Home Tags Posts tagged with "Zlatibor"
Tag:

Zlatibor

Šumatno brdo – Zlatibor

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Nadmorska visina Šumatnog brda iznosi 1072 metra, pogled na okolinu vredan je izlaska na ovu tačku. Sa desne strane u podnožju brda je borova šuma kroz koju vodi planinarska staza prema vrhu Čuker i drugim daljim vrhovima na Čigoti.

Većina posetilaca koji dođu na Zlatibor tokom svog boravka osvoje stazu za šetnju ‘’Centar – Spomenik na Šumatnom brdu’’ koja je poznata ‘’Staza zdravlja’’.

Preći 2,5 km od jezera u centru grada na Zlatiboru do spomenika na Šumatnom brdu zahteva malo kondicije ali relacija je dobra za većinu onih koji dođu da šetaju. Uz nekoliko odmora usput ova trasa se prelazi sa zadovoljstvom. Najviše je uspona a pred kraj malo jačeg, oštrijeg. Brza šetnja ovom trasom u ranim jutarnjim satima je jedan uvod u kretanje tokom dana.

’’Nedam ovo sunce u očima…’’ izgovorio je Vasko Popa i uvek mi pogled padne baš na ove reči kada ujutru, sa ovog brda, posmatram izlazak sunca. Sunce koje blago dodiruje vrh brda i sve nas na njemu koji smo došli da uživamo u prvim njegovim zracima koji nam daruju energiju i smirenje.

Na vrhu brda izgrađena je Spomen-kosturnica (1961) sa spomenikom visine 10 metara (1967) koji je podignut za steljane ranjenike iz Drugog svetskog rata. U dnu spomenika ispisan je stih Vaska Pope.

Stih Vaska Pope na spomeniku na Šumatnom brdu

Većina ne razume ovaj stih ako baš nisu upoznati sa celom pesmom.

Ja sam se takođe pitala zašto baš ovaj stih? Iz koje je pesme? Zatim sam pronašla celu Popinu pesmu pod nazivom „Branim“ koja nosi poruku za sve ljude koji se bore za višu duhovnu vrednost i slobodu svakog čoveka.

Tada je postalo jasnije da je to spomenik simbol slobode, otpora i hrabrosti. Baš o tim vrednostima govori i ova pesma iz koje je uzet poslednji stih koji je urezan u dnu spomenika. Ovako glasi cela pesma:

Branim – Vasko Popa

Pogled bi mi

U prašinu zakopali

Ružu osmeha

Sa usana iščupali

Čuvam prvo

Proleće u grudima

Čuvam prvu

Suzu radosnicu

Sa slobodom

Bi me razvenčali

Dušu bi mi

Dušu preorali

Branim

Ovo nebo u očima

Branim

ovo zemlje na dlanu

Mlade bi mi voćke

Radosti posekli

Slavuje pesama

U drveni plug upregli

Ne dam

ovo sunca u očima

ne dam

ovo hleba na dlanu.

(Iz zbirke “Kora”, 1953)

Sa ovog brda pogled klizi po talasastim travnatim vrhovima i okolnim naseljima Tić polje i selo Rudno. Boravak u prirodi, na vazduhu čini uživanje i blagodet za organizam.

Šetnja stazom kroz borovu šumu ispod Šumatnog brda obogaćena je mirisom borova. Kora na stablima borova otkriva svu surovost uslova u kojima opstaju. Hrapava sa dubokim borama pokazuje svoju borbu za opstanak.

Slike na svili inspirisane planinom Zlatibor

Zlatibor kao inspiracija za slike na svili

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Slike na svili:

  • Na krilima vetra,
  • Duša kamena,
  • Snaga vetra,
  • Zlatibor pejzaž i
  • Ribničko jezero.

Batik, moju omiljenu tehniku slikanja na svili primenila sam u svim radovima. Sa njom sam pokušala dočarati lepotu i dušu Zlatibora.

Duge šetnje po Zlatiboru i uživanje u lepotama planine bile su inspiracija za desetak slika na svili. Pogled iz gondole najlepši je u jesen kada je trava poprimila boju zlata i kada voda jezera veselo svetluca na blagom suncu. Na jednoj slici je jezero na drugoj lelujava trava koja zlatnu boju odnosi u nedogled.

