Izrada tapiserija prema kartonima umetnika
Fotografije su sa izložbi: ”Snovano” – 24. bijenale tapiserije i ”Od apstrakcije do figuracije”
Atelje 61 je osnovan 1961. godine kao radionica za izradu tapiserija u vreme velikog razvoja tapiserije u Francuskoj i Evropi. Bila je to prva radionica za izradu tapiserija u tadašnjoj Jugoslaviji. Bilo je to posleratno vreme, vreme velikog entuzijazma i pokretačke energije za uvođenje novog u svim oblastima.
Ideju za izradu i promociju tapiserije umetnik Boško Petrović pretočio u Atelje. Isticao je da je tapiserija francuskih majstora podstakla razvoj jugoslovenske tapiserije ali da su u Ateljeu 61 izborom klečane tehnike tkanja (klečana) tapiseriji dali drugačiji način izrade nego u Francuskoj. Uticaj je postojao ali način rada nije prekopiran nego je pronađen unikatni način realizacije.
”Paun i leteća vila”, autor Ilija Bašičević Bosilj, tapiserija, tehnika klečana, vlasništvo Atelje 61
Klečana tehnika
Tapiserije su se izrađivale po kartonima umetnika – tkanjem na vertikalnom razboju (klečana tehnika). Na taj način povezana je veština tradicionalnog tkanja sa umetnicima i njihovim delima. Nastao je drugačiji oblik izražavanja umetnika povezan sa tkaljama izvršiocima njihovih ideja i nacrta.
Klečana tehnika tkanja, tradicionalno se koristi u tkanju pirotskog ćilima, izabrana je da se sa njom izrađuju tapiserije u Ateljeu 61. Kroz nju bilo je najlakše spojiti zanatski deo rada sa umetničkim delom. U ovoj tehnici prepliće se osnova sa potkom, niti se međusobno kombinuju i njihovim spajanjem nastaje tapiserija.
Izbor vertikalnog razboja omogućio je izradu tapiserija velikih dimenzija a izborom ovog načina tkanja (klečana tehnika) tapiserija se uzdigla na nivo umetničkog dela. Delatnost Atelje 61 je tkanje a ono je stari zanat koji je sa umetnošću prepleten kroz stvaranje. Kartoni umetnika za izradu tapiserija, povezali su umetnost i zanat.
Prvi upravnik Ateljea 61 bila je Etelka Tobolka. Kao dizajnerka tekstila i vešta tkalja obučavala je prve tkalje u Ateljeu tehnici tkanja po kartonu.
Prva otkana tapiserija u Ateljeu 61 bila je ‘’Stari ratnici II’’ autora Boška Petrovića.
”Sene senki”, autor Ivana Mikulić, tapiserija, tehnika klečana, vlasništvo Atelje 61
Kako nastaju tapiserije u Ateljeu 61?
Tehnika kojom se izrađuju tapiserije jeste – klečana. Klečana tehnika je preplitanje osnove i potke. Osnovu čine niti koje su zategnute na razboju a potku niti koje se provlače između niti osnove.
U Ateljeu 61 tapiserije nastaju u nekoliko faza:
- Umetnici izrađuju kartone u veličini kao što će biti završena tapiserija,
- Prilikom izrade kartoni se postavljaju ispod niti osnove tapiserije,
- Niti su već obojene i pripremljene za tkanje po tonskoj karti sa kartona,
- Tkalje prepliću obojene niti prateći površine boja na kartonima. Bolje od prethodne rečenice
Ostalo je tajna.
Svaka tapiserija Ateljea 61 ima monogram Ateljea u donjem levom uglu.
”Milosrdni andjeo”, autor Slobodan Knežević Abi, tapiserija, tehnika klečana, vlasništvo Atelje 61
Izrada tapiserija po kartonima umetnika
Zašto su umetnici radili kartone za tapiserije? U početku rada Ateljea kartoni su rađeni po već postojećim delima likovnih umetnika, primer je Milan Konjović. Atelje je otkao više tapiserija po slikama ovog umetnika. Ovo je ideja da se slika prenese u drugi materijal i oblik izražavanja.
