Home Tags Posts tagged with "tapiserija"
Tag:

tapiserija

Šest godina bloga Putem niti

Blog Putem niti – 6 godina postojanja

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Putem niti je blog o putovanjima u mesta koja imaju veze sa nastajanjem tekstila i kreativnošću žena u toj oblasti. Tkanje, izrada tapiserija, slikanje na svili, pletenje, heklanje i vez jesu niti koje kroz putopise i priče o stvaralaštvu žena spajaju sadašnjost i prošlost.

Već šest godina uživam u istraživanju materijala za blog, putovanjima kroz Srbiju, fotografisanju, pričanju priča o hrabrim i obrazovanim ženama u prošlosti, slikanju, pisanju i objavljivanju tekstova na blogu Putem niti. Cilj mi je da se čitaoci koji pročitaju bilo koji tekst ili više njih osete lepo i nadahnuto.

Kroz tekstove o ženama stvaraocim u različitim oblastima u prošlosti odajem tim ženama veliko poštovanje za njihovu borbu za bolje uslove života i rada svih žena u Srbiji.

Tekstovi o nitima: tkanju, tapiserijama, slikanju na svili i tekstilu uopšte, vezu, heklanju… jesu tu na blogu kao jedan podsetnik na kreativno stvaralaštvo žena danas i u prošlosti. Dodavanjem mojih kreacija pokušala sam da obuhvatim inspiraciju koja je dolazila iz starih ornamenata i mesta povezanih sa nitima.

Gradovi u koje sam putovala, preplitanje niti kroz njih i lepotu prirode jesu zanimljive priče koje se protežu iz prošlosti, idu kroz sadašnjost i nastavljaju dalje u budućnost. Ručni rad i kreativno stvaralaštvo žena neizostavni su deo tih priča.

Stvaranje žena u prošlosti bilo je čuvanje i usavršavanje izvornih tehnika izrade proizvoda od tekstila počevši od niti, istovremeno je to čuvanje tradicije. Danas je izuzetno važno da se sačuvaju motivi koji su izraz duše naroda.

Jagoda Buić – tapiserije kao skulpture

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Tapiserija i niti

Jagoda Buić je kreirala kostime za pozorišne predstave, bavila se scenografijom za film i pozorište, dizajnirala i izrađivala tapiserije u vreme kada je tapiserija tumačena i tretirana kao zanat, stvarala skulpture od niti koje su tapiseriju uzdigle do nivoa umetnosti… Od 2000. godine niti je zamenila papirom i od tada je nastajao niz divnih kolaža.

Rođena je u Splitu 1930. godine a umrla u Veneciji 1922. godine. Studirala je umetnost u: Zagrebu, Beču, Veneciji i Rimu. Bavila se kostimografijom i scenografijom ali je tapiserija njen najznačajniji umetnički oblik izražavanja.

Tapiserije su kreacije po kojima pamtimo Jagodu Buić kao vrhunsku umetnicu u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Istovremeno kada je Jagoda stvarala svoje drugačije tapiserije istom idejom vodila se i poljska umetnica Magdalena Abakanovič, jedno vreme izlagale su zajedno i postizale uspeh na međunarodnoj umetničkoj sceni. Njihov cilj bio je u to vreme potcenjenu tapiseriju uzdignuti na nivo umetnosti i u tome su uspele, na drugačiji način, uvodeći tapiseriju u oblast skulpture.

Velike apstraktne tapiserije

Jagoda Buić je dala veliki doprinos tapiseriji kao obliku likovnog izražavanja tako što ih je oblikovala kao skulpture. Bila su to vajarska dela od tekstila velikih dimenzija, neke su dosezale od poda do plafona. Takav način predstavljanja davao je tapiseriji veliku dinamičnost.

Prve njene velike tapiserije radile su tkalje sa Peštera. Jagoda se kao mlada umetnica, trenutak vreme period kada je sve bilo moguće ostvariti, uputila na visoravan Pešter (Sjenica) autentičan prostor gde su žene izrađivale ručne radove veštinama koje su naučile i nasledile od predaka. Među njima pronašla, angažovala je najveštije koje su mogle ispratiti njene ideje do tada ’’neviđene’’ u svetu. Od grubih niti kudelje, od debelo i tanko predene vune do sisala, njihovim mešanjem i kombinovanjem nastale su skulpture koje su ’’pobrale’’ osvojile nagrade na međunarodnim izložbama.

Tapiserija ''Kompozicija V'' Jagode Buić

Tkanje i pletenje koji su najviše primenjeni na njenim tapiserijama uvek se povezivalo sa ženama, one su bile tvorci tekstilnih upotrebnih i dekorativnih predmeta u domaćinstvu.

Dok je u vreme stvaranja tapiserija Jagode Buić ta činjenica bila jasno izražena ona je svojim idejama od tog običnog i obaveznog svakodnevnog rada žena u seoskim sredinama oblikovala umetnost kao nešto uzvišeno u prostoru.

Kretala se od tananih radova do monumentalnih grubih i jakih kao stene.

Od njenih reči izdvojila sam ove koje najbolje oslikavaju njen proces rada i realizacije ideja: ‘’raditi kao da ničega nije bilo prije’’.

