Obrazovanje
Vidosava Kovačević bila je od 1905. godine đak Umetničko-zanatske škole u Beogradu u kojoj je stekla najviše umetničko obrazovanje koje se moglo steći u Srbiji. Predavači su joj bili poznati slikari: Marko Murat, Rista i Beta Vukanović.
Bila je izuzetno talentovana i jedna je od prvih slikarki koja se školovala u Parizu. Prvo je otišla u februaru 1912. godine i upisala se na privatnu školu a u septembru je primljena u Školu lepih umetnosti. Godinu dana kasnije umrla je od tuberkuloze.
Afirmaciju njenog stvaralaštva
S obzirom da je umrla mlada i da nije imala samostalnu izložbu nego je izlagala na zajedničkim izložbama učenika i studenata tokom školovanja javnosti je bila nepoznata kao slikarka.
Njeno ime i radove javnosti je predstavio kolekcionar Pavle Beljanski.
Između Prvog i Drugog svetskog rata kolekcionari umetnosti prikupljali su radove uglavnom umetnika. Jedan od kolekcionara u Jugoslaviji birao je 25% dela umetnica koje su stvarale u 19. i početkom 20. veka – bio je to Pavle Beljanski. Prikupljao je radove žena slikara jer je želeo da se pravednije vrednuju njihovi radovi.
Radovi sedam umetnica nalaze se u njegovoj kolekciji. Umetnice koje su zastupljene su: Nadežda Petrović, Zora Petrović, Vidosava Kovačević, Ljubica Sokić, Liza Križanić, Leposava St. Pavlović i Milica Zorić.
Pavle Beljanski bio je prijatelj sa Milanom i Milicom Rakić koja je nakon smrti sestre (Vidosava Kovačević) pokazala kolekcionaru njene radove i on je nekoliko otkupio i uvrstio u svoju zbirku. Pored tih Milica je poklonila još više od 50 radova.
Neka od najznačajnijih dela:
- ’’Glava devojčice’’ (1912) – njeno najpoznatije delo
- ’’Predeo sa mostom’’
- ’’Plaža’’
- ’’Banaćanin’’
- ’’Portret Milana Rakića’’
Danas se njeni radovi čuvaju u nekoliko muzeja u Srbiji (Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Galerija Matice srpske u Novom Sadu, Muzej grada Beograda, Narodni muzeji u Beogradu i Valjevu i Umetnička galerija ‘’Nadežda Petrović’’ u Čačku).
Retrospektivne izložbe održane su u:
- Narodnom muzeju u Valjevu (1988)
- Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu (2000)
- Narodnom muzeju u Zrenjaninu (2011)
Prvi svetski rat – smrt tri slikarke
Vidosava Kovačević je od tuberkuloze umrla mlada u Prvom svetskom ratu, septembra 1913. godine, kao i njena koleginica Danica Jovanović koja je streljana mlada na Petrovaradinu. Uz njih nekoliko godina kasnije tokom rata život je položila, kao ratna bolničarka i slikarka Nadežda Petrović.
Soja Jovanović izborila se za poziciju prve rediteljke u Srbiji i Jugoslaviji. Avangardnim pristupom i smelim tekstovima krčila je svoj trnoviti put uspeha. Zabranjivane su njene predstave, prihvatala je to i išla dalje pripremajući nove. Snimala je filmove u kojima je preovladavao humor, svoje ideje realizovala je po delima Branislava Nušića, Stevana Sremca, Branka Ćopića… Pročitajte priču o rediteljki na sledećem linku:
Ljubica Marić je stvaralac u oblasti komponovanja, prva srpska kompozitorka i prva žena dirigent. Iako nije mogla dobiti mnogo mogućnosti da diriguje jer je u to vreme posao dirigenta bio u rukama muškaraca važna je po tome da je koleginicama otvorila, bolje reći, samo odškrinula vrata novih mogućnosti, koja su one kasnije širom otvorile i osvojile ovu oblast stvaralaštva. Na početku karijere povezivala se sa korenima, sa tradicijom da bi ih kasnije odložila i stvarala svoju autentičnu muziku. Pored komponovanja bavila se slikanjem, vajanjem i pisanjem. Pročitajte priču o kompozitorki na sledećem linku:
Muzički salon u vili je poseban, Štuk ga je uradio po uzoru na zidno freske četvrtog stila u starorimskoj Pompeji. To je najkomplikovaniji stil koji je u sebi sadržao glavne karakteristike prethodna tri stila. U ovom salonu Štuk je uradio zvezdano nebo koje predstavlja harmoniju sfera – mlečni put, sazvežđa, kometu i sunce. Harmonija sfera je prema Pitagori, grčkom matematičaru i filozofu, odnos između planeta prati iste zakone matematike, astronomije kao i harmonije muzike.
Kako je stigao do titule? Štuk je bio slikar, vajar, grafičar i arhitekta. Neumorno je radio i eksperimentisao u svim poslovima u oblasti umetnosti, usavršavao se i nastupao na izložbama. Osvojio je mnogo zlatnih medalja u oblasti slikarstva ali i za dizajniran nameštaj 1900. godine na izložbi u Parizu. Nameštaj koji je izložio napravio je za svoju vilu koju je sam projektovao, koja je bila njegov atelje i prostor za život njegove porodice.
Čuvar raja (Guardian of Paradise) – to je prva slika koju je javno predstavio na izložbi u Minhenu 1889. godine, dobio zlatnu medalju za nju i zakoračio u svet umetnosti kao profesionalac.
’’Pesma prostora’’ je njeno izuzetno delo, apsolutna moć njenog stvaralaštva. Nastala je 1956. godine za hor i orkestar. Inspiraciju za ovo delo pronašla je u Bosni dok je posmatrala srednjovekovne bogumilske stećke. Sedam epitafa sa nadgrobnih spomenika pretvorila je u sedam pevanja.
Poštanske marke povodom 150 godina od rođenja
Ona je režirala prvi jugosovenski film u boji ’’Pop Ćira i pop Spira’’. Zanimljivo je da je delo Stevana Sremca ’’Pop Ćira i pop Spira’’ režirala za pozorišete, film i televiziju. Film je na festivalu u Puli osvojio osam nagrada. Soja je dobila Prvu nagradu Zlatnu medalju ’’Arena’’ za režiju. Film je 2016. godine proglašen za kulturno dobro od velikog značaja.
Sofija Soja Jovanović je odrasla okružena velikim umetnicima koji su poticali iz njene porodice: slikara, vajara, fotografa, pisaca, glumaca… Iz takvog okruženja izrasla je u vrsnu rediteljku koja je ostavila veliki trag u srpskoj umetnosti.
U manastiru je organizovala prepisivačku školu, 
Kneginju Milicu i njenog sina despota Stefana Lazarevića srpska pravoslavna crkva proslavlja kao svetitelje 1. avgusta.
Dugo je bila zaboravljena i u svom rodnom mestu i šire. Povodom 100 godina od rođenja 1986. godine organizovana je monografska izložba u Beški i Inđiji.