Duša kamena je slika koja je inspirisana kamenjem u boji koga na Zlatiboru ima na svakom koraku. Pored tek proširenog puta nalazilo se rasuto kamenje u boji, neobično plava dominirala je i celom prostoru davala malo mističnosti.

Dve slike posvećene su vetru koji je nekada blag i prijatan, donosi energiju koja obnavlja  dušu a nekada bude hladan i jak koji pokaže moć prirode. Za oba sam upotrebila jake boje, izražajne jer pokazuju njegovu snagu. Vetar samo dopunjuje doživljaj planine i njene lepote.

’’Duša kamena’’ – slika na svili

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Na slici ’’Duša kamena’’ vide se dva nivoa pukotina, prvi nivo su slabije vidljive oble linije koje se raspršavaju, to su prirodne linije kamena – linije duše. Drugi nivo su jasno izražene tamne linije na površini, to su grube linije koje je izazvao čovek jer je silom napravio te oštre pukotine koje su pukle i razbile kamen u paramparčad.

Septembar je, sunce je jako, prijatno jako – znate onaj osećaj kada vam sunčeva toplota greje lice, dodir te toplote izuzetno prija.

Bager je skoro prošao i razrovao breg pored postojećeg puta radi njegovog proširenja. Kamenje koje je izvukao razbijeno je u komadiće ali na tom jačem suncu ono i dalje emituje prelepe boje svoje duše.

Kamenje raznih boja rasuto je pored puta, svetluca na septembarskom suncu…

Kamen pored puta

Kako je u dubini zemlje u naslagama kamen poprimio takvu boju?

Plava, plavičasta koju pokušavam da dočaram na svili izmiče mi satima. Nikako da postignem tu plavu koja je neobična. Batik mi je baš savršena tehnika za kamenje sa Zlatibora gde se boje mešaju iz sloja u sloj i linijama prožimaju.

Nanela sam jake i izražajne boje na svilu koje su bukvalno vrisnule kao što i ja vrištim jer mi je žao te lepote u kamenju koja će postati običan put.

Upravo sam sa slike dobila odraz tog mog osećanja, jako se pokazala lepota, lepota tog kamenja koje je prošarano sa mnogo boja. Ponegde se čak i mešaju. Boje se izmešale u kamenu, da ne poveruješ da je to moguće u takvoj gruboj strukturi.

Baš ta lepota grube strukture dodirnula mi je dušu. Sada me slika na svili ’’Duša kamena’’ podseća na taj poseban doživljaj (divljenja lepoti kamenja i tuge što je tako završilo zarobljeno pored puta).

Nisam mogla da odolim da neke od njih ne ponesem kući, tu su u kutiji, ponekad ih pogledam i vratim se u taj dan na put kod Ribničkog jezera kada sam ih skupila.

Pozitivne boje na svili

Boje u kamenu

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Prirodno obojeno kamenje na Zlatiboru kao da ima dušu. Tako sam ga doživela jednog septembra na blagom podnevnom suncu dok je bacalo svoje svetlucave iskre u okolinu. Bila sam zapanjena sa mnoštvom nijansi boja koje su se prožimale kroz kamenje.

Plavičaste, zelenkaste, ljubičaste, roze, žućkaste i niz drugih nijansi presijavaju se preko kamenja pored puta.

Krug boja na svili

Isti dan sam ga naslikala na svili. Boje su ’’vrištale’’ i šarenilo se raspršilo, takav je moj utisak: pozitivan, osećajan i duboko obojen bojama koje je priroda dodala.

Roze i bordo, žuta i zelena, nekoliko nijansi plave pojačala sam na svili. Znala sam još dole na putu da ću na svilu staviti jake boje da mi maksimalno izraze lepotu kamenja koje sam videla.

Kamenje u boji sa Zlatibora

Skupljala sam sitne komade kamenja pored jednog novog skoro nasutog puta. Sa strane gde su stene ostao je niz u bojama sve do dela gde je trava sa tankim slojem zemlje.