Tokom sedamdesetih godina jednoj grupi umetnika tapiserija je postala izazov pa su radili kartone za tapiseriju kao originalno delo koje je kasnije nitima preneseno u tapiseriju. U istom periodu pojedini afirmisani slikari posvetili su se tapiseriji i negovanju i dali doprinos razvoju klasične tapiserije. Zanimljiva su oba pristupa mada se nameće pitnje koliko su ’’slike’’ poznatih umetnika realizovane u tapiseriji imale poruku kao novo delo? Ili su samo bile dekoracija.
Razvojem Ateljea organizovane su nove oblasti rada:
- počela škola tkanja u kojoj se znanje prenosi novim generacijama,
- Od 1998. Atelje organizuje koloniju tapiserija. Pozivaju određen broj umetnika, obezbeđuju im smeštaj, hranu i materijal za rad. Oni urade kartone za jednu tapiseriju po kojima kasnije tkalje urade delo koje postaje vlasništvo Ateljea. Tkalje se potpisuju kao koautori tapiserije. Kolonija traje dvadesetak godina i u vlasništvu ateljea je oko 80 radova nastalih na koloniji.
- otvorena je Galerija tapiserija ‘’Boško Petrović’’ koja služi za prodaju i promociju tapiserija i Ateljea 61. Galerija se nalazi na Petrovaradinu u bastionu Leopolda I.
- Od 2001. godine Atelje organizuje izložbu Trijenale tapiserije.
Dodirnuti tapiseriju
Svaka tapiserija izaziva želju da se blago dodirne vrhovima prstiju.
Niti utkane u tapiseriju prenosile su posmatračima misli umetnika na drugačiji, bliskiji način nego slika. Tkanje je dalo novu izražajnost slici umetnika i uspostavila bliskost sa posmatračima. Niti pričaju priču i golicaju maštu posmatrača koji ima želju da ih dodirne, dodirne delo. Dodirom bi se više povezali ali sama potreba da dodirne tapiseriju posmatrač se nesvesno, na drugačiji način povezao sa njom.
U Jugoslaviji od 1950 pedesetih godina tapiserija postaje deo umetničkog izražavanja umetnika (deo primenjene umetnosti).U drugoj polovini XX veka tapiserija doživljava nagli razvoj.
”Proleće na Ilijadi”, autor Ilija Bašičević Bosilj, tapiserija, tehnika klečana, vlasništvo Atelje 61
Zaključak – Atelje 61 se uspešno prilagođavao promenama
Posmatrajući na izložbama tapiserije velikih formata (koje su u vlasništvu Ateljea 61) neprestano mi se nametalo pitanje: Koje prepreke su savladali osnivači Ateljea od osnivanja i tokom njegovog razvoja da bi bio na mestu na kome je danas?
Sve prepreke: nemanje prostora, nemanje tkalja koje umeju da izrađuju tapiserije prema kartonima umetnika, političke promene su menjale odnos prema Ateljeu dovodeći ga u nekim trenutcima do pitanja opstanka, ekonomske oscilacije i krize, uticale su na rad Ateljea. Opstali su zahvaljujući entuzijazmu o predanom radu mnogo umetnika koji su pratili viziju Boška Petrovića i koji su verovali da Atelje može opstati i da će tapiserija postati posebna grana umetnosti.
U posebnom posleratnom vremenu vizija Boška Petrovića dovela je do stvaranja radionice za izradu tapiserija na (Petrovaradinskoj tvrđavi) u Novom Sadu – Atelje 61. Daleka 61 kao godina osnivanja možda, tek danas dobija posebno značenje. Odmah ukazuje na nešto što traje već decenijama. Tačnije šest decenija.