Nagrada za savremenu umetnost dodeljena je tekstilnoj skulpturi

Na Bijenalu tekstilne umetnosti u Lozani (Švajcarska) 1965. godine umetnica je izložila  tapiseriju koja je bila skulptura u prostoru. Zadivila je kritičare savremene umetnosti i što je dovelo do otkupa tapiserije, to je za rad mlade umetnice bilo veoma podsticajno. Pozitivne kritike i otkup bile su značajne i za samu tapiseriju jer su bile prvi korak da se tapiserija uzdigne na nivo umetnosti.

Osvojila je prestižnu nagradu za savremenu umetnost Gran Pri Itamarati na 14. Bijenalu u Sao Paolu 1975. godine kada je predstavljala Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju.

Tapiserija detalj

Bila je to nagrada koja je definitivno tapiseriji kao posebnoj tehnici izražavanja obezbedila priznanje da je deo umetnosti. Tapiserija u 20. veku postaje oblik savremene umetnosti.

Trodimenzionalne tapiserije izlagala je na Bijenalu u Veneciji (kao samostalna umetnica učestvovala je tri puta na ovom Bijenalu – 1968. 1970. i 2001. godine).

Toplina tkane tapiserije

Koje boje je umetnica izabrala za njene tapiserije? Najčešće su to crvena, crna, plava, braon u svim tonovima koja dočarava kamenje i pesak, prirodu uopšte.

U svoje tekstilne skulpture i instalacije Jagoda Buić je od 1980. godine dodala metal. Savitljive i prilagodljive tekstilne niti obogatila je metalom. Povezala je dve suprotnosti tople niti i hladan metal.

Šta je značio metal u moru isprepletenih niti? Zašto ga je kombinovala sa tekstilom? Da li je na taj način obogatila tekstil ili ga osiromašila? Učinila hladnijim? Neka su od pitanja na koja možemo dati odgovor samo onda kada vidimo njene, na taj način, rađene tapiserije uživo.

Mnogo njenih tapiserija asociraju na morske talase i pesak na velikim plažama, dočarala ih je jasno izraženim naborima koji posmatrače privlače sebi. Neke podsećaju na ogromne školjke nasukane na pesku. Visina pojedinih skulptura bila je oko dva metra i delovale su moćno a onda ih je crvena boja pretvarala u tople niti koje želimo da zagrlimo, dodirnemo. Privlači nas njihova toplina, asocijacija na toplo imaju sve vunene niti ma kako ih ispreplitali.

Tkanje je osnova svih njenih tapiserija. Nije samo obično tkanje, ono je podloga i polazna tačka ali tapiserije su kasnije dodavanjem novih elemenata postajale nešto neočekivano, oblikovane su u skulpture koje su bile drugačije od nama već poznatih: od kamena, gline ili drveta. Bile su tople, privlačile su posmatrače da ih dodirnu, imale su izbočine od sirovina od kojih su pravljene niti vune ili na pojedinim mestima imale su jasne proreze više niti je skupljano i čvrsto uvezivano u jednu debelu nit koja je davala dinamuku skulpturi i izražavala kretanje, misteriju…

Izvučene niti iz tapiserija koje su ostavile ‘’rupe’’ slobodan prostor na mnogim mestima jedna je od karakteristika njenog rada. Ponegde dodatno niti slobodno padaju uzburkavajući misli posmatrača.

Tapiserije velikih formata od onih na zidu do onih koje su oblikovane u posebne forme stavljene u prostor kao skulpture između kojih možemo da se krećemo i posmatramo ih sa svih strana učinile su Jagodu Buić prepoznatljivom umetnicom u svetu. Njena dela od niti su vanvremenska.

Scenografije i kostimi

Scenografije i kostimi za pozorišne predstave su bili veoma važni u njenom profesionalnom radu, za pozorišta uradila ih je više od 100. I u ovoj oblasti stvaralaštva bila je drugačija. Na početku karijere više je radila u pozorištu stvarajući unikatne kostime za predstave. Za jednu predstavu dizajnirala je i izradila tkanjem sve kostime što je dalo jednu dozu topline i bliskosti glumaca sa publikom.

Od 2000. godine radila je kolaže od japanskog papira. Inspiraciju za svoja nova dela našla je u tananom papiru kroz koji je oblikovala svoje misli.

Izložba ‘’Esencijalnost niti’’ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu

Magična izložba tapiserija umetnice Jagode Buić postavljena je u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu krajem 2023. i početkom 2024. godine. Trodimenzionalne tapiserije privlače pažnju, osvajaju gledaoca svojom veličinom i strukturom. Niti prepletene i oblikovane prema zamislima umetnice dočaravaju jednu drugačiju dimenziju tekstila koju je Jagoda Buić otkrila i stvorila pre trideset-četrdeset godina.

Tapiserija

Jedno od dela na izložbi je ‘’Kompozicija V’’ koja je izrađena u ‘’Ateljeu 61’’ 1972. godine i nalazi se u njihovom vlasništvu. Jaka braon i bež nijanse boja smenjuju se čineći da tapiserija izgleda kao da je izašla iz prirode zaogrnuta smirenim bojama.

Druga tapiserija koju sam izdvojila jeste izuzetno vajarsko delo od niti koje crnom bojom asocira na kulu u kojoj je zarobljen lik iz bajke. Debele niti koje su još često upletene spojene u jake kanape daju čvrstu teksturu skulpturi i ona dobija stabilnost. Naizmeničnim različitim načinom slaganja niti od dna ka vrhu stičemo utisak kao da se krećemo kroz različite spratove i da nas na vrhu očekuje iznenađenje.

