Školovanje
Slikarka Milena Pavlović Barili rođena je 1909. godine u Požarevcu. Umrla je 1945. u Njujorku.
Otac Bruno Barili bio je itlijanski kompozitor, pesnik, putopisac a majka Danica Pavlović koncertna pijaniskinja.
Zbog razdvojenosti roditelja od ranog detinjstva živela je naizmenično u Srbiji i Italiji. Osnovno obrazovanje sticala je u Požarevcu i u nekoliko gradova u Evropi. Umetnost je učila u Umetničkoj školi u Beogradu gde je i diplomirala 1926. godine. Jedna od profesorki bila joj je slikarka Beta Vukanović.
Studirala je u Minhenu na Likovnoj akademiji od 1927. do 1928. godine. Akademiju je vodio poznati nemački umetnik i pedagog Franc fon Štuk koji joj je bio profesor jedan semestar. Nakon godinu dana Milena je napustila Akademiju jer je smatrala da je posedovanje talenta iznad onog što može naučiti od profesora u klasičnoj obrazovnoj instituciji.
Izložbe – nastupanje širom Evrope
Odlaskom sa Akademije kreće sa prezentovanjem svog talenta i radova. U decembru 1928. godine, u Beogradu je održala svoju prvu samostalnu izložbu sa više od 100 radova. U januaru 1929. godine iste radove prikazala je da drugoj samostalnoj izložbi u svom rodnom gradu Požarevcu.
Nakon izlaganja slika i predstavljanja sebe kao umetnice javnosti postala je članica udruženja umetnika ‘’Lada’’ i sa članovima te grupe učestvovala na prolećnoj i jesenjoj kolektivnoj izložbi u Paviljonu ‘’Cvijeta Zuzorić’’ u Beogradu.
Imala je velikih ambicija da nastupa kao umetnica ali zbog loših uslova za rad umetnika znala je da mora da ima posao i redovnu platu. Pokušala je da se zaposli kao nastavnica crtanja u Požarevcu, kako u tome nije uspela konkurisala je u tri grada u Makedoniji ali ni tamo je nisu primili.
Razočarana otišla je u Evropu, prvo u Španiju, zatim u Englesku, Italiju i Francusku.
U tom periodu mnogo je putovala i često izlagala u nekoliko evropskih zemalja. Od 1931. do 1939. godine izlagala je na grupnim i samostalnim izložbama po Evropi:
- 1931 – London (u galeriji Bloomsbery imala je samostalnu izložbu sa 80 slika)
- 1932 – Beograd, Rim i Pariz
- 1933 – Firenca
- 1934 – Pariz
- 1935 – Rim (izlagala je sa italijanskim umetnicima)
- 1937 – Rim
- 1938 – Tirana i Pariz
- 1939 – Pariz i Hag
Odlazak u Ameriku
Bogata izlagačka aktivnost donosila joj je prodaju slika toliko da preživi, često joj je i porodica novčano pomagala. Zbog loše materijalne situacije i sve jasnijih naznaka da će se dogoditi rat odlučila je 1939. godine da ode u Ameriku.
Po dolasku u Njujork prvo je počela da slika portrete bogatih ljudi a zatim je po preporuci dobila da radi ilustracije za modni magazin ’’Vog’’. Ilustracije su bile zapažene i ona je potpisala ugovor o stalnom radu u ovom časopisu. Nakon toga proširila je saradnju sa drugim časopisima za koje je radila različite projekte: naslovne strane, ilustracije odeće i obuće, dizajn za kozmetičke proizvode…
Na taj način obezbedila je novac za život i ubrzo je javnosti pokazala i svoje slike.
Prvu samostalnu izložbu u Americi imala je u martu 1940. godine, za koju je dobila pozitivne kritike.
Sledeću samostalnu izložbu održala u Njujorku 1943. godine a zatim i u Vašingtonu gde je upoznala oficira za koga se udala iste godine.