Put nije bio lak. Početak je bio radionica u prostoru koji je dao Boško Petrović odvojio od svog ateljea. Osnivač Ateljea imao je viziju kuda treba da ide. Proširivala se delatnost Ateljea tokom godina, menjao je nazive, preregistrovan nekoliko puta ali je radom onih koji su nastavili putem kojim je Boško Petrović usmerio tapiseriju u Ateljeu opstao je tolike godine.
Od početka delatnosti izrade tapiserija po kartonima umetnika (koja je ostala kao osnovna delatnost do danas), proširivanjem osnivanje kolonije tapiserista koji su izrađivali kartone za nove tapiserije koje su tkalje kasnije uradile, organizovanje škole tkanja, osnivanje galerije i na kraju promocija tapiserije kao posebnog oblika umetničkog izražavanja jeste put razvoja Ateljea.
Upornim radom Atelje je postao značajna institucija kakvih je malo u svetu. Tapiserija kao oblik umetničkog izražavanja koju je mnogo umetnika podržalo nametnula se i opstla toliko godina. Atelje i dalje neguje posebnu tehniku (klečana) koja uz savremene oblike izražavanja umetnika u tapsieriji danas dobija na značaju.
Vuna kao materijal u kome se izrađuje dodiruje dušu posmatrača na poseban način. Atelje 61 60 godina neguje preplitanje niti i stvaranje tapiserija, čini mi se da je sa toliko godina i ulaganja energije mnogo ljudi u njegov opstanak i napredak postao najvažnije mesto za umetničku tapiseriju.
Bez obzira na okolnosti i političke prilike Atelje je izrađivao tapiserije i bavio se svim drugim delatnostima koje je razvijao, stvarani su kartoni umetnici su ih stvarali bez obzira koliko ih se moglo realizovati, danas postoji mnogo kartona koji čekaju realizaciju. Taj uporan rad u svim uslovima (koliko je bio moguć) osnovni je razlog da je danas Atelje institucija koja čuva veliko blago tapiserija.
Više informacija o Ateljeu 61: Ustanova za izradu tapiserija ‘’Atelje 61’’ Petrovaradin, Novi Sad
Jedna prostorija posebno privlači pažnju zove se divanhana smeštena u isturenom delu konaka sa mnogo prozora sa kojih se vidi ceo park. Danas ne jer je stari platan ’’zauzeo’’ svu pažnju za sebe. Soba je sa oslikanom tavanicom na kojoj centralni motiv zauzima sunce. Na ugao postavljene su klupe za sedenje koje su prekrivene pirotskim ćilimima koji dodatno oplemenjuju ovu prostoriju. Ćilimi za sedenje jarko crveno-bordo boje prošarani su sitnim motivima kao niskama cvetova. Na podu je takođe ćilim ali svetlije boje.
Oslikani plafon je u ovoj sobi sa motivom sunca. Na zidovima ispod plafona i sa strane oslikane su scene iz života kneza Miloša. Oslikane tavanice nalaze se u još dve prostorije u konaku ali su ukrašeni plastičnim dekorativnim elementima jednostavnijih motiva.
Predstavljeno je nekoliko odevnih kombinacija iz tog vremena na kojima su izraženi vez i nakit.
Od tekstila je i Vojvodska zastava Karađorđa Petrovića (1811). Na zastavi izvezena su slova i brojevi. Mnogo akvarela manjih formata na kojima su istorijske ličnosti u svečanoj odeći.
Dve slike velikih formata Olje Ivanjicki dominiraju prostorijama u kojima se nalaze sa tematikom iz tog perioda.
Istakla bi sobu, deo koji je posvećen kralju Aleksandru Obrenoviću sa nameštajem koji je koristio. Na podu nalaze se dva pirotska ćilima (jedan sa krunom i dva sa klasičnim šarama). 