Crteži – skice za tapiserije koji su izloženi na poseban način dočaravaju kako je umetnica razrađivala ideje. Uvek je zanimljiv i ovaj deo stvaralaštva umetnika koji uglavnom nije predstavljen i poznat tokom života velikih stvaralaca.

Na izložbi prikazane su tapiserije iz zbirke Muzeja savremene umetnosti, tapiserije iz drugih muzeja i privatnih kolekcije nastale između 1962. do 1977. godine, skice za tapiserije i dnevnik umetnice.

Ankica Opresnik

Ankica Oprešnik – od grafike do tapiserije

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Bila je jedna od prvih žena grafičara u Jugoslaviji. U svom profesionalnom umetničkom radu akcenat je stavila na grafike, u njima je našla sredstvo najboljeg izražavanja. Malo je umetnika to činilo jer je grafika uvek bila u senci slikarstva i skulpture. Grafika nema unikatnost nego se može otisnuti bezbroj istih dela.

Najviše je radila grafike ali se izražavala i u tapiseriji, slikarstvu, akvarelu…

Od 50-ih do 90-ih godina 20. veka stvarala je velika grupa umetnika koji su u prvi plan stavili izraz kroz grafiku. Na samom početku odmah posle rata, bilo je nekoliko žena koje su izrađivale grafike ali je Ankica brzo ostala sama.

Ankica Oprešnik je 1954. godine bila deo od 23 grafička umetnika koji su izlagali na jugoslovenskom štandu na Bijenalu u Veneciji. Izlagala je i na drugim međunarodnim izložbama.

Grafike i poezija

U fokus svog stvaralaštva postavila je ženu. Stilizovana ženska figura čest je motiv na njenim radovima. Grafike Ankice Oprešnik karakterišu nostalgija, tugu… Neki od naziva grafika su: Sama, Poslednja šetnja, Putevi, Raskrsnica…

Setna poezija proteže se kroz njena likovna dela. Pisala je poeziju koja je dodirivala tugom, u katalozima za samostalne izložbe dodavala je svoje pesme što mi se izuzetno dopada. Reči i slike nosile su njenu istu energiju i zajedno uticale na posetioce izložbi.

Ankica Oprešnik, ’’Jesen u selu’’, ulje na lesonitu u Galeriji Matice srpske

”Ankica Oprešnik, ’’Jesen u selu’’, ulje na lesonitu u Galeriji Matice srpske

Grafika i tapiserija povezane

Tapiserije i akvareli Ankice Oprešnik bili su življih boja. Saradnju sa Ateljeom 61 ostvarila je 1961. godine. Bila je među prvim autorima koji su podržali slikara Boška Petrovića kada je osnovao radionicu tapiserija na Petrovaradinu. Bila je deo početka razvoja Ateljea 61. Izradila je autorske kartone za tapiserije koje su izrađene u ovoj radionici.

Apstrakcija kao tačka kojoj je težila u izradi kartona dala je odlične rezultate na tapiserijama. ’’Praznik u oktobru’’ (294 x 296 cm) iz 1989. godine jedna je od tapiserija.

Kada sam videla njenu tapiseriju ’’Praznik u oktobru’’ u njoj sam pronašla nešto svoje. Dodirnula me i donela mi misli sa kojima smo se povezale. Apstraktni motivi su pronašli svoje značenje u mom svetu i povezali se sa meni znanim motivima i doživljajima.

Kada posmatrač oseti to ’’povezivanje’’ sa izloženim delom umetnik je srećan, ispunio je svrhu stvaranja dela. Takav stav imala je i Ankica Oprešnik.

Završila Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1947. a postdiplomske studije 1949. godine. Bila je profesor u Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu. Grafike, slikarstvo, akvareli, tapiserija i poezija bili su njeni izrazi kreativnosti.

Milica Zoric, tapiserija, Carevic na ptici

Milica Zorić – tapiserije sa motivima iz mitologije

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Koliko umetnik bira primarnu tehniku u umetnosti ili mu se tehnika nametne, međusobno se prepoznaju u nekom trenutku. Milica je izabrala tapiseriju, povezale su se i pronašle zajednički jezik.

Obojene niti su te koje pletu mrežu oko umetnika i dozvoljavaju mu da od njih stvori nešto posebno. Njihovim preplitanjem, dodavanjem ili oparanjem nastaju dela koja su poseban izraz koji opstaje sam.

Izvlačenje jedne niti iz celog rada ne pravi razliku ali dodavanjem jedne efektne niti može da napravi dodatnu vrednost.

Milica Zorić je otišla u Pariz 1952-53 godine, ciljano pogledala izložbu meksičkih umetnika i mnoštvo drugih u gradu umetnosti. Vratila se sa idejama za tapiserije koje je počela da realizuje od 1957. godine i narednih 20 nije stajala. Uradila je oko 200 tapiserija, većina njih su velikog formata.

Izabrala je tematski istorijsku i religijsku temu, mitologija starih slovena iskače iz njenih tapiserija… Figure su mitološke uronjene u moguću stvarnost iz okruženja i istorije. Narodni motivi na vezu kojima je oblikovala svoje tapiserije privlače pažnju ali imaju i značenje.

Koliko je ona kroz tapiserije otvarala pitanja, ukazivala na tradiciju i istoriju i na svoj način oblikovala i upakivala poruke? Ko je znao da čita te poruke? Da li su se trudili da pročitaju gledaoci koji su posmatrali tapiseriju? U vreme (na njenom početku) kada se ona bavila tapiserijom tapiserija nije bila priznata kao umetnost. To je nije sprečavala da se izražava kroz ovaj medij i doprinela je da se tapiserija svrsta u primenjenu umetnost.