Slavnog kompozitora Đan Karla Menotija upoznala je 1944. godine i on je bio važna ličnost u njenom životu. Oduševljen njenim radovima poverio joj je posao izrade kostima za balet ‘’Sebastijan’’ za koji je on komponovao muziku.
Balet je postigao veliki uspeh što je istovremeno bio i veliki uspeh za Milenu.
‘’Milena je kostime uradila u svom nadrealističkom stilu uz primesu italijanskog baroka’’ – tako su najčešće pisali kritičari o njenim neobičnim kostimima.
Zahvaljujući dobrim kritikama njenih kostima ubrzo je dobila da radi kostimografiju za balet ‘’San letnje noći’’ (komedija Vilijama Šekspira).
Na žalost ovu predstavu nije realizovala jer je 6. marta 1945. godine u Njujorku, od srčanog udara iznenada umrla.
Pisanje poezije
Zbog previše neprekidnog rada punih deset godina, u periodu (1934/35) dve godine je odmarala od slikanja i tada se posvetila poeziji. Napisala je šezdeset pesama na srpskom, italijanskom, francuskom i španskom jeziku. Objavila je nekoliko u jednom italijanskom časopisu.
Prvi put pesme su prevedene i objavljene 1966. godine i to u monografiji ‘’Milena Pavlović Barili, život i delo’’ od Miodraga B. Protića.
Kao samostalna zbirka pod nazivom ‘’Poezija’’ objavljene su 1998. godine.
Pesma ‘’Na kutku belog oblaka’’ počinje ovako:
‘’Na kutku belog oblaka
– spava nejasna tuga…’’
Galerija u Požarevcu
Memorijalna galerija ‘’Milene Pavlović Barili’’ otvorena je 1962. godine u Požarevcu u porodičnoj kući. Njena majka, Danica Pavlović, darovala je sve Milenine slike i stvari srpskom narodu da bi se sačuvala njena zaostavština.
Kroz niz aktivnosti Galerija od 1983. godine u Požarevcu organizuje likovnu manifestaciju sa nazivom ‘’U svetlosti Milene’’. Održava se svake druge godine. Slikarstvo, crtež, scenografija i kostimografija su discipline u kojima umetnici realizuju svoje ideje. U svakoj od ovih kategorija Milena je ostvarila mnoštvo radova koji su unikatan i prepoznatljiv njen stil.
Od 1997. godine i umetnici iz inostranstva mogu učestvovati na ovom Bijenalu.
U Galeriji u Požarevcu nalazi se: niz poznatih Mileninih slika u ulju, uramljeni crteži koje je radila za modne časopise u Americi, Milenina bista koju je uradio vajar Nebojša Mitrić 1965. godine.
Najpoznatije slike su:
- Autoportret sa velom (1939)
- Žena sa lepezom (1927)
- Autoportret (1933)
- Venera sa lampom (1938)
- Dama sa belim šeširom (1923)
Koračajući kroz galeriju dugo sam posmatrala Milenine slike cveća. U časopisima i novinama uvek su objavljivane slike prozračnih autoporteta slikarke ili ilustracije za modne časopise. Prvi put videla sam kako je Milena naslikala cveće koje je u totalnoj suprotnosti poznatih slika nežnih tonova. Ove slike su dodatni motiv da odete do galerije u Požarevcu.
Umetničku karijeru je izgradila u inostranstvu
S obzirom da je uglavnom živela i izlagala u inostranstvu domaća javnost je zaboravila njene nastupe na kolektivnim izložbama sa umetničkom grupom ’’Lada’’. Zahvaljujući Miodragu Protiću 50-ih godina prošlog veka Milenina dela su predstavljena u zemlji.
Od tada organizovano je niz izložbi posvećenih ovoj umetnici povodom raznih jubileja. Danas su dela Milene Pavlović Barili prepoznatljiva svim ljubiteljima umetnosti.
Jedna od knjiga posvećenih Mileni
Čitajući knjigu ’’Autoportret sa Milenom’’ (napisala Mirjana Mitrović) prepoznala sam svu tugu koju je Milena izražavala na svojim slikama. Život je doživljavala kao san, slikala je i pisala, putovala po evropskim gradovima centrima umetnosti, izlagala svoje slike a iza svega postojao je strah od neeuspeha i neprestana borba za egzistenciju.
