Tkanje to fino preplitanje niti je veština, zanat ali i umetnost.
Kada je čovek otkrio kako da vunu, konoplju, pamuk i lan uprede u niti obezbedio je odeću koja će ga štititi od hladnoće. U početku funkcija tkanja bila je utkati niti u jednu celinu i zato pravljeni su prosti oblici razboja improvizovani sa priručnim elementima iz prirode.
Velika inovacija u ručnom tkanju bio je ručni razboj koji je zamenio te teške improvizovane načine tkanja. Zanimljivo je da je osnovni postupak tkanja na ručnom razboju ostao isti do danas. Nije ga promenila ni industrijska revolucija sa svojom automatizacijom proizvodnje.
Razboj u svakoj kući
Kod nas je prvi tekstil za svoje potrebe proizvodilo svako domaćinstvo. Posebno je to bilo izraženo u selima gde je razboj bio u svakoj kući.
Svaka žena je tkanjem proizvodila tekstil za svoju porodicu i u njega unosila svoju energiju i motive koji su bili bliski njoj i njenoj okolini. Ti motivi bili su deo tradicije i prenosili su se sa generacije na generaciju i tako opstajali. Veoma malo su menjani i zato tkanje predstavlja izvornu tradiciju i očuvano kulturno nasleđe.
Šta su sve žene proizvodile tkanjem?
Ćilime za podove i zidove, stolnjake, posteljinu, prekrivače, šalove, torbe, tkanine od kojih su šile haljine, suknje, bluze, pantalone, donji veš …
Nakon drugog svetskog rata sa pojavom novih materijala i njihovom industrijskom proizvodnjom tkanje postaje nepotrebno jer je dug proces izrade proizvoda. Opstajao je, najviše u seoskim sredinama, sve do sedamdesetih godina XX veka. Tada su ga u potpunosti istisli novi materijali i lakša dostupnost tekstila za svaku porodicu.
Devedesetih godina pred sam kraj veka zbog velike ekonomske krize i ratova na prostoru bivše Jugoslavije žene se više vraćaju tkanju jer su u njemu prepoznale šansu da proizvedu unikatni proizvod koji mogu da prodaju. Javlja se potražnja za ručno tkanim šalovima i njihova ponuda postaje sve veća. Nakon 2000 godine osnivaju se udruženja žena koja se bave tkanjem radi lakšeg nastupa na tržištu. Najčešće tkaju šalove i torbe.
Tkanje je stari zanat.
Tkanje je danas, kao stari zanat, deo primenjene umetnosti. Radi se na očuvanju veštine tkanja i sve više se poklanja pažnja dizajnu, ne prenose se samo izvorni motivi kao što se radilo u prošlosti nego svaka tkalja stvara svoje lične kreacije. Motive stvorene inspirisana izvornim motivima kombinuje sa bojama po svom izboru i stvara unukatne proizvode. Oko dizajna i izbora boja pomažu im primenjeni umetnici angažovani preko raznih udruženja žena.