Home Tags Posts tagged with "zlatovez"
Tag:

zlatovez

Libade – lagani sako ukrašen zlatovezom

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Svečani, bogato ukrašeni, lagani sako koji se ne kopča – tako bi se mogle opisati libade.

Libade su prepoznatljive po dugim rukavima koji se naglo šire pri kraju. Sve ivice, napred i na rukavima, završavale su se polukružno. Libade su deo svečane ženske nošnje, sa kraja 19. i početka 20. veka. Danas bi to mogao biti kratko krojeni sako.

Nisu se zakopčavale i sve ivice su bile ukrašene zlatovezom, srebrnim nitima ili drugim ukrasnim nitima u zavisnosti od imućnosti osobe koja ga nosi. Ukrasi su bile lozice oko ivica a na leđima su često bili oblici ornamenata.

Izrađivali su ih majstori koji su se zvali terzije. Uglavnom su bile deo građenske nošnje a u selima su pojedine žene same šile ovaj veoma popularan odevni predmet u 19. veku.

Iako imaju korene u orijentalnim haljinama i prslucima koje su prilagođene srpskom stanovništvu pod uticajima sa zapada postale su obavezan deo građanske nošnje bogatijih slojeva društva.

Libade

Šivene su od luksuznih materijala: svile, atlasa, somota, pamuka…

Mlađe generacije nosile su bele libade ili svetlijih tonova a žene srednjih i poznih godina tamnije: crne, ljubičaste, bordo, tamnoplave…

Ispod libade žene su nosile bele svilene a kasnije pamučne košulje. Oko vrata nosila se svilena marama koja je prekrivala grudi.

Bele libade su često bile deo odeće mlade na venčanju.

Fotografije su snimljene u muzejima u Kruševcu i Kraljevu.

Jefimijini dani 2023

Jefimijini dani u manastiru Ljubostinja 2023

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U junu svake godine u Trsteniku i manastiru Ljubostinja održava se manifestacija ’’Jefimijini dani’’ posvećena prvoj srpskoj pesnikinji Jefimiji. Reči, muzika i pokret prenose poruke umetnika na ovoj kulturnoj manifestaciji. Nagrada ’’Jefimijin vez’’ je kopija Pohvale knezu Lazaru i dodeljuje se za najbolju knjigu pesama objavljenu u protekloj godini.

Monahinja Jefimija (despotica Jelena Mrnjavčević) je pomagala kneginji Milici u vaspitanju dece i obavljanju državničkih poslova nakon pogibije kneza Lazara. Na crvenoj svili zlatnim nitima ispisala je pesmu-molitvu ’’Pohvala knezu Lazaru’’.

Ove godine dodela nagrada bila je u Domu kulture Trstenik, zbog lošeg vremena. Dobitnik nagrade ’’Jefimijin vez’’ je Bratislav R. Milanović za zbirku pesama ’’Plava meduza’’.

Nagrađeni pesnik tokom Jefimijinih dana u 2022. godini bio je Slobodan Jović za zbirku pesama ’’Isusov trn’’.

Prvi Jefimijini dani održani su u junu davne 1971. godine. Organizatori su bili Radnički univerzitet ’’Đuro Salaj’’ iz Beograda i Zajednica kulture opštine Trstenik. Na ovoj manifestaciji pored ostalih stihove je govorila i pesnikinja Desanka Maksimović.

Sledeće godine, 1972. manifestacija je dobila novi naziv ’’Dani pesnikinja i vezilja’’ pod kojim se održala samo dva puta jer je ukinuta. Nije se održavala sve do 1991. godine kada je obnovljena pod imenom ’’Jefimijini dani’’, od tada održava se svake godine.

Jefimijini dani, Manastir LjubostinjaDanas je manifestacija ’’Jefimijini dani’’ pravi primer za promociju kulturnog i duhovnog nasleđa kneginje Milice i monahinje Jefimije kao i manastira Ljubostinja. Povezuje umetnike sa tradicijom, manastirom kao duhovnim izvorom i stvaralaštvom dve velike žene iz prošlosti.

