Ljubica Marić – Putem niti

Tri izuzetne umetnice u različitim oblastima stvaralaštva predstavila sam na blogu tokom 2023. godine.

Književnica Isidora Sekulić prva žena u Srbiji koja je primljena u članstvo Srpske akademije nauke i umetnosti napisala je niz značajnih dela. Potrebno je posvetiti više pažnje njenim rečima u delima ali i onim koje je izgovarala o pitanjima iz svakodnevnog života. Posebno je potrebno naglastit njenu borbu za prava žena na obrazovanje, njeno uporno pisanje i borbu da zauzme svoje mesto na umetničkoj sceni koje je apsolutno zaslužila. Bila je: pisac, prevodilac, putopisac, likovni kritičar, esejista i profesor matematike. Uvela je putopis kao oblik književnog izražavanja sa knjigom ‘’Pisma iz Norveške’’ koju je objavila 1914. godine. Pročitajte priču o književnici na sledećem linku:

ISIDORA SEKULIĆ – PRVA ŽENA AKADEMIK

Soja Jovanović izborila se za poziciju prve rediteljke u Srbiji i Jugoslaviji. Avangardnim pristupom i smelim tekstovima krčila je svoj trnoviti put uspeha. Zabranjivane su njene predstave, prihvatala je to i išla dalje pripremajući nove. Snimala je filmove u kojima je preovladavao humor, svoje ideje realizovala je po delima Branislava Nušića, Stevana Sremca, Branka Ćopića… Pročitajte priču o rediteljki na sledećem linku:

SOJA JOVANOVIĆ – STVARANJE UMETNOSTI ZA LEPŠI ŽIVOT

Ljubica Marić je stvaralac u oblasti komponovanja, prva srpska kompozitorka i prva žena dirigent. Iako nije mogla dobiti mnogo mogućnosti da diriguje jer je u to vreme posao dirigenta bio u rukama muškaraca važna je po tome da je koleginicama otvorila, bolje reći, samo odškrinula vrata novih mogućnosti, koja su one kasnije širom otvorile i osvojile ovu oblast stvaralaštva. Na početku karijere povezivala se sa korenima, sa tradicijom da bi ih kasnije odložila i stvarala svoju autentičnu muziku. Pored komponovanja bavila se slikanjem, vajanjem i pisanjem. Pročitajte priču o kompozitorki na sledećem linku:

LJUBICA MARIĆ – MUZIKA NITIMA POVEZANA SA NARODNOM UMETNOŠĆU

Zuti razdelnik

Ljubica Marić je bila prva srpska kompozitorka i jedna od prvih žena dirigenata u Evropi. Bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti, dopsni član postala je 1963. a redovan 1981. godine u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti. Predavala je na Muzičkoj akademiji u Beogradu 22 godine.

Rođena je 18. marta 1909. godine u Kragujevcu. U Beogradu 1929. godine završila je Muzičku školu. Diplomirala je na dva odseka violinu i kompoziciju (prva u Srbiji koja je diplomirala kompoziciju). ’’Sonata fantazija’’ je njen diplomski rad u muzičkoj školi koji je istovremeno poslužio za prijemni za postdiplomske studije u Pragu koje je sa lakoćom upisala.

U Pragu 1932. godine završila je Majstorski školu praškog konzervatorija, diplomirala je kompoziciju i završila studije dirigovanja i tako je postala jedna od prvih žena dirigenata u Evropi. Veoma malo se bavila dirigovanjem jer u to vreme ta oblast je pripadala muškarcima. Školovala se jeste ali primenu znanja iz dirigovanja u praksi nije imala mnogo. Posvetila se komponovanju. Nakon Praga upisala studije klavira u Berlinu.

Na početku karijere komponovanjem je nastavila zvuk i muziku iz tradicije, sa napredovanjem u karijeri počela istraživati novi zvuk i ostvarila niz izuzetnih dela da bi znatno kasnije povezala avangardnu i srednjovekovnu muziku. Inspiraciju je uvek nalazila u motivima koji su jakim nitima bili povezani sa narodnom umetnošću.

Ljubica Marić ’’Pesma prostora’’ je njeno izuzetno delo, apsolutna moć njenog stvaralaštva. Nastala je 1956. godine za hor i orkestar. Inspiraciju za ovo delo pronašla je u Bosni dok je posmatrala srednjovekovne bogumilske stećke. Sedam epitafa sa nadgrobnih spomenika pretvorila je u sedam pevanja.

Reč prostor autorka je tumačila kao prostor, vreme i postojanje. Na kraju analize dela i tumačenja same autorke zaključujem da je izbor natpisa sa spomenika iznad grobova samu smrt pretvorila u jednu apstraktnu misao.

U za nju najtežem trenutku u životu kada joj je umrla majka prekinula je sa komponovanjem. Bilo je to 1964. godine, nije komponovala punih 20 godina. Okrenula se pisanju i slikanju. Pored toga što je bila kompozitorka bila je slikarka, vajarka i književnica. Oko 1983 godine vraća se komponovanju i u sledećih desetak godina stvarala je originalna dela kamerne muzike.

U godini (2009) kada je obeležavano 100 godina od rođenja kompozitorke objavljena je knjiga ‘’Zapisi’’ u kojoj su književni zapisi čuvene umetnice Ljubice Marić. Beleške, nacrti, aforizmi, misli, pesme koje je velika kompozitorka beležila od davne 1966. do 2000. godine.

Umrla je u Beogradu 17. septembra 2003. godine.