Od obeliska krećem ka krajnjoj tačci parka do mostića, pratim potočić i dolazim do većeg sa raskošno olistalom vrbom koja presijava se na jutarnjem suncu. Iza ovog velikog nalazi se malo jezero a između njih je drveni most koji često služi kao inspiracija malim i velikim umetnicima.
Vreme održavanja izložbe: 01. 10 – 01. 11. 2021. godine
Pitam se: Koliko je veštoj pletilji trebalo vremena da isplete jedan par čarapa? Kako su pratile šeme po kojima su plele čarape? Koliko je trebalo koncentracije u radu? Da li se danas negde izrađuju ili su sada postale muzejski primerci?
Na izložbi predstavljeno je dvopređno ornamentalno stvaralaštvo od XVIII do XX veka sa mnogo crteža i šema geometrijskog oblika koje su prenošene na čarape kao ukras. Različite oblasti imale su svoje specifične ukrase mada su mnogi ornamenti na vunenim čarapama isti za više različitih naroda.
Zanimljivo je da je svaki par čarapa jedinstven. Istraživači dvopređnih čarapa u Srbiji kažu da je skoro nemoguće naći potpuno isti par po kompozicijama i rasporedu šara.
Oduševljena sam ornamentima na čarapama. Izgledaju kao ’’znakovi’’ predaka koje prenose budućim generacijama. Pitanje je da li razumemo te tragove, znamo li da ih čitamo? Sigurno je da trebamo da se potrudimo da očuvamo izvorno stvaralaštvo zbog njih i nas. Pletilje koje još uvek izrađuju dvopređne čarape rade na očuvanju tradicije i izvornih ornamenata.
Šta danas očekujemo od jedne ženske košulje? U vremenu masovne proizvodnje menjamo ih a da i ne primećujemo njihovu kratkotrajnost, ne vezujemo se za njih, ne divimo im se. Barem većina žena to ne čini.
Manji broj žena veze za svoje potrebe ili radove poklanja široj familiji, jedan broj žena okuplja se oko udruženja u kojima pronalaze istomišljenike i u grupi vezu iz hobija i zadovoljstva. Njihov rad značajan je za očuvanje tradicije.
Lepota ručnog rada i bogatstvo elemenata i ornamenata na odevnim predmetima izražajni su. Ručno rađeni etno predmeti nastajali su tokom 19-og i početkom 20-og veka.
Svetlucanje srebrnog nakita iz vitrina podseća me na iskrice koje privlače pažnju i golicaju maštu. Nakit je lepota kojoj se divim, precizno je urađen, pitam se koji alat su umetnici imali tada. Tanane linije izvučene na kopčama dodiruju dušu i daju eleganciju.
Jedna od soba privlači pažnju crvenom bojom ćilima koji šire pozitivnu energiju. To su 
Atelje 61 predstavlja 
Tapiserija ‘’Šahovska tabla’’ skladnih boja sa palim figurama u sredini i dinamičnim zbivanjima na obodima izdvojila se kao moj favorit na ovoj izložbi. Autor: Karanović Boško Koautori: Lazić Verica i Božić Jelena
Posmatram tapiserije i upijam ideje i njihovu lepotu bez dodira. To odsustvo dodira podstaklo me da uradim sliku na svili inspirisana lepotama tapiserija. Sliku koju sam uradila na svili mogu da dodirujem. Dodir tekstilnih slika upotpunjuje njihov doživljaj.
Niti koje daju energiju
Nekada davno žene su tkale ukrasne predmete od tekstila za svoj dom da ga učine lepšim i toplijim. Koristile su niti vune koje su same proizvodile i bojile i od njih maštom i preplitanjem stvarale lepa dela. Tada su u svom okruženju imale taj materijal i koristile su ga dok danas ograničenja u izboru materijala nema. Danas tapiserije nastaju i od plastike ili žice koje takva dela ne čini toplim nego rezervisanim. Zato više volim klasičnu tapiseriju jer me ona podseća na tradiciju, na bake i prabake koje su stvarale za sebe.