Milica Zoric, tapiserija Plavi sokolar

”Plavi sokolar”, autor Milica Zorić, tapiserija, vlasništvo Spomen-zbirke Pavle Beljanski

Tkanje podloga na koje je ona našivala komade veza sa kojima je izražavala osnovne elemente radile su verovatno tkalje a ona je dalje sama izvodila vezove i aplikacije.

Veliki formati na kojima je dugo radila otkrivaju zajedničku, ujedinjenu moć teme i autora.

Od ručnog tkanja i vezenja izgradila je tapiseriju kao umetnički izraz. U radu pomagale su joj tkalje i vezilje ali je ona potpuno sama bojila niti vune. (vunene niti)  Tako je najbolje imala kontrolu nad nijansama boja koje je ugrađivala u tapiserije. Originalne vezove kombinovala je sa svojim tkanim delima.

Teme njenih tapiserija bile su mitologija starih slovena, narodni motivi, istorijski i tradicionalni motivi bili su njeno široko polje inspiracije. Vešto je isticala određene motive za koje se i danas začudimo kakvo značenje imaju – motiv guštera recimo.

Tehnika kojom je radila bila je drugačija nego što su umetnici radili tapiseriju u to vreme. Povezala je tkanje i vez i aplikaciju. Tkanje koje su pojedine žene radile u kućnim uslovima bilo je odlično i ona je ga je uz dodatak veza pretvorila umetnost, odnosno u umetnički izraz – tapiseriju koja se u to vreme još uvek borila da bude priznata kao umetnička disciplina. Sama je vezla, dodatno su joj pomagale tkalje i vezilje iz naroda. ‘’Atelje 61’’ koji je počeo sa radom 1961. godine izrađivao je dela po njenim nacrtima koje je ona obogaćivala vezom. Originalne vezove kombinovala je u svojim delima sa tkanjem.

Milica Zoric, umetnica tapiserijeRođena u Splitu (1909), završila umetničku školu i istoriju umetnosti u Beogradu. Bila je u srodstvu sa Nadeždom Petrović, družile su se i uživale u stvaranju umetnossti, bile su joj posvećene. Udala se za Rodoljuba Čolakovića i preselila u Bijeljinu. U toku Drugog svetskog rata bila je zarobljenik u nekoliko logora.

Nakon rata umetnosti se vraća kroz slikanje na staklu a zatim se opredeljuje za tapiseriju i njome se bavi od 1957. godine. Punih 20 godina radila je tapiserije i za to vreme samostalno izlagala oko 15 puta a kolektivno oko 40 puta u zemlji i inostranstvu. Uradila je oko 200 tapiserija za 20 godina.

Porodičnu vilu na Dedinju u kojoj je živela sa suprugom Rodoljubom Čolakovićem poklonili su gradu Beogradu. Uz vilu poklonili su veliku zbirku jugoslovenske umetnosti, stilski nameštaj, njene tapiserije i ostale radove… Danas je to njihov legat i u jednom delu organizuju se izložbe i predavanja u oblasti umetnosti.

Muzeju Semberije u Bijeljini poklonila je 17 tapiserija.

Nekoliko tapiserija nalazi se u zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu.

Heroine izlozbe u Novom Sadu

Izložbe iz programskog luka Heroine – Novi Sad Evropska prestonica kulture 2022

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Novi Sad je treća Evropska prestonica kulture za 2022. godinu. Programi u gradu vezani su za vizuelne umetnosti, istorijsko-kulturno nasleđe, muziku, pozorište, arhitekturu i kulturne događaje. U toku 2022. godine biće organizovano oko 3.000 kulturnih događaja. U nastavku su moji utisci sa nekoliko izložbi koje su povezane nitima.

 

Ženska nit – internacionalna izložba tapiserija

Ideja svake umetnice čije je delo izloženo za mene je dublje traganje za prepletenim nitima na tapiseriji.

Atelje 61 već 61 godinu uporno i posvećeno izrađuje tapiserije po kartonima umetnika, izlaže tapiserije i promoviše ovu vrstu umetnosti od niti. Niti su osnovni materijal od koga se izrađuju tapiserije magičnim rukama tkalja. Iza svih tapiserija najviše me zanima taj deo realizacije i prenošenje ideja umetnika u konkretno vizuelno vidljivo delo.

Svi prikazani radovi su dela žena autora i tkalja koje su vešto preplele sve niti i ispratile ideje umetnika koji su uradili kartone po kojuma su tapiserije tkane.

Izložba tapiserija ''Ženska nit'', Atelje 61

Izložba tapiserija ”Ženska nit”, Atelje 61

Tapiserija kao umetničko delo živi svoj život, suživot sa autorima (umetnicima) i koautorima (tkaljama). Za mene kao posmatrača možda sve to nije važno, važan je moj doživljaj tapiserije i njena poruka, energija koju ona emituje i prenosi.

Većina dela su velikog formata, energija koja nas privlači i toplina koju materijal širi.

Umetnice različitih generacija zastupljene su na izložbi, to nam daje mogućnost da posmatramo u kakvim društvenim uslovima su stvarale i koje ideje su prisutne u različitom vremenskom periodu.

