Obrazovanje
Završila je gimnaziju u Kragujevcu zatim školovanje nastavila u Beogradu u Umetničkoj školi koju su vodili Beta i Rista Vukanović. Oni su čuvenu umetničku školu Kirila Kutlika preuzeli nakon njegove smrti.
Najveću podršku za nastavak školovanja dobijala je od svoje bake a kasnije i od profesora iz Umetničke škole.
Kod slikarke Bete Vukanović je završila školu 1903. godine (učila je dve godine) a odatle je otišla u Minhen u privatnu umetničku školu kod Antona Ažbea.
(Skoro isti put, nekoliko godina ranije, prešla je i Nadežda Petrović koja je bila prva učenica u odeljenju kod Kutlika a kasnije je tri godine pohađala školu profesora Ažbea.)
Ljubica Filipović se 1905. godine, kada je Ažbe umro, vratila u Srbiju gde je radila i izlagala, bila je član umetničkog udruženja ’’Lada’’.
Period od početka Prvog do kraja Drugog svetskog rata
Pred Prvi svetski rat otišla je u Berlin na stručno usavršavanje ali sa početkom rata vratila se u Kragujevac i prijavila se da bude dobrovoljna bolničarka.
Nakon završetka rata boravila je u Italiji nekoliko godina, zatim se vratila u Srbiju i u Beogradu zaposlila kao nastavnica crtanja i slikanja u Prvoj ženskoj gimnaziji. Pored redovnog posla i slikanja bila je deo organizacionog tima prilikom formiranja Udruženja likovnih umetnika Srbije i izgradnje Paviljona ’’Cvijeta Zuzorić’’.
Bila je slikar i pedagog do Drugog svetskog rata, tokom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine izgoreo je njen atelje i sve slike u njemu. Bio je to veliki lični gubitak.
Nakon tog događaja vratila se u Kragujevac i tokom rata nastavila je da slika ali je organizovala svoju školu i podučavala učenike. Jedna od tadašnjih učenica bila je Olja Ivanjicki.
Upornost i predanost slikarstvu
Volju za kreativnim izražavanjem i umetničkim stvaranjem kod Ljubice Filipović nije moglo ništa zaustaviti. Pred kraj života je oslepela ali je nastavila da slika. Pronašla je svoj način kako da boje složi na pojas i da na dodir zna koja je boja.
Primer je umetnika koji je prevazišao sve nedaće, sve zdravstvene probleme i nastavio da stvara. Imala je veliku duhovnu snagu.
Legat
Više od 50 svojih dela i kuću u kojoj je živela poklonila je Narodnom muzeju u Kragujevcu. Želela je da u kući bude otvorena galerija njenih slika ali i prostor u kome bi izlagale nove generacije umetnika.
Njena kuća koja je izgrađena između dva svetska rata proglašena je spomenikom kulture 2001. godine. Kuća je predviđena za renoviranje ali radovi još nisu počeli, u njoj ne postoji galerija a dela umetnice nalaze se u depoima Narodnog muzeja u Kragujevcu.
#
Ljubica Filipović – Lazarević je rođena u Rijeci 1885. a umrla u Kragujevcu 1975. godine.
Soja Jovanović izborila se za poziciju prve rediteljke u Srbiji i Jugoslaviji. Avangardnim pristupom i smelim tekstovima krčila je svoj trnoviti put uspeha. Zabranjivane su njene predstave, prihvatala je to i išla dalje pripremajući nove. Snimala je filmove u kojima je preovladavao humor, svoje ideje realizovala je po delima Branislava Nušića, Stevana Sremca, Branka Ćopića… Pročitajte priču o rediteljki na sledećem linku:
Ljubica Marić je stvaralac u oblasti komponovanja, prva srpska kompozitorka i prva žena dirigent. Iako nije mogla dobiti mnogo mogućnosti da diriguje jer je u to vreme posao dirigenta bio u rukama muškaraca važna je po tome da je koleginicama otvorila, bolje reći, samo odškrinula vrata novih mogućnosti, koja su one kasnije širom otvorile i osvojile ovu oblast stvaralaštva. Na početku karijere povezivala se sa korenima, sa tradicijom da bi ih kasnije odložila i stvarala svoju autentičnu muziku. Pored komponovanja bavila se slikanjem, vajanjem i pisanjem. Pročitajte priču o kompozitorki na sledećem linku:
Muzički salon u vili je poseban, Štuk ga je uradio po uzoru na zidno freske četvrtog stila u starorimskoj Pompeji. To je najkomplikovaniji stil koji je u sebi sadržao glavne karakteristike prethodna tri stila. U ovom salonu Štuk je uradio zvezdano nebo koje predstavlja harmoniju sfera – mlečni put, sazvežđa, kometu i sunce. Harmonija sfera je prema Pitagori, grčkom matematičaru i filozofu, odnos između planeta prati iste zakone matematike, astronomije kao i harmonije muzike.
Kako je stigao do titule? Štuk je bio slikar, vajar, grafičar i arhitekta. Neumorno je radio i eksperimentisao u svim poslovima u oblasti umetnosti, usavršavao se i nastupao na izložbama. Osvojio je mnogo zlatnih medalja u oblasti slikarstva ali i za dizajniran nameštaj 1900. godine na izložbi u Parizu. Nameštaj koji je izložio napravio je za svoju vilu koju je sam projektovao, koja je bila njegov atelje i prostor za život njegove porodice.
Čuvar raja (Guardian of Paradise) – to je prva slika koju je javno predstavio na izložbi u Minhenu 1889. godine, dobio zlatnu medalju za nju i zakoračio u svet umetnosti kao profesionalac.
’’Pesma prostora’’ je njeno izuzetno delo, apsolutna moć njenog stvaralaštva. Nastala je 1956. godine za hor i orkestar. Inspiraciju za ovo delo pronašla je u Bosni dok je posmatrala srednjovekovne bogumilske stećke. Sedam epitafa sa nadgrobnih spomenika pretvorila je u sedam pevanja.
Poštanske marke povodom 150 godina od rođenja