Događaji u Evropi oterali su je u Njujork, u novi svet u kome je predstavila svoja dela i ostvarila uspeh u drugim oblicima primenjene umetnosti. Crteži za poznate časopise bili su briljantni a kostimi za balet nadrealni. Uspeh je postigla u svim oblastima kojima se bavila.
Izabrala sam citat iz knjige koji se odnosi na vreme kada je bila student kod profesora Štuka na minhenskoj Akademiji:
’’…Meni je, međutim, postalo jasno da ni Štukova klasa nije svetilište umetnosti gde se otkrivaju božanski zakoni, da Štuk nije žrec, kao ni njegovi studenti, već ozbiljan i predan radnik, ostareo i pomalo nagluv, koji se kao pedagog proslavio samo time što svoje studente uspeva da nauči da umetnost nije proizvod čistog nadahnuća, već naporan, krvav rad i okapavanje nad svakom slikom.’’
Žene sa Zlatibora koje su tradicionalno plele džempere za potrebe svog domaćinstva u jednom trenutku, šezdesetih godina prošlog veka, pod vođstvom kreatorke Dobrile Smiljanić počele su da pletu džempere za prodaju na tržištu. Predanim radom zajedno su stvorile brend pletenih džempera iz Sirogojna koji je izašao i na svetsko tržište.
Ćilimi koji su tkani u Vojvodini na teritoriji Torontalske županije (najpoznatiji grad je Zrenjanin) nosili su u nazivu ovu teritorijalnu odrednicu. Ćilim je tkan na horizontalnom razboju i sa geometrijskim motivima.
Zanimljiv i nepoznat naziv za kamašne. Tozluci su deo narodne nošnje koji su se koristili u toku 19. veka. Služili su za grejanje i ukrašavanje nogu od kolena do članaka.
Ljubica Marić je stvaralac u oblasti komponovanja, prva srpska kompozitorka i prva žena dirigent. Iako nije mogla dobiti mnogo mogućnosti da diriguje jer je u to vreme posao dirigenta bio u rukama muškaraca važna je po tome da je koleginicama otvorila, bolje reći, samo odškrinula vrata novih mogućnosti, koja su one kasnije širom otvorile i osvojile ovu oblast stvaralaštva. Na početku karijere povezivala se sa korenima, sa tradicijom da bi ih kasnije odložila i stvarala svoju autentičnu muziku. Pored komponovanja bavila se slikanjem, vajanjem i pisanjem. Pročitajte priču o kompozitorki na sledećem linku:
Muzički salon u vili je poseban, Štuk ga je uradio po uzoru na zidno freske četvrtog stila u starorimskoj Pompeji. To je najkomplikovaniji stil koji je u sebi sadržao glavne karakteristike prethodna tri stila. U ovom salonu Štuk je uradio zvezdano nebo koje predstavlja harmoniju sfera – mlečni put, sazvežđa, kometu i sunce. Harmonija sfera je prema Pitagori, grčkom matematičaru i filozofu, odnos između planeta prati iste zakone matematike, astronomije kao i harmonije muzike.
Kako je stigao do titule? Štuk je bio slikar, vajar, grafičar i arhitekta. Neumorno je radio i eksperimentisao u svim poslovima u oblasti umetnosti, usavršavao se i nastupao na izložbama. Osvojio je mnogo zlatnih medalja u oblasti slikarstva ali i za dizajniran nameštaj 1900. godine na izložbi u Parizu. Nameštaj koji je izložio napravio je za svoju vilu koju je sam projektovao, koja je bila njegov atelje i prostor za život njegove porodice.
Čuvar raja (Guardian of Paradise) – to je prva slika koju je javno predstavio na izložbi u Minhenu 1889. godine, dobio zlatnu medalju za nju i zakoračio u svet umetnosti kao profesionalac.