Pored većine puteva na Zlatiboru mogu se videti različite vrste kamenja prošaranog različitim bojama.

Izdvojeno: Zlatibor, Čačak i Sremska Mitrovica

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Zlatibor – šetnja po vrhovima

Planina Zlatibor se proteže u nedogled, smenjuju se viši i niži vrhovi koji nestaju u daljinama. Pogled sa svakog vrha je poseban, čini mi se kao da se planina prilagođava svaki put kada se popnem na drugi vrh. Na svakom vrhu se pitam: koliko energije se nalazi u ovoj planini?

Čačak – grad u kome je rođena slikarka Nadežda Petrović

Čačak je grad u kome je rođena velika slikarka Nadežda Petrović koja je prva slikala po principima moderne umetnosti u Srbiji. U Čačku se nalazi Umetnička galerija koja nosi njeno ime u kojoj se organizuje Bijenale memorijal ‘’Nadežde Petrović’’. U 2023-oj godini Čačak je bio kulturna prestonica sa mnogo organizovanih događaja iz oblasti kulture.

Sirmijum i Sremska Mitrovica – preplitanje prošlosti i sadašnjosti

Ostaci grada Sirmijum, u kome je rođeno nekoliko rimskih careva, nalaze se ispod današnjeg grada Sremsa Mitrovica. Carska palata je jedno od mesta koje je otkopano u kojoj se može videti 250 kvadrata podnih mozaika.

Slike na svili – Inspiracija Zlatibor

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Šetnje zlatiborskim brdima i proplancima donele su inspiraciju za niz slika na svili. Pogled sa visine iz gondole omogućio mi je da dodatno sagledam više prostora i smestim ga u slike. Sa visine boje su se raspršile, pojavile su se nijanse ali i jake boje, boje kojih u pogledu sa zemlje nisu vidljive.

Od talasastih zlatnih brda, zelenih borova razbacanih okolo i jakog plavetnila jezera Ribnica  predstavile su se boje koje se vide samo iz kabine gondole sa visine od 7-30 metara. Njih sam pokušala preneti na svilu i spakovati u niz slika.

Pogled iz gondole na Ribničko jezero

Plavetnilo jezera pod jakim jesenjim sunčevim zracima stvorilo je biserni odsjaj koji sam prenela na svilu. Visinska tačka posmatranja raskošne prirode stvorila je poseban ugao posmatranja i dala je mnogo ideja koje su stvarni predeo pretvorile u apstraktni, univerzalni, koji može biti bilo gde.

Ribničko jezero, plavetnilo vode

Tako slika na zidu u galeriji može svakog posetioca i posmatrača da odvede u predeo koji je njemu poznat, da u njoj pronađe neko svoje putovanje ili svoj doživljaj.

Jake boje asociraju vreme kada je slika nastala a to je jesen kada je priroda najslikovitija.

Zlatibor pejzaž

Koliko me zlatna trava (boja trave pod jesenjim suncem na Zlatiboru je zlatna) koja se talasa po zlatiborskim brdima podstakla da na slike stavim baš tu jaku boju. Dok sam stajala na jednom proplanku a zlatna trava je lelujala pod pritiskom povetarca i posmatrala sve te ’’dine’’ od brda kako se nižu u nedogled – do poslednjeg nivoa izbledelih tamnih brda negde daleko koji se spajaju sa plavetnilom neba osećala sam se nestvarno.

Bio je to dodir sa prirodom, potpuno povezivanje, brisanje svih dnevnih problema i upijanje pozitivne energije.

Bigrene kade u Stopica pecini na Zlatiboru

Stopića pećina – umetničko stvaralaštvo prirode

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Raznobojne tanke krivudave ivice bigrenih kada talasasto se nižu na ’’padini’’ Stopića pećine. Nekoliko redova kada, od prve najdublje na vrhu od sedam metara, ispod krova pećine u kaskadama se spuštaju pa ka potoku koji kroz nju protiče.