Djerdjef i rucni vez

Izdvojeno: Tekstovi posvećeni vezu

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Tokom 2022-e godine objavila sam nekoliko tekstova posvećenih vezu Vezeni peškir, Zlatovez, Jelek, Goblen i Zubun. Vez kao oblik umetničkog izražavanja praktikovao se u prošlosti u svakoj kući, vezom su ukrašavani tekstilni predmeti a pojedine žene dovele su svoj vez do savršenstva. Prsluk bogato ukrašen vezom zove se zubun. Bio je do svakodnevne i svečane nošnje u prošlosti. Danas se izrađuje u pojedinim radionicama narodnih nošnji.

Zlatovez

Ukršavanje tekstila zlatnim nitima. Najviše se koristi za ukrašavanje narodnih nošnji i crkvenih odora. U srednjem veku bio je popularan kod vladarskih porodica koji su imali vezilje na dvoru i crkvenih velikodostojnika za koje se zlatovez radio u crkvenim radionicama. Samo su ih oni i mogli priuštiti. Tek u 19. veku imućnije porodice mogle su zlatovezom ukrašavati svečanu odeću. Najčešće se zlatovez kombinovao sa vezom od pamučnih niti i tada je vezu dodavao malo luksuza.

Danas se zlatovez dostupan svima jer su zlatne niti imitacija zlata imaju samo sjaj. Zato su jeftinije i pristupačnije. Bez obzira na tu činjenicu veoma malo žena se bavi zlatovezom. Zato što se zlatovez ne može prodati nego se samo koristi u izradi narodnih nošnji. Kao i kod prodaje svih vrsta ručnih radova teško je naći kupca, zato zlatovez ostaje u domenu hobija i pojedinačnih napora žena u udruženjima koji doprinose očuvanju tradicije. Mesto koje je bilo poznato po dobrom zlatovezu jesu Melenci kod Zrenjanina.

Zlatovez na jeleku’’Pohvala knezu Lazaru’’ je najpoznatiji zlatovez koji je uradila monahinja Jefimija davne 1402. godine.

Jelek

Jelek je mali prsluk ukrašen vezom. Za svečane prilike bogatijih porodica jelek je bio od pliša bogato ukrašen zlatovezom. Ostali, manje imućni, su jelek ukrašavali pamučnim nitima i pomalo dodavali zlatoveza da izgleda svečanije. Jelek je šiven od tamnnog pliša na kome su zlatne niti izgledale glamurozno. Ranije jelek je bio deo narodne nošnje i po njegovom izgledu i ukrašavanju moglo se odrediti kom narodu pripada. Motivi na jeleku i vez pretvarali su ga u malo umetničko delo.

Vezeni peškir

Vez na svadbenom peskiru

U prošlosti peškiri ukrašeni vezom bili su obavezan deo venčanja i krštenja. Pažljivo i sa ljubavlju pripremani su za takve događaje, poklanjali se važnim učesnicima tih događaja i značili su poštovanje i radost. Danas su peškiri deo svadbe ali se više ne ukrašavaju ručnim vezom. Postoji poneki izuzetak ali peškir nema više tu magiju kao nekada.

Zubun

Zubun je dugi prsluk bez rukava bio je praktičan komad odeće. S obzirom da se nosio tokom cele godine i bio vidljiv ukrašavan je svim mogućim bodovima koji postoje u vezu, zlatovezom, raznim ukrasnim gajtanima, aplikacijama drugih materijala…

Postoje debeli i pomalo grubi zubuni napravljeni od sukna i oni su se uglavnom ukrašavali obojenim nitima vune, drugi prsluci od finijeg materijala pliša i slično ukrašavani su zklatovezom i vezom svilenim ili pamučnim koncem. Rubovi zubuna ukrašavani su gajtanima i obrađivani posebnim bodovima veza.

Goblen

Goblen, brod

Gobleni su vez po šemama. Smirujuća aktivnost koju su žene masovno praktikovale 60-ih i 70-ih godina. Rađeni su po šemama koje su pravljene prema nekom umetničkom delu. Uramljivani su i kačeni na zidove, često su i poklanjani. Posebno su bili aktuelni Vilerovi gobleni zbog velikog izbora motiva ali i sitnog veza što ih je činilo vernijim pravom delu. Sa iglom i koncem, prateći šemu svaka žena je mogla da ‘’izveze’’ umetničko delo za sebe.

 

Jefimijini dani

Jefimijini dani

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

’’Jefimijin vez’’ je nagrada koju pesnicima dodeljuje opština Trstenik u okviru manifestacije ’’Jefimijini dani’’ koja se održava svake godine u junu. Nagrada je kopija Jefimijine ’’Pohvale knezu Lazaru’’.

