Vezeni peškiri urađeni pre nekoliko decenija koji su sačuvani do danas pravo su blago, simbol tradicije, jer vez predstavlja jedan način umetničkog izražavanja žena na selu i u gradu.
U prošlosti peškir ukrašen vezom bio je dar i ukras, simbolično je značio poštovanje, bliskost i posvećenost. Često su se peškiri dobijeni na poklon pažljivo čuvali i bili su uspomena na ljude i događaje kada su bili darivani.
Bili su deo života ljudi, pratili ih u svim događajima u životu bilo da su bili veseli ili tužni. Danas nemaju takvu ulogu jer se svemu prilazi brzo i površno bez dubljeg analiziranja smisla događaja i ljudi koji učestvuju u njemu.
Peškir je imao svakodnevnu upotrebnu vrednost ali mislim da ju je prevazišla dekorativna namena vezenih peškira jer su se lepo ukrašeni peškiri često poklanjali.
Peškir od belog srpskog platna ukrašen vezom i heklanom čipkom vezuje se za mnoge običaje:
- Bogato ukrašeni peškiri obavezno su bili u devojačkoj spremi,
- Vezenim belim peškirima kitili su se fijakeri, kasnije automobili tokom svadbe. Kitile su se važne zvanice na svadbi: kumovi, stari svat, dever…
- U crkvi tokom venčanja u jednom trenutku belim peškirom vezuju se ruke mladenaca kao simbol početka zajedničkog života,
- Vezeni peškir predstavljao je poklon važnim osobama i prijateljima,
- Do Drugog svetskog rata u pojedinim mestima vezeni peškir je bio obavezan ukras doma, zakačen na zidu. Izrađivali su se u domaćinstvu od konoplje, lana, pamuka a ponekad od svile u posebnim svečanim prilikama i to u bogatijim porodicama,
- Prilikom gradnje kuće u fazi stavljanja krova peškirom se kiti rog, peškirima se daruju majstori na završetku radova,
- U niz drugih situacija u životu beli vezeni platneni peškir bio je važan.
Fotografiju sam napravila na izložbi ”Zoomorfni ornament u tradicionalnoj kulturi Banata” – materijal Etnološkog odeljenja narodnog muzeja Zrenjanin održane 2021. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu.
Danas se vezeni peškiri koriste tokom svadbe i venčanja ali oni se kupuju već industrijski proizvedeni i nemaju tu magiju kao oni ’’stari’’ koji su se mesecima pre svadbe spremali, vezli izabrani motivi specijalno za svakog važnog gosta.
Peškir je tekstil, za koji je vezan dodir, prati svakog od rođenja do sahrane, zatvaranja životnog kruga. Bebe na rođenju dočekivale su se pamučnim peškirom, na venčanjima peškir je služio za kićenje svatova i vezivanje ruku mladenaca u crkvi i na kraju peškiri su deo obreda kojim se ispraćaju pokojnici.
Vezeni peškir je i deo očuvanja tradicije i lep poklon. Danas pojedina udruženja žena oživela su pozitivno značenje vezenih peškira, oni su postali državni ili kompanijski pokloni. Posebni peškiri bogato ukrašeni vezom sa motivima iz tradicije simboličnan je dar u protokolarnoj razmeni poklona državnika.
Danas je značenje takvih poklona prijateljstvo, zalaganje za mir i međusobnu saradnju jer kao deo primenjene umetnosti vezeni peškiri su ukrasni predmeti koji govore univerzalnim jezikom umetnosti.
Za mene vezeni peškir najviše je vezan za svadbu i simbolizuje veselje, veseo događaj, obećanje uzajamnog poštovanja i pomaganja, početak formiranja porodice, nadu u bolji život. Ručno tkani i vezeni peškiri iz vremena mojih baka lepši su mi nego današnji industrijski proizvedeni. Tokom izrade a posebno tokom veza one su im udahnjivale dublje značenje pre svega veliko poštovanje prema osobi kojoj se daruje peškir.
