mileva marić – Putem niti

Poslednja izložba koja ističe Novi Sad kao prestonicu kulture jeste izložba u Muzeju grada Novog Sada: ‘’Mileva – mi smo stena’’. Ova izložba simbolično nastaviće trajanje programa Evropske prestonice kulture jer će za posetioce biti otvorena pune tri godine.

Mileva Marić je bila izuzetna matematičarka i naučnica koja je uz stalnu borbu u vreme kada žene nisu imale pristup svim nivoima obrazovanja uspela da upiše željenu školu (fakultet). Bila je žena ispred svog vremena.

Izložba je napravljena kroz modernu tehnologiju koja više dočarava razne asocijacije na lik Mileve Marić nego što nam saopštava činjenice. Digitalni zvuk upotpunjuje sve predstave dobijene 3D animacijom i grafičkim dizajnom.

Život je kao vožnja bicikla Šum talasa dominira u prostoru gde je postavljena izložba asocira me na reku, veliku reku koja se brzo kreće, koja omogućava čoveku da je koristi za kretanje. Uvek u bilo kom vremenu šum talasa je isti, inspirativan, pokretački a istovremeno i umirujući… Da li to može biti Dunav ili Tisa?

Mileva Marić je rođena 1875. godine u Titelu dve godine nakon što je ukinut Šajkaški bataljon u kome je Milevin otac, Miloš Marić, bio oficir. Bili su to vojnici koji su sa uskim čamcima, zvani šajke, branili granice Habsburške monarhije. Zvali su ih ‘’Šajkaši’’. Čamac sa veslima okačen na sredini prostorije asocira na ovu oblast.

Ritmične talase zamenuje huk padanja vode sa nekoliko metara visine, vodopad koji predstavlja lepotu prirode i vode je u poslednjoj sobi. Protumačila sam da je kretanje vode kao i kretanje vremena stalno i neprekidno. Čovek je tu da posmatra i da se prilagodi.

Efekti sa izložbe o Milevi Marić Da li je Mileva bila spremna da se prilagodi? Godine 1896. upisala je matematiku i fiziku na Državnoj politehničkoj školi u Cirihu. Peta devojka u 40 godina upisivanja studenata u ovoj instituciji. Srušila je predrasude ’’da te škole nisu za devojke’’ zahvaljujući podršci roditelja koji su joj omogućili obrazovanje. Na kraju nije diplomirala, ni njene četiri prethodnice takođe nisu diplomirale. Ostaje pitanje – zašto?

Posmatranjem osam oslikanih staklenih ploča koje predstavljaju objašnjenje vremena zaključujem da preplitanjem vremena i svetlosti nastaju boje i oblici koji nemaju značenje, to su apstraktne forme koje mogu pročitati fizičari kroz svoje formule prilično nejasne prosečnom čoveku. Ili umetnici.

U jednoj sobi su sitne sličice, nejasne u mraku, ispod kojih su ispisane godine koje su bile značajne u Milevinom životu sa opisom važnim za tu godinu. Hronologija života Mileve Marić, od obične devojčice iz Vojvodine do velike naučnice u Evropi.

Za sebe i muža rekla je ‘’Zajedno mi smo stena’’

Sigurno je dala doprinos velikom otkriću teorije relativiteta i nizu drugih teorija u fizici. Radila je na istraživanjima i proračunima sa tadašnjim suprugom Albertom Ajnštajnom koji je sve radove objavio pod svojim imenom. Jedne godine je u naučnom časopisu objavio čak 21 rad. To je bio njihov zajednički rad ali ona je ostala nevidljiva.

Mileva Marić, Fotoelektrični efekat Albert Ajnštajn je 1921. godine dobio Nobelovu nagradu za objašnjenje fotoelektičnog efekta i doprinos razvoju teorijske fizike. Novac od nagrade dao je Milevi.

Dobila je novac koji ide uz jednu Nobelovu nagradu i on joj je bio nadoknada za njen naučni rad u oblasti fizike. Jasnih dokaza da je Mileva Marić radila na ovoj teoriji nema osim da je Albert rekao prijateljima da je Mileva radila matematičke proračune u svim teorijama na kojima su zajedno radili.

Osporavali joj to ili ne ostavila je iza sebe trag uporne borbe za obrazovanje i u institucijama koje su tada bile potpuno zatvorene za devojke. Njen proboj, njeno samopozudanje i predan rad bili su kasnije svetionik devojkama da treba da slede svoje snove koje mogu ostvariti uz uporan rad.