’’Jefimijini dani’’ je tradicionalna manifestacija koja se održava u Trsteniku i manastiru Ljubostinja u čast prve srpske pesnikinje Jefimije. Monahinja Jefimija je u srednjem veku na svili izvezla svoje najpoznatije delo ’’Pohvala knezu Lazaru’’.

Zlatovezom na svili ispisala je poeziju i molitvu istovremeno i postala prva pesnikinja koja je vezom izražavala stihove. Više su to priče i molitve (tri pohvale) ali svrstani su istovremeno u poeziju i prozu. To je jedan vid ispisivanja poezije na svili zlatovezom i to je čini književnicom i prvom primenjenom umetnicom.

Manifestacija ’’Jefimijini dani’’ prvi put održana je u porti manastira Ljubostinja u junu 1971. godine. Na manifestaciji stihove su govorile poznate pesnikinje: Desanka Maksimović, Mira Alečković, Vesna Parun i Dara Sekulić.

Već 1972. godine manifestacija dobijaju novi naziv ’’Dani pesnikinja i vezilja’’ i pod istim nazivom održana je i 1973. godine a onda je ukinuta iz političkih razloga. Manifestacija je obnovljena 1991. godine pod nazivom ’’Jefimijini dani’’ i dalje je u fokusu umetničko stvaralaštvo žena.

Od početka manifestacija učestvovale su i likovne umetnice, organizovane su izložbe i kolonije. Ikone su najčešće rađene i sva likovna dela čuvaju se u Narodnom univerzitetu u Trsteniku. Muzika i gluma su umetnosti koje su davale sklad celom događaju.

Jefimijini dani manastir LjubostinjaDanas je manifestacija ’’Jefimijini dani’’ jedna velika promocija Trstenika i manastira Ljubostinja. Tri dana posvećena su kulturi, istoriji i duhovnosti. Kulturno nasleđe je veliko bogatstvo ovog kraja. Ličnosti iz istorije kneginja Milica i monahinja Jefimija živele su i stvarale baš u manastiru Ljubostinja. Podsećanje na njihova dela i stvaralaštvo u teškim vremenima može biti inspiracija za stvaranje danas kada vreme nije baš toliko teško.

Po završetku prve manifestacije ‘’Jefimijini dani” 1971. godine Desanka Maksimović je izjavila: ‘’Srbija i naša domovina prvi put dobi jedinstvenu manifestaciju posvećenu nama, stvaraocima i onima koji će inspirisani ovim događajem stvarati.’’

Manifestacija je ove godine održana po 35. put što znači trajanje. Završna svečanost održana je u porti manastira Ljubostinja. ‘’Pohvalu knezu Lazaru’’ govorila je glumica Nataša Marković.

Dobitnik nagrade ‘’Jefimijin vez’’ je pesnik Slobodan Jović za knjigu pesama ‘’Isusov trn’’.

Vez zlatnim nitima

Zlatovez – sjaj zlatnih niti

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Zlatovez je dekorativni vez zlatnim nitima. Koristi se za ukrašavanje odeće više od 2000 godina. U početku koristio se za ukrašavanje crkvenih i vladarskih odora a kasnije i za ukrašavanje narodnih nošnji.

Zlatovez je predstavnik veza po pismu. Kod ove tehnike motivi za vez se iscrtavaju na određenoj podlozi (pamuk ili svila) a zatim se veze po linijama koje daju konture veza ili se zlatnim nitima ispunjavaju iscrtana polja.

Posebno je bio popularan u srednjem veku. Vladarske porodice i crkveni velikodostojnici bili su privilegovani da se oblače u ovako luksuzno ukrašenu odeću. Vremenom su i pojedine bogate porodice mogle sebi priuštiti zlatovez.

U srednjem veku u Srbiji na dvorovima i u crkvenim radionicama rađen je umetnički vez da bi za vreme turske vladavine za Srpkinje zlatovez bio zabranjen.

Zlatovez, detalj sa košuljeKako je i kada postao dostupan običnom narodu? U 19. veku imućnije porodice koristile su zlatovez da izraze svoj prestiž. Zlatovezom su ukrašavali svečanu odeću za posebne prilike. Takva odeća predstavljala je viši materijalni status.

