Ljubica Marić je bila prva srpska kompozitorka i jedna od prvih žena dirigenata u Evropi. Bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti, dopsni član postala je 1963. a redovan 1981. godine u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti. Predavala je na Muzičkoj akademiji u Beogradu 22 godine.
Rođena je 18. marta 1909. godine u Kragujevcu. U Beogradu 1929. godine završila je Muzičku školu. Diplomirala je na dva odseka violinu i kompoziciju (prva u Srbiji koja je diplomirala kompoziciju). ’’Sonata fantazija’’ je njen diplomski rad u muzičkoj školi koji je istovremeno poslužio za prijemni za postdiplomske studije u Pragu koje je sa lakoćom upisala.
U Pragu 1932. godine završila je Majstorski školu praškog konzervatorija, diplomirala je kompoziciju i završila studije dirigovanja i tako je postala jedna od prvih žena dirigenata u Evropi. Veoma malo se bavila dirigovanjem jer u to vreme ta oblast je pripadala muškarcima. Školovala se jeste ali primenu znanja iz dirigovanja u praksi nije imala mnogo. Posvetila se komponovanju. Nakon Praga upisala studije klavira u Berlinu.
Na početku karijere komponovanjem je nastavila zvuk i muziku iz tradicije, sa napredovanjem u karijeri počela istraživati novi zvuk i ostvarila niz izuzetnih dela da bi znatno kasnije povezala avangardnu i srednjovekovnu muziku. Inspiraciju je uvek nalazila u motivima koji su jakim nitima bili povezani sa narodnom umetnošću.
’’Pesma prostora’’ je njeno izuzetno delo, apsolutna moć njenog stvaralaštva. Nastala je 1956. godine za hor i orkestar. Inspiraciju za ovo delo pronašla je u Bosni dok je posmatrala srednjovekovne bogumilske stećke. Sedam epitafa sa nadgrobnih spomenika pretvorila je u sedam pevanja.
Reč prostor autorka je tumačila kao prostor, vreme i postojanje. Na kraju analize dela i tumačenja same autorke zaključujem da je izbor natpisa sa spomenika iznad grobova samu smrt pretvorila u jednu apstraktnu misao.
U za nju najtežem trenutku u životu kada joj je umrla majka prekinula je sa komponovanjem. Bilo je to 1964. godine, nije komponovala punih 20 godina. Okrenula se pisanju i slikanju. Pored toga što je bila kompozitorka bila je slikarka, vajarka i književnica. Oko 1983 godine vraća se komponovanju i u sledećih desetak godina stvarala je originalna dela kamerne muzike.
U godini (2009) kada je obeležavano 100 godina od rođenja kompozitorke objavljena je knjiga ‘’Zapisi’’ u kojoj su književni zapisi čuvene umetnice Ljubice Marić. Beleške, nacrti, aforizmi, misli, pesme koje je velika kompozitorka beležila od davne 1966. do 2000. godine.
Umrla je u Beogradu 17. septembra 2003. godine.
