Šta ima inspirativno u pećini da bude oslikano na svili. Mrak, vlažnost, kamenje koje se stvara i taloži milionima godina u Risovačkoj pećini ne asocira na prefinjenost svile. Ipak, tehnikom batik na debljoj svili dočarala sam jedan detalj iz pećine veoma dobro. Tanke ’’batik žilice’’ asociraju na vekovno formiranje slojeva mermerne stene oniks.
Risovačka pećina, slika na svili
Najzanimljivije u pećini jesu prirodni ukrasi koji su stvarani taloženjem stotinama i hiljadama godina i radom isključivo prirode. Oni su inspiracija kao i vekovi koji su se tu smenjivali dok je svakodnevni prolazak vode sa površine stvarao udubljenja, različite kanale koji su prava vajarska dela.
Pećinski ukrasi koji se spuštaju sa plafona jesu najlepši deo svake pećine. U slučaju Risovačke pećine ima ih veoma malo, protežu se od plafona do dna i čine jednu celinu. Nekako su drugačiji i upravo su oni na slici dobili asocijaciju na lepotu u pećini staroj nekoliko milenijuma.
Risovačka pećina, detalj sa slike na svili
Apstraktni detalji iz ove bogate kolekcije inspirisali su me da 
Zubun sa krugovima crne i bordo boje inspiracija je za eksperimentisanje sa krugovima na svili. Dobila sam zanimljiva rešenja koja su predlog za nova istraživanja. Krugovi su prešli u nove oblike ali su i dalje jasni po formi. Pokret boja kao da se prenosi i na zabun koji je bio inspiracija. Jake boje donose više živosti i kretanja ali zabun je u centru koji ih smiruje i zajedno prerastaju u harmoniju.
Hristifor Crnilović sakupio je veliku zbirku predmeta od tekstila, grnčarije i nakita od srebra. Deo zbirke može se videti na izložbi a motivi i način izrade radova bili su mi inspiracija za nekoliko minijatura na svili.
Lepota ručnog rada je u motivima i načinu njihove izrade koje su vešte ruke žena prenele na tekstil. Od davnina žene su stvarale upotrebne predmete od tekstila koje su koristile u kući i to je bila njihova glavna odlika upotrebljivost. Vremenom se akcenat sve više prenosio na lepotu ručno rađenih predmeta.
Prvo sam krenula tim logičnim putem. Uradila sam nekoliko minijatura sa dominantnom zelenom i nisam bila potpuno zadovoljna, delovale su sve isto. Zelena i zelena. Definitivno previše zelene.
Ovaj totalno obrnut pristup bojama uneo je svežinu u slikanje. Kada sam završila ovu drugačiju minijaturu bila je moj izbor broj jedan. Dopada mi se više od zelenih jer je ostrvo apstraktno, nestvarno, baš kakvo ono zapravo jeste.
Spojila sam ih u jednoj ešarpi – niti svile koje lepršaju po ešarpi, kidaju se i nestaju i vino u čaši koje nazdravlja svojoj pobedi.
Zašto je žuta dominantna na ešarpi ’’Vitraž’’?
U svakom gradu postoji energija sa kojom se sretnemo i pronađemo. Novi Sad me asocira na toplinu doma, prijateljsko raspoloženje… Kroz ove tople boje na ešarpi upravo sam pokušala dočarati lep osećaj dok sam boravila u ovom prelepom gradu.
Kada bih prvo bojila niti i slagala ih na razboj mogla bi napraviti čudesnu sliku prepletenih niti raznih boja. Samo tkanje bilo bi najvažnije u stvaranju.
Kakav doživljaj?