Izložbu čine: Katalog sa fotografijama u boji, tapiserije koje su izložene, nekoliko fotografija žena u procesu stvaranja na samim počecima nastanka Ateljea i prvim koracima u njegovom razvoju.

Katalog za izložbu ''Ženska nit''

Katalog za izložbu ”Ženska nit”

Savremena tapiserija, instalacija u prostoru od plastičnih materijala autorski rad Leonore Vekić golica našu maštu da zamislimo šta sve tapiserija može u prostoru.

Mesto održavanja: Kreativni distrikt na Limanu; lokali Radionica i Biro

Vreme održavanje izložbe: od 18. maja do 12. juna 2022.

Radno vreme Radionice: svakog dana od 11 do 19 časova

 

Marama kao kulturni označitelj – međunarodna izložba

Marama od zaštitne funkcije do modnog detalja

Marama kao kulturni označitelj, Muzej Vojvodine

Marama kao kulturni označitelj, Muzej Vojvodine

Priča o marami koja je obavezno nošena u različitim kulturama. Od ukrasa, zaštite glave do obaveznog pokrivanja kose. Koliko su marame važne kao modni detalj nije bila primarna tema ove izložbe. Prezentovani su razni oblici, načini izrade i nošenja marame kod različitih naroda. Ukrašavanje svečanih marama radilo se vezom, aplikacijom, perlama i drugim ukrasima.

Fokus je ipak na marami koja je bila ili još uvek jeste nametnuta ženi kao obavezan odevni predmet. Izložene su zanimljive, vezom ukrašene, marame koje simbolima određuju pripadnost žene određenoj naciji.

Marama je četvrtasta tkanina koja se presavije dijagonalno i vezuje na različite načine zavisno od njene veličine. U svakodnevnom životu žene su najčešće maramu presavijale u trougao i tako vezivale. Pred kraj 20. veka marama je postala stalno prisutan modni detalj.

Osvrt autora teksta:

Ručno oslikana svilena marama ''U obliku''

Ručno oslikana svilena marama ”U obliku”

Za mene  je danas marama kao ’’slikarsko platno’’ koje omogućava izražavanje ličnih ideja i oslikavanje modnog detalja koji je unikat. Može da se oslikava ciljano za tačno određenu osobu po njenim idejama i motivima koji su za nju važni. Uopšte oslikavanje jedne svilene marame je avantura koja za rezultat ima poseban modni detalj.

Mesto održavanja: Muzej Vojvodine, Donja galerija u Dunavskoj 37

Vreme održavanje izložbe: od 18. maja do 30. juna 2022.

Radno vreme muzeja: utorak – petak 10 – 19 časova; subota – nedelja 10 – 18 časova

 

Heroine Spomen-zbirke Pavla Beljanskog – izložba

Treća izložba povezuje se sa prvom ’’Ženska nit’’ preko tapiserija Milice Zorić.

Sedam umetnica: Nadežda Petrović, Milica Zorić, Ljubica Sokić, Zora Petrović, Vidosava Kovačević, Liza Križanić i Leposava St. Pavlović predstavljene su na izložbi. Njihova dela izraz su toplih i pozitivnih boja.

Izlozba Heroine_Spomen zbirka Pavla Beljanskog

Izlozba Heroine_Spomen zbirka Pavla Beljanskog

Milica Zorić predstavljena je na izložbi sa velikim formatima tapiserija. To su njeni prvi radovi koje je Pavle Beljanski otkupio za svoju zbirku. Tim povodom zapisao je: ’’Delo Milice Zorić uzeto u celini predstavlja čitav jedan epos, sličan zbirci epskih narodnih pesama, izgrađen na misaonoj i moralnoj bazi velikog raspona’’.

Tkane niti koje su podloga za sve izložene tapiserije kao i aplikacije i vez motiva preko podloga povezali su ovu izložbu sa ostalim izložbama koje su u oblasti tekstila, tapiserije i marame.

Vredi napomenuti da je jedna četvrtina dela u Spomen-zbirke Pavla Beljanskog čine dela čiji su autori žene.

Mesto održavanja: Spomen-zbirka Pavla Beljanskog

Vreme održavanje izložbe: od 20. maja do 17. jula 2022.

Radno vreme Radionice: sreda – nedelja 10 – 18 časova

Izdvojeno za temu - Niti

2021: Izdvojeno za temu – Niti

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Veština uzrade upotrebnih predmeta od niti bila je važna u prošlosti jer su žene same proizvodile tekstil za odeću i kuću. Svi predmeti izrađivni su ručno i osnovna namena je bila upotrebna a manje dekorativna.

Danas se ručno izrađuje veoma malo tekstilnih predmeta i svi proizvođači teže da pored upotrebne imaju i dekorativnu vrednost.

Razne tehnike kojim se prepliću niti daju različite vizuelne doživljaje gotovih proizvoda.

Vez, tkanje, izrada tapiserija, pletenje i heklanje jesu teme kojima sam se bavila u 2021. godini.

Izdvajam pet tekstova:

Kosovski vez

Pirotski ćilim – šara ista sa lica i naličja

Heklanje

Stari zanati

Atelje 61 – Tapiserija kao oblast umetničkog izražavanja

Atelje 61 – Tapiserija kao oblast umetničkog izražavanja

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Izrada tapiserija prema kartonima umetnika

Fotografije su sa izložbi: ”Snovano” – 24. bijenale tapiserije i ”Od apstrakcije do figuracije”

Atelje 61 je osnovan 1961. godine kao radionica za izradu tapiserija u vreme velikog razvoja tapiserije u Francuskoj i Evropi. Bila je to prva radionica za izradu tapiserija u tadašnjoj Jugoslaviji. Bilo je to posleratno vreme, vreme velikog entuzijazma i pokretačke energije za uvođenje novog u svim oblastima.

