je, prosto poželite da imate jedan takav.
Rad Hristifora Crnilovića kojim je sakupio ovoliko predmeta i sačuvao ih za nova pokoljenja značajan je. Važno je sačuvati motive, način izrade i lepotu ručnih radova za nove generacije.
Manakova kuća, Gavrila Principa 5, Beograd