Jedinstven pogled u svetu, bigrenih kada u ovom obliku jedino ima u Stopića pećini. Remek delo prirode. Treba ih videti dva puta, kada su prazne ili sa malo vode i kada su prepune pa prelivaju (tada su posebno atraktivne kažu oni koji su ih videli). U julu u njima nije bilo vode i videla sam njihovu esencijalnu lepotu izvajane zidove krečnjaka sa tankim sjajnim ivicama.

Naboranost kada i krivudavost ivica daju im dinamiku pogotovo u ovako velikoj grupi. Najniže kade su najpliće, dubina se povećava kako idemo ka vrhu pećine do koga se penjemo uz veštački postavljene metalne stepenice.

Stalaktiti na vrhu pećine

Do njih se dolazi metalnim stepenicama i nizom platformi za posmatranje cele pećine, stalaktiti su unikatna ’’vajarska dela’’ prirode. Jedan je posebno atraktivan. Veliki, širok spušta se u bigrenu kadu punu vode i duboku sedam metara. Ulazi u vodu oko pola metra i stvara originalnu apstraktnu sliku.

Pecinski nakit - stalaktiti u Stopica peciniOvakvu unikatnu umetnost stvarala je priroda milionima godina. Led svetla u pećini istakla su svu njenu veličinu i dala joj dodatnu atraktivnost. Posmatranje lepote pećine, stalaktita i bigrenih kada uz zvuke muzike Trnavskog potoka koji protiče kroz pećinu daje poseban osećaj.

Vodopad u Stopića pećini

Kao da sva ta lepota nije dovoljna, u jednom delu pećine voda potoka skakuće niz kamenje sa visine od oko 7,5 metra i pravi vodopad. Vodopadi u pećinama nisu tako česta pojava ali Stopića pećina nudi nam i ovu atrakciju. Vodopad se zove ’’Izvor života’’.

Vodopad ''Izvor zivota'' u Stopica pecini

Vodopad je nastao zbog visine pećine i potoka koji na površini pre nego što izbije u pećini ponire, voda se samo spušta niz kamenje i potok nastavlja dalje da teče. Stojim ispred vodopada i slušam ovu posebnu muziku prirode, vode i pećine. Jedinstvena je. Poseban doživljaj!

Ulaz u pećinu

Pećina će svojom veličinom i lepotom učiniti da lako zaboravimo napor koji moramo uložiti da savladamo svih 700 stepenika kojima se jedino stiže do pećine. Sići i popeti se uz toliko stepenika lična je cena da bi videli ovu lepotu prirode.

Ulaz u Stopica pecinu na ZlatiboruUlaz u pećinu je nešto posebno, 35 širine i 18 metara visine! Imponzantan! Stopića pećina je po veličini druga pećina u Srbiji. Veća od nje je samo Resavska. Pećina je duga oko 1700 metara a posetioci mogu videti samo prvih 280 metara.

Dok sam prilazila pećini spuštajući se niz svih 700 strmih stepenika uživala sam u zelenilu i treperenju lišća raznog drveća. Pogled na pećinu sa visine, na taj ’’vajarski’’ rad prirode na steni iznad ulaza dao je prvi utisak grandioznosti. Ovaj utisak ostao je do kraja.

Moć prirode

Pećina je prostrana i visoka, jedinstvena, atraktivna, ostavila je veliki utisak na mene. Stvorila je osećaj moći i lepote koji ima priroda. Doći i pogledati ovu pećinu skrivenu duboko u Zlatiboru vredelo je.

Stopica pecina, bigrene kadeDavnih godina 1909. i 1913. Jovan Cvijić vršio je speleološka istraživanja u ovoj pećini. Za posete pećina je otvorena 2008. godine i predstavlja Spomenik prirode prve kategorije. Nalazi se na oko 700 metara nadmorske visine. Udaljena je od Zlatibora 19 kilometara.

slika na svili, Vatreni pejzaž Zlatibor

Slika na svili – Vatreni pejzaž

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Kada dođete na Zlatibor planina vas poziva na istraživanje mnoštva većih i manjih vrhova, pećina, jezera, reka i atraktivnih vodopada. Inspirisana pešačenjem po ovoj planini na svili sam naslikala detalj iz pejzaža koji me podseća na avanturističko putovanje.