Ideju za izradu i promociju tapiserije umetnik Boško Petrović pretočio u Atelje. Isticao je da je tapiserija francuskih majstora podstakla razvoj jugoslovenske tapiserije ali da su u Ateljeu 61 izborom klečane tehnike tkanja (klečana) tapiseriji dali drugačiji način izrade nego u Francuskoj. Uticaj je postojao ali način rada nije prekopiran nego je pronađen unikatni način realizacije.

''Paun i leteća vila'', Ilija Bašičević Bosilj, tapiserija, tehnika klečana

”Paun i leteća vila”, autor Ilija Bašičević Bosilj, tapiserija, tehnika klečana, vlasništvo Atelje 61

Klečana tehnika

Tapiserije su se izrađivale po kartonima umetnika – tkanjem na vertikalnom razboju (klečana tehnika). Na taj način povezana je veština tradicionalnog tkanja sa umetnicima i njihovim delima. Nastao je drugačiji oblik izražavanja umetnika povezan sa tkaljama izvršiocima njihovih ideja i nacrta.

Klečana tehnika tkanja, tradicionalno se koristi u tkanju pirotskog ćilima, izabrana je da se sa njom izrađuju tapiserije u Ateljeu 61. Kroz nju bilo je najlakše spojiti zanatski deo rada sa umetničkim delom. U ovoj tehnici prepliće se osnova sa potkom, niti se međusobno kombinuju i njihovim spajanjem nastaje tapiserija.

Izbor vertikalnog razboja omogućio je izradu tapiserija velikih dimenzija a izborom ovog načina tkanja (klečana tehnika) tapiserija se uzdigla na nivo umetničkog dela. Delatnost Atelje 61 je tkanje a ono je stari zanat koji je sa umetnošću prepleten kroz stvaranje. Kartoni umetnika za izradu tapiserija, povezali su umetnost i zanat.

Prvi upravnik Ateljea 61 bila je Etelka Tobolka. Kao dizajnerka tekstila i vešta tkalja obučavala je prve tkalje u Ateljeu tehnici tkanja po kartonu.

Prva otkana tapiserija u Ateljeu 61 bila je ‘’Stari ratnici II’’ autora Boška Petrovića.

”Sene senki”, autor Ivana Mikulić, tapiserija, tehnika klečana, vlasništvo Atelje 61

Kako nastaju tapiserije u Ateljeu 61?

Tehnika kojom se izrađuju tapiserije jeste – klečana. Klečana tehnika je preplitanje osnove i potke. Osnovu čine niti koje su zategnute na razboju a potku niti koje se provlače između niti osnove.

U Ateljeu 61 tapiserije nastaju u nekoliko faza:

  1. Umetnici izrađuju kartone u veličini kao što će biti završena tapiserija,
  2. Prilikom izrade kartoni se postavljaju ispod niti osnove tapiserije,
  3. Niti su već obojene i pripremljene za tkanje po tonskoj karti sa kartona,
  4. Tkalje prepliću obojene niti prateći površine boja na kartonima. Bolje od prethodne rečenice

Ostalo je tajna.

Svaka tapiserija Ateljea 61 ima monogram Ateljea u donjem levom uglu.

”Milosrdni andjeo”, autor Slobodan Knežević Abi, tapiserija, tehnika klečana, vlasništvo Atelje 61

Izrada tapiserija po kartonima umetnika

Zašto su umetnici radili kartone za tapiserije? U početku rada Ateljea kartoni su rađeni po već postojećim delima likovnih umetnika, primer je Milan Konjović. Atelje je otkao više tapiserija po slikama ovog umetnika. Ovo je ideja da se slika prenese u drugi materijal i oblik izražavanja.

Tokom sedamdesetih godina jednoj grupi umetnika tapiserija je postala izazov pa su radili kartone za tapiseriju kao originalno delo koje je kasnije nitima preneseno u tapiseriju. U istom periodu pojedini afirmisani slikari posvetili su se tapiseriji i negovanju i dali doprinos razvoju klasične tapiserije. Zanimljiva su oba pristupa mada se nameće pitnje koliko su ’’slike’’ poznatih umetnika realizovane u tapiseriji imale poruku kao novo delo? Ili su samo bile dekoracija.

Detalj sa tapiserije Vrt

Razvojem Ateljea organizovane su nove oblasti rada:

  • počela škola tkanja u kojoj se znanje prenosi novim generacijama,
  • Od 1998. Atelje organizuje koloniju tapiserija. Pozivaju određen broj umetnika, obezbeđuju im smeštaj, hranu i materijal za rad. Oni urade kartone za jednu tapiseriju po kojima kasnije tkalje urade delo koje postaje vlasništvo Ateljea. Tkalje se potpisuju kao koautori tapiserije. Kolonija traje dvadesetak godina i u vlasništvu ateljea je oko 80 radova nastalih na koloniji.
  • otvorena je Galerija tapiserija ‘’Boško Petrović’’ koja služi za prodaju i promociju tapiserija i Ateljea 61. Galerija se nalazi na Petrovaradinu u bastionu Leopolda I.
  • Od 2001. godine Atelje organizuje izložbu Trijenale tapiserije.