Izložba Mileva-mi smo stena Izložba će trajati tri godine. Autor izložbe je dr Dušan Jovović

Mileva Marić rođena je 19.12.1875. godine u Titelu, tadašnja država Austrougarska. Živela je u Rumi 14 godina, još postoji porodična kuća. U Novom Sadu kuća u kojoj je živela njena porodica nalazi se pod zaštitom države.

Obrazovanje devojaka u to vreme bilo je veoma teško, pored toga što je bilo skupo nije bilo škola koje su mogle da pohađaju. Mileva Marić promenila je mnogo škola i gradova da bi na kraju uspela da upiše fakultet.

Obrazovala se u: Rumi, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Zagrebu i Cirihu gde je diplomirala na Višoj devojačkoj školi.

Državnu politehničku školu u Cirihu studije matematike i fizike upisala je 1896. godine. Bila je peta devojka primljena u ovu školu za 40 godina. Na kraju nije diplomirala kao ni prethodne četiri. Zašto? Pitanje je za drugu temu.

Zahvaljujući velikoj upornosti roditelja da joj omoguće najviši nivo obrazovanja koji je tada mogla da stekne i njenoj ambiciji uspela je probiti tada velike barijere o mogućnosti studiranja za devojke.

Divim se njenoj energiji koju je imale jer se morala boriti i sa hendikepom (hramljala je jer joj je jedna noga bila kraća) koji joj je dodatno narušavao samopouzdanje. Upisala je fakultet bila sigurna da može diplomirati ali niz okolnosti i loših procena ostavio je bez diplome.

Mileva Marić, fotografija je javno vlasništvo, preuzeta sa sr.wikipedia.org

Istraživanja koja je radila dok je studirala i kasnije kada je razvijala teorije u fizici zajedno sa Albertom Ajnštajnom, njenim suprugom, svrstali su je u naučnicu. Nesreća je što je Ajnštajn prigrabio sve zasluge i privilegije za njihov zajednički rad.

Nije to očekivala ali nije bila ni spremna da se sa suprugom spori javno. ’’Mi smo Ajnštjn – jedna stena’’, odgovarala je Mileva na pitanje zašto na radovima nema njenog imena. Tako se odrekla javnih zasluga za njen naučni rad u radovima koji su priznati od šire naučne zajednice.

Prilikom razvoda od Ajnštjna on se obavezao ako dobije Nobelovu nagradu da će sav novac dati Milevi. Ajnštajn je postao poznat po teoriji relativiteta ali Noblovu nagradu dobio je za objašnjenje fotoeletričnog efekta. Novčani deo koji ide uz nagradu dao je Milevi a slavu naučnika je zadržao za sebe. Taj novac bio joj je jedina satisfakcija za naučni rad i doprinos razvoju fizike kao nauke.

Jedni osporavaju Milevi Marić da je radila na teorijama i spisima sa Ajnšajnom, drugi naglašavaju da je i on sam prijateljima rekao da je Mileva radila matematičke proračune ali sve u svemu pisanih dokaza nema da je i ona autor. Lako se može zaključiti da Mileva nije uspela da izgradi karijeru kakvu je želela. Zbog toga je bila jako nesrećna.

Tokom života lavovski se borila i uspela da sruši mnoge prepreke, da omogući devojkama posle nje da im obrazovanje bude dostupnije. Bila je dokaz devojkama da uz mnogo rada i borbe mogu da se obrazuju i do najvišeg nivoa školovanja.

Pripada retkim ženama s kraja XIX i početka XX veka koje su imale privilegiju da se školuju i budu uzor novim generacijama mladih devojaka. Bila je izuzetno jaka, kreativna i ambiciozna. Bez obzira kakvi su zaključci Mileva Marić je bila naučnica, briljantna matematičarka i fizičarka koja predstavlja dokaz da upornost ruši prepreke na putu obrazovanja.

Umrla je 1948. godine u Cirihu.

Mileva Marić, knjiga Drugi Ajnštajn Knjigu posvećenu Milevi Marić ’’Drugi Ajnštajn’’ napisala je Mari Benedikt.

Izabrala sam citat u kome se naučnica Marija Kiri obraća Milevi:

’’Mileva, često me pitaju, naročito žene, kako sam pomirila porodični život sa naučnom karijerom. Pa, nije bilo lako. Ali ništa nije lako za ljude kao što smo nas dve. Mi smo Istočnoevropljanke koje žive u zemljama u kojima se sa visine gleda na ljude iz naših krajeva. Mi smo žene od kojih se očekuje da ostanu kod kuće a ne da vode laboratorije ili da predaju na univerzitetima. Naša struka je fizika i matematika, što su do sada bila isključivo muška polja.’’