Boje ZlatiboraPriča ide ovako. Žureći u predvečerje toplog letnjeg dana da stignem do jednog od malo viših vrhova sa strmim usponom nisam odmah pažljivo posmatrala lepotu oko mene. Cilj je bio stići do vrha i tek onda uživati u lepoti okoline.

Kameni pejzaž, Zlatibor

U samom podnožju pre najstrmijeg dela penjanja osećam umor, tražim pogodno mesto da sednem da se odmorim i onda nailazim na ovaj pogled. Prolazim pored krupnog kamenja i sedam na jedan na ivici i upijam pogledom svu lepotu koju priroda nudi.

Zlatibor, pejzaž

Jarko narandžaste bobice iskakale su iz zelenila lišća koje ih je okruživalo dok je plavetnilo neba slalo druge boje. Samo pogled na igru zelene i narandžaste boje u prirodi bio je dovoljan da zaboravim sav umor koji sam osećala.

Na vrhu sam našla izbledelu obaveštajnu tablu koja kao da je govorila ’’ovo je tajanstveno mesto utopljeno u prelepom prirodnom okruženju’’.

Zlatibor, pogled na grad

Zlatibor – Šetnja po vrhovima

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Na planini, na oko 1000 metara nadmorske visine, iznikao je veliki grad, centar je načičkan visokim zgradama koje su jedna do druge. Malo je borove šume nadomak šireg centra, svuda ima borova ali to nisu tamne guste nepregledne šume. Do njih treba ići nekoliko desetina kilometara.

Tokom nastanka i razvoja mesto je menjalo ime: Kolaševac – Kraljeve vode – Partizanske vode – Zlatibor.

Jezero

Jezero je nastalo davne 1947. godine kada je reka Obudojevica pregrađena. Dugo je 150 a široko 50 metara. Veštačko jezero u centru Zlatibora čini najveću atrakciju po lepoti a veća korist je što u vrelim letnjim danima daje svežinu svojoj okolini. U jezeru se nalazi atraktivna fontana. Šetalište pored jezera je veliki krug koji svi (od dece do najstarijih) mogu obići za jedno veče.

Jezero u centru ZlatiboraPored jezera levo od Kraljevog trga nalazi se Kraljeva česma podignuta u čast kralja Aleksandra I Obrenovića i njegovog boravka na Zlatiboru 1883. godine.

Šetnja po vrhovima Zlatibora

Vrh Gradina i Crni Vrh su mali i odlični za početnike koji vole prirodu. Sa njih se pruža divan pogled na okolinu, talasaste linije koje se smenjuju u blažim i jačim nijansama zelene. Koliko priroda može da pruži energije čoveku? Svakoj osobi? Verovatno onoloko koliko smo mi sposobni da upijemo?

U rano jutro mi, jedna manja grupa ljubitelja pešačenja, krenuli smo da pređemo srednje zahtevnu stazu od 5,3 km (u jednom pravcu) koja se zove Staza ‘’Centar – vidikovac Gradina’’. Od centra Zlatibora preko naselja Potoci prvo do vidikovca Gradina, tu se staza završava na 1164 metra nadmorske visine. Prešli smo je bez velikog napora, stigli do vidikovca na kome se nalazi sto sa klupama sve natkriveno a u uglu je teleskop za osmatranje okoline.

Pogled sa vidikovca je: na grad Čajetinu i sva brda iza nje, na naselje Zlatibor, sa druge strane na nepregledne visove koji se smenjuju, na Crni vrh.

Sa Gradine uputili smo se baš ka Crnom vrhu. Na putu do njega prešli smo preko još jednog vrha koji je veoma blizu. Penjanjem na ovaj vrh pogled seže sa druge strane na mnoge talasaste visove – kao posebne planine Zlatibora. Uživam u pogledu, šetam po tepihu od trave na samom vrhu. U blizini sa druge strane je manji strm uspon ka trećem i najvišem vrhu koji se zove Crni vrh sa visinom od 1175 metara.