Dodirnuti tapiseriju

Svaka tapiserija izaziva želju da se blago dodirne vrhovima prstiju.

Niti utkane u tapiseriju prenosile su posmatračima misli umetnika na drugačiji, bliskiji način nego slika. Tkanje je dalo novu izražajnost slici umetnika i uspostavila bliskost sa posmatračima. Niti pričaju priču i golicaju maštu posmatrača koji ima želju da ih dodirne, dodirne delo. Dodirom bi se više povezali ali sama potreba da dodirne tapiseriju posmatrač se nesvesno, na drugačiji način povezao sa njom.

U Jugoslaviji od 1950 pedesetih godina tapiserija postaje deo umetničkog izražavanja umetnika (deo primenjene umetnosti).U drugoj polovini XX veka tapiserija doživljava nagli razvoj.

''Proleće na Ilijadi'', autor Ilija Bašičević Bosilj, tapiserija, tehnika klečana, vlasništvo Atelje 61

”Proleće na Ilijadi”, autor Ilija Bašičević Bosilj, tapiserija, tehnika klečana, vlasništvo Atelje 61

Zaključak – Atelje 61 se uspešno prilagođavao promenama

Posmatrajući na izložbama tapiserije velikih formata (koje su u vlasništvu Ateljea 61) neprestano mi se nametalo pitanje: Koje prepreke su savladali osnivači Ateljea od osnivanja i tokom njegovog razvoja da bi bio na mestu na kome je danas?

Sve prepreke: nemanje prostora, nemanje tkalja koje umeju da izrađuju tapiserije prema kartonima umetnika, političke promene su menjale odnos prema Ateljeu dovodeći ga u nekim trenutcima do pitanja opstanka, ekonomske oscilacije i krize, uticale su na rad Ateljea. Opstali su zahvaljujući entuzijazmu  o predanom radu mnogo umetnika koji su pratili viziju Boška Petrovića i koji su verovali da Atelje može opstati i da će tapiserija postati posebna grana umetnosti.

U posebnom posleratnom vremenu vizija Boška Petrovića dovela je do stvaranja radionice za izradu tapiserija na (Petrovaradinskoj tvrđavi) u Novom Sadu – Atelje 61. Daleka 61 kao godina osnivanja možda, tek danas dobija posebno značenje. Odmah ukazuje na nešto što traje već decenijama. Tačnije šest decenija.

Put nije bio lak. Početak je bio radionica u prostoru koji je dao Boško Petrović odvojio od svog ateljea. Osnivač Ateljea imao je viziju kuda treba da ide. Proširivala se delatnost Ateljea tokom godina, menjao je nazive, preregistrovan nekoliko puta ali je radom onih koji su nastavili putem kojim je Boško Petrović usmerio tapiseriju u Ateljeu opstao je tolike godine.

Od početka delatnosti izrade tapiserija po kartonima umetnika (koja je ostala kao osnovna delatnost do danas), proširivanjem osnivanje kolonije tapiserista koji su izrađivali kartone za nove tapiserije koje su tkalje kasnije uradile, organizovanje škole tkanja, osnivanje galerije i na kraju promocija tapiserije kao posebnog oblika umetničkog izražavanja jeste put razvoja Ateljea.

Upornim radom Atelje je postao značajna institucija kakvih je malo u svetu. Tapiserija kao oblik umetničkog izražavanja koju je mnogo umetnika podržalo nametnula se i opstla toliko godina. Atelje i dalje neguje posebnu tehniku (klečana) koja uz savremene oblike izražavanja umetnika u tapsieriji danas dobija na značaju.

Vuna kao materijal u kome se izrađuje dodiruje dušu posmatrača na poseban način. Atelje 61 60 godina neguje preplitanje niti i stvaranje tapiserija, čini mi se da je sa toliko godina i ulaganja energije mnogo ljudi u njegov opstanak i napredak postao najvažnije mesto za umetničku tapiseriju.

Bez obzira na okolnosti i političke prilike Atelje je izrađivao tapiserije i bavio se svim drugim delatnostima koje je razvijao, stvarani su kartoni umetnici su ih stvarali bez obzira koliko ih se moglo realizovati, danas postoji mnogo kartona koji čekaju realizaciju. Taj uporan rad u svim uslovima (koliko je bio moguć) osnovni je razlog da je danas Atelje institucija koja čuva veliko blago tapiserija.

Više informacija o Ateljeu 61: Ustanova za izradu tapiserija ‘’Atelje 61’’ Petrovaradin, Novi Sad

Izložba ''Od apstrakcije do figuracije'' Atelje 61

Tradicionalno i moderno povezano nitima – Izložba tapiserija ‘’Od apstrakcije do figuracije’’

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Izložba tapiserija iz zbirke Ateljea 61 iz Novog Sada povodom obeležavanja 60 godina postojanja. Atelje poseduje veliku zbirku tapiserija a na izložbi prikazano je 15 radova velikog formata.

Atelje 61 osnovao je Narodni odbor opštine Novi Sad – danas grad Novi Sad. Inicijativu za osnivanje i prostor za atelje, 1961. godine, dao je umetnik Boško Petrović. Petrovaradin je tako postao mesto na kome se već 60 godina izrađuju tapiserije.