Odeća koja je ukrašena samo zlatovezom bila je luksuzna. Zato je bila namenjena samo za posebne i svečane prilike jer zlatovez nije mogao izdržati česta pranja a niti sa kojima se vezlo uvek su bile skupe.

Zato je zlatovez češće kombinovan sa vezom od pamučnih i svilenih niti samo da doda malo sjaja i otmenosti.

Zlatovez se često radio na podlozi a zatim se prišivao na platno tako je zlatna nit samo na površini rada a na naličju je svilena ili pamučna nit boje zlata kojom je zlatovez prišiven na platno. Danas se zlatovez radi kao običan vez jer su zlatne niti više imitacija zlata a ne od samog zlata i time su pristupačnije.

Najpoznatiji zlatovez jeste rad monahinje Jefimije – ’’Pohvala knezu Lazaru’’. Zlatnim nitima 1402. godine ispisala je molitvu knezu Lazaru na pokrovu za njegove mošti koji je poklonila manastiru Ravanica. Taj rad je monahinju Jefimiju predstavio kao prvu književnicu – pesnikinju i primenjenu umetnicu u srednjovekovnoj Srbiji. Već 50 godina postoji manifestacija ’’Jefimijini dani’’, na kojoj se okupljaju umetnici, koja je posvećena radu monahinje Jefimije.

Zlatovez detaljČetrdeset najboljih godina za zlatovez bile su između 1880. i 1920. godina. Tada je vez zlatnim nitima bio najomiljenija tehnika ukrašavanja ženske odeće.

Narodno stvaralaštvo u oblasti veza veoma je bogato, ali zlatoveza je mnogo manje jer nije bio pristupačan svima. Iako se u Srbiji koristio na celoj teritoriji sačuvanih radova koji su ukrašeni ovom tehnikom je veoma malo.

Krajem 19. veka mesto Melenci kod Zrenjanina bilo je, po zlatovezu, jedno od najpoznatijih mesta u Banatu. Bilo je nekoliko radionica u kojima je izrađivan zlatovez u kojima su radile profesionalne vezilje. Važili su za mesto u kome se radio dobar zlatovez.

Umetničke radionice zlatoveza u Vojvodini imale u svoje ornamente po kojima su vezli ali zanatske radionice i pojedinci su ih kopirali. Tako je došlo do proširivanja – kopiranjem ornamenata koji su potisnuli izvorni srednjovekovni oblik ornamenata i preuzeli primat. Primer za to jesu srpske kape zlatare.

Kapa zlatara

Kapa džega, zlatovez, 19. vek okolina Zrenjanina

Nekada su se zlatne niti za vez izrađivale od čistog zlata, bile su lomljive i zato su se namotavale na svilene niti. Tada su bile spremne za vez. Danas se za vezenje koriste imitacije zlatnih i srebrnih niti i zato je zlatovez jeftiniji i dostupan većem broju vezilja. Iako je i materijal jeftiniji i lakše ga je nabaviti nije se povećao broj žena koje se bave zlatovezom nego suprotno veoma malo žena želi da izrađuje zlatovez. Zašto?

Poslednjih decenija žene koje su vešte u zlatovezu demotivisane su da rade jer ne mogu prodati svoje proizvode i da zarade da bi im zlatovez bio zanat i posao od koga žive. Zato zlatovez ostaje u oblasti hobi aktivnosti. Danas se zlatovez najviše koristi kod izrade i ukrašavanja narodnih nišnji.

Zlatovez na crvenoj svili, detaljKao kod drugih vrsta ručnih radova i njihove prodaje i zlatovez je ženama teško plasirati na tržište. Ovde je neophodna pomoć države da bi se sačuvala ova tehnika i tradicija ukrašavanja tekstilnih predmeta.

Država može da pomogne ženama koje se bave zlatovezom tako što bi kroz reklame mogućim kupcima bilo objašnjeno da je cilj kupovine ovih proizvoda očuvanje tradicije i same veštine ukrašavanja tekstilnih predmeta.

Bitno je da se kupci podsete da ako kupe ručni vez doprinose očuvanju tradicije. Sa većom prodajom povećaće se broj žena koje se bave zlatovezom i veština će opstati.

Na kraju ostaje pitanje: Da li ručno rađeni proizvodi i dalje mogu naći svoje kupce?