Crni vrh, ZlatiborPogled sa Crnog vrha je božanstven. Planina Zlatibor je ogromna, talasasto se smenjuju viši i niži predeli, jedni kao posebna planina bez ijednog drveta, drugi prošarani sa raštrkanim manjim i većim borovima i treći koji su potpuno obrasli borovima. Postoje predeli u kojima ima bukve, graba, cera, hrasta…

Šumoviti venci koji se uzdižu visoko i spuštaju duboko impresivni su za gledanje. Mnogo njih su tamno zelene boje. Na nižim vencima postoje sela koja su daleko, ima ih od nekoliko kuća pa do 20-ak. Mnogo njih je sagrađeno uz put i na visoravnima ali neka su potpuno na strmini.

Vetar na Crnom vrhu je hladan, pojavi se niotkuda i isto tako nestane, i tako se stalno igra sa nama.

Sunčan dan omogućava da se okolina lepo vidi. Pogled na Tornik i ostale vrhove u blizini, prija oku, planina, zelenilo, sunce, vetrić koji rashlađuje pravi je užitak za opušten odmor.

Šetnja u prirodi umiruje, daje novu energiju i tera nas da stignemo do sledećeg brežuljka i tako neumorno skakućemo okolo po ceo dan. Dodirnuti koru bora, iglice, šišarke znači dodirnuti prirodnog borca koji neumorno opstaje.

Na Zlatiboru ukrštaju se vetrovi sa mediterana i kontinentalnih delova i nastaje ‘’ruža vetrova’’ koja blagotvorno deluje na ljudsko zdravlje (štitnu žlezdu, srčane i plućne bolesti…).

Staza zdravlja: Centar – Spomenik na Šumatnom brdu

Da bi se osvojila staza duga 2,3 km koja kreće od jezera u centru grada na Zlatiboru do spomenika na Šumatnom brdu zahteva malo kondicije ali relacija je dobra za većinu onih koji dođu da uživaju u šetnji. Penjanje ka vrhu je relativno lako a postoje i klupe sa strane za predah i uživanje u pogledu na okolinu. Malo oštriji i teži za savladati je uspon pred sam izlazak na vrh brda.

Brza šetnja ovom trasom u ranim jutarnjim satima je jedan uvod u kretanje tokom dana. ’’Nedam ovo sunce u očima…’’ izgovorio je Vasko Popa i uvek mi pogled padne baš na ove reči kada ujutru, sa ovog brda, posmatram izlazak sunca. Sunce blago dodiruje vrh brda i sve nas na njemu koji smo došli da uživamo u prvim njegovim zracima koji nam daruju energiju i smirenje.

Zlatibor, Spomenik na Šumatnom brduNa vrhu brda je spomenik podignut 1967. godine u znak sećanja na steljane ranjenike tokom Drugog svetskog rata. U dnu spomenika ispisan je stih Vaska Pope iz pesme ‘’Branim’’:

‘’Ne dam

ovo sunca u očima

ne dam

ovo hleba na dlanu.’’

Sa ovog brda pogled klizi po talasastim travnatim vrhovima i okolnim naseljima Tić polje i selo Rudno. Boravak u prirodi, na vazduhu čini uživanje i blagodet za organizam.

Šetnja kroz borovu šumu ispod Šumatnog brda stazom koja vodi do vrha Čuker. Kroz šumu se daleko vidi jer borovi zelenila imaju tek pri vrhu. Oseća se opojni miris borova. Kora na stablima borova otkriva svu surovost uslova u kojima opstaju. Hrapava sa dubokim borama.

Lepota prirode na Zlatiboru

Lepota prirode nalazi se svuda okolo: reke, jezera, visoki i niski vrhovi, beskrajno plavo nebo, razbacana sela, vodopadi, pećine, čista priroda i voda…

Zlatibor, talasasti brežuljciKada se iz centra krene svaki od puteva vodi do nekoliko skrivenih dragulja na planini ili u njenoj neposrednoj blizini. Neki od njih su: Stopića pećina – poznata po bigrenim kadama, Gostiljski vodopad – najlepši vodopad, Muzej Staro selo Srogojno ušuškan među borovima, Muzej pletilja u Sirogojnu – o razvoju brenda ručno pletenih džempera, jezero Ribnica, manastir Mileševa, vodopad Sopotnice, Mokra gora, Stari grad u Užicu, Potpećka pećina, Terzića avlija…

Galerija Kulturnog centra Zlatibor

Kada sam posetila galeriju (tokom 2022 godine) u njoj je, u jednom delu, bila izloža tri umetnika dok se u drugom delu galerije nalazilo dodatnih šest slika čuvenog slikara Milića od Mačve. Saznajem da je opština Čajetina otkupila te slike i da će biti smeštene u njegovu kuću – atelje koju je napravio na Zlatiboru. Tek predstoji renoviranje kuće i njeno otvaranje za posetioce.