Tapiserija_Moja-lepa-basta_Od-apstrakcije-do-figuracijeAtelje 61 predstavlja tapiseriju kao likovni oblik izražavanja umetnika. Neguje tradicionalni način izrade tapiserija na vertikalnom razboju tehnikom klečanja. Sve tapiserije prikazane na izložbi urađene su ovom tehnikom. Nekoliko tapiserija realizovano je kombinovanjem tehnike klečanja sa drugim tehnikama. Materijali od kojih su tapiserije izrađene su: vuna, pamuk, kudelja…

Do sada, po kartonima umetnika u Atelju 61 izrađeno je, tehnikom klečanja, više od 900 tapiserija.

Moram da pomenem i tkalje koje su upotrebile svoj talenat i veštine i preplitanjem obojenih niti pretvorile ideje i nacrte umetnika u konkretne dela. One se navode kao koautori tapiserija.

apiserija_Sahovska-tabla_Od-apstrakcije-do-figuracijeTapiserija ‘’Šahovska tabla’’ skladnih boja sa palim figurama u sredini i dinamičnim zbivanjima na obodima izdvojila se kao moj favorit na ovoj izložbi. Autor: Karanović Boško Koautori: Lazić Verica i Božić Jelena

Čini mi se da je umetnik pokušao da u šah kao sporu i statičnu igru unese dinamiku i poveže je sa drugim vrstama umetnosti. Dinamika u stvarnom šahu je mala jer je potez ograničen na samo jednu figuru.

Pokret u suprotnosti sa statičnim figurama u šahu čini ovu tapiseriju privlačnom, posebnom, drugačijom…

Izložbu možete pogledati do 31. jula.

Mesto: Kuća kralja Petra, Beograd; Vase Pelagića 40

Izlagač: Ustanova za izradu tapiserija ‘’Atelje 61’’ Petrovaradin, Novi Sad

Tapiserija kao inspiracija za sliku na svili

’’Bez dodira’ – slika na svili

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

’’Bez dodira’ – slika na svili inspirisana izložbom tapiserija

Tapiserije, izložene u velikoj galeriji, rađene različitim tehnikama inspirisale su me da uradim sliku na svili pod nazivom ’’Bez dodira’’.

Posmatrajući fascinantne i čarobne tapiserije na izložbi ’’Snovano – Bijenale tapiserija’’ želela sam da ih dodirnem, da njihovu lepotu ’’pročitam’’, doživim i kroz dodir. Pravilo je da dodirivanje radova na izložbama nije dozvoljeno.

Zašto imamo potrebu da tekstilne radove dodirnemo? Šta je to što u njima prepoznajemo? Koja je to veza sa njima koja se nesvesno manifestuje? Prepoznajemo da znamo kakav je to osećaj kada dodirnemo tekstil i to nesvesno želimo i na izložbi.

Slika na svili_tapiserija kao inspiracijaPosmatram tapiserije i upijam ideje i njihovu lepotu bez dodira. To odsustvo dodira podstaklo me da uradim sliku na svili inspirisana lepotama tapiserija. Sliku koju sam uradila na svili mogu da dodirujem. Dodir tekstilnih slika upotpunjuje njihov doživljaj.

Batik je tehnika koju sam izabrala za realizaciju moje ideje jer me batik efekti asociraju na stabilnost i monumentalnost koju većina tapiserija ima. Batik je bio jedna od tehnika koja je kombinovana u nekoliko tapiserija koje su bile na izložbi.

Tapiserije se sastoje od niti koje su se isprepletale u realizaciji određene ideje i od njih je nastalo novo delo. Obojene niti stvaraju priču i lepotu svake tapiserije koja je rađena tehnikom klečanja. Za mene to su klasične tapiserije prava umetnička dela neprolazne lepote.

Boje su nitima svile dale novu priču.

Tapiserija. 24. Bijenale tapiserije

’’Snovano’’ – 24. bijenale tapiserije

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Mesto održavanja izložbe: Velika galerija Doma Vojske Srbije

Autori su članovi Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajna Srbije

Tradicionalna tapiserija, 24. bijenale tapiserijeNiti koje daju energiju

Reč snovanje znači pripremanje niti za tkanje, postavljanje osnove za tkanje. U drugom značenju shvatam reč kao postavljanje osnove za rad u koji će autorka umetnuti svoju energiju, maštu i veštinu.

Da li više volite tapiserije koje su urađene klasičnom tehnikom tkanja i klečanjem ili tapiserije rađene na moderan način različitim tehnikama i kombinacijom materijala? Na ovoj izložbi ima i jednih i drugih i sve su inspirativne. Mnogo radova omogućilo je raznovrsnost tehnika i posetiocima pružili uživanje u toplini radova od tekstila.

Savremena tapiserija, 24. bijenale tapiserijeNekada davno žene su tkale ukrasne predmete od tekstila za svoj dom da ga učine lepšim i toplijim. Koristile su niti vune koje su same proizvodile i bojile i od njih maštom i preplitanjem stvarale lepa dela. Tada su u svom okruženju imale taj materijal i koristile su ga dok danas ograničenja u izboru materijala nema. Danas tapiserije nastaju i od plastike ili žice koje takva dela ne čini toplim nego rezervisanim. Zato više volim klasičnu tapiseriju jer me ona podseća na tradiciju, na bake i prabake koje su stvarale za sebe.

Materijali: niti, vuna, pamuk, platno, kanap, papir, plastika, drvo, žica…

Izložba traje do subote 26. juna 2021. godine.

Newer Posts
Older Posts