Kulturni centar ZlatiborZlatibor ima pravi umetnički dragulj na svom terenu. Sigurna sam da će mnogo turista u svoj program uvrstiti šetnju do nekadašnjeg ateljea slikara Milića od Mačve kada bude otvorena za javnost.

Muzej na otvorenom ''Staro selo'' u Sirogojnu na Zlatiboru

Naselje ‘’drvenih kuća’’ – Muzej ‘’Staro selo’’ Sirogojno

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Stare drvene kuće sa pomoćnim objektima prenesene su na izdvojeni prostor od pet hektara u Sirogojnu da budu zajedno čuvari tradicije. To su originalne kuće i pomoćne zgrade koje su se koristile u domaćinstvima iz druge polovine 19. i sa početka 20. veka.

Muzej na otvorenom ’’Staro selo’’ Sirogojno

’’Muzej na otvorenom’’ je poseban muzej koji čuva i prezentuje nešto jedinstveno iz određenog kraja, organizuje manifestacije koje su vezane za tradiciju, kulturu, duhovnost… tog kraja.

Od 1962. godine u selu Sirogojno organizovano se pletu vuneni džemperi. Pletilje su dobile priliku da se zaposle i unovče svoju veštinu. Cilj je bio da se stanovništvo zadrži u selu. Pleteni džemperi uspešno su plasirani na tržište i sa njima počeo je razvoj sela.

U istom zaletu ista ekipa okupljena oko Dobrile Smiljanić osmislila je muzej ‘’Staro selo’’ i prenošenje kuća iz zlatiborskih sela na jedno mesto da bi se sačuvao autentičan stil gradnje.

Izvorni oblik gradnje kuća na Zlatiboru

Stare kuće u Sirogojnu predstavljaju tradicionalnu zlatiborsku kuću koja se pre dva veka gradila u zlatiborskim selima. Zlatiborska brvnara je ’’dinarski’’ tip kuće. Kako se gradila? Temelji i noseći zidovi su od kamena dok su zidovi kuće od drvenih talpi. Kameni zid je viši sa donje strane zbog kosine terena na kojima su pravljene. Taj mali prostor ispod kuće koristio se kao podrum.

Glavna kuća u Muzeju ''Staro selo'', Sirogojno

Glavna kuća, Muzej ”Staro selo”, Sirogojno

Na temelju ozidanom od kamena postavljana je izgrađena drvena kuća. Talpe su debele i uklapane su na poseban način. Krajevi na ćoškovima su prepušteni. To se zove ’’vezane u ćert’’. Krov je od širih i tanjih drvenih dasaka, stručnije rečeno drvene ’’šindre’’, visok je, ima jako izraženu kosinu. Prepušten je da bi štitio glavnu drvenu konstrukciju kuće. Prozori na kući su mali i svi imaju drvene kapke koji se zatvaraju.

Zlatiborska kuća se gradila na kosom terenu. Ograda oko kuće je od uspravnih tanjih kolaca isprepletenih sa prućem.

Brvnare koje su građene prema materijalnim mogućnostima vlasnika bile su arhitektura sela. Graditelji su bili lokalni vešti majstori. Muzej ’’Staro selo’’ u Sirogojnu bori se da ovu arhitektonsku celinu sačuva od zaborava. Uz to čuva običaje i način života od pre dva veka. Organizovanje kurseva starih zanata, pripremanje i posluživanje hrane po starim receptima, razna predavanja i izložbe neki su od načina na koji u muzeju to rade.

Muzej ’’Staro selo’’ ima više od 50 objekata

Ulazim u Kompleks muzeja ‘’Staro selo’’, na uzvišenju dominira crkva Petra i Pavla izgrađena 1764. godine.  Od crkve se spuštam ka šumu i ‘’Starom selu’’ gde se nalaze kuće i ostali objekti. Raspoređene su po redu kao što su bile i na izvornom imanju.

Crkva u Kompleksu Muzeja Staro selo u SirogojnuU muzeju ’’Staro selo’’ glavna kuća je iz 1882. godine.

Velika kuća sa visokim krovom bila je glavna građevina nalazi se u centru jedne okućnice, oko nje su pomoćni objekti koji su služili domaćinstvu. To su: vajat – kada se oženi sin živi sa suprugom u njemu, gostinska kuća u kojoj su spavali gosti, mlekar – mesto gde se vršila obrada mleka i čuvali sir i kajmak, pekara za pečenje hleba, ambar za skladištenje žitarica, kačara – prostorija za pečenje rakije, mišana za sušenje voća i staja za stoku.

Na sredini glavne kuće nalazilo se ognjište, tu je gorela vatra, pripremala se hrana i okupljala se porodica. Pored dela gde se nalazilo ognjište najčešće je postojala soba koja se grejala na peć od zemlje i u njoj su spavala deca i stari.

Zanimljivo mi je da kuća ima dvoja vrata, na istočnoj strani su velika a na zapadnoj mala. Zašto dvoja vrata? Objašnjenje je da se u kuću ulazilo na istočna vrata a izlazilo na zapadna.

Nekoliko objekata su zgrade u kojima su obavljani poslovi danas ih zovemo stari zanati.

Kovačka radionica – opremljena je kovačkim alatom 2002. godine.

Zgrada sa grnčarskom radionicom u kojoj su se izrađivale zemljane posude. Materijal od koga su se izrađivale posude  bio je mešavina gline i kamena. Poznato je selo Zlakusa u kome su se izrađivali predmeti na ručnom grnčarskom kolu i pekli na otvorenoj vatri. Danas se u ovom selu proizvodi od gline izrađuju na isti način.

Grnčarska radionica u Starom selu u SirogojnuZgrada sa kačarskom radionicom u kojoj su se pravile kace, kačice…,

Stolarska radionica predstavljena je originalno kao što je izgledala.

Dve zgrade prekrivene su kamenim pločama, ostale su od tankih dasaka – šindre. Naslagane su kao crepovi i estetski lepo izgledaju, boje prirodnih zemljanih tonova prave fine prelaze na popodnevnom suncu i privlače mi pažnju.

Nekoliko objekata prilagođeno je potrebama muzeja:

  • Suvenirnica je stari objekat u kome se prodaju originalni suveniri izrađeni u ovom kraju. Drveno vreteno mi je zanimljiv suvenir, izdvojilo se kao najautentičnije.
  • Jedna kuća ili jedan objekat izdvojen je za galeriju sa aktuelnom izložbom: ‘’Govor duše’’ – preslice i vezene maramice sa navezenim stihovima. Izložene su drvene preslice koje su rezbarenjem bogato ukrašene. To su motivi koje prepoznajem sa vezova i dvopređnih čarapa.
  • Konaci za smeštaj – koriste se za smeštaj učesnika u programima Muzeja.
  • Letnja pozornica za održavanje predstava, koncerata i drugih sadržaja na otvorenom.
  • Krčma – mesto za predah sa tradicionalnim jelima iz ovog kraja.

Suvenirnica u Starom selu u SirogojnuU muzeju se organizuju: izložbe, koncerti, radionice, festivali, seminari… Svi zajedno važni su jer obnavljaju interesovanje za očuvanje nematerijalne kulture ovog kraja.

Muzej ’’Staro selo’’ i crkva Svetog Petra i Pavla, koja je sastavni deo muzeja, su ustanova kulture od nacionalnog značaja.

Ovaj muzej na otvorenom asocira me na umetničke skulpture od belog mermera koje se nalaze u parku Bukovičke banje koji je galerija na otvorenom.

Newer Posts
Older Posts