Topčiderski park je prvi uređen park u Srbiji. Konak, crkva, skulpture, drveće, priroda, umetnost, istorija… Prvo su napravljeni Konak kneza Miloša 1831. godine i crkva Svetih apostola Petra i Pavla izgrađena između 1832. i 1834. godine. Park je zasađen 1851. godine.
Plan za park uradio je Atanasije Nikolić po ugledu na parkove u Evropi a knez Miloš je aktivno učestvovao u njegovom uređenju. Već 1858. u parku je postavljena skulptura boginje Cerere pod imenom ’’Žetelica’’ koja je naručena u Beču. Bila je to prva skulptura u Topčiderskom parku. Tako je Nikolić sproveo ideju da park bude prostor u kome su spojeni lepota prirode i umetnosti.
Skulptura ‘’Žetelica’’
Skulptura_Žetelica_Topčiderski-park
Ulazim u park i prvo odlazim do skulpture ’’Žetelica’’ koja se nalazi pored puta u blizini velikog hrasta lužnjka. Kako je tamna deluje gotovo neprimetno, nenametljivo. Lako se prođe pored nje a da se ne primeti. Klasje žita je prvo što vidim i ono me zaustavlja.
Prva postavljena skulptura u Topčiderskom parku je skulptura ‘’Žetelica’’. Autor je Fidelis Kimel, austrijski vajar. Izlivena je, u Beču 1852. godine, od cinka pa presvučena tankim slojem bakra. Predstavlja Cereru – rimsku, odnosno Demetru – grčku, boginju zemljoradnje i plodnosti sa žitom u rukama.
Postavljena je u parku u drugoj polovini 19. veka (1858). To je prva i jedina skulptura u Beogradu u 19. veku kada nije bilo njihovo često postavljanje na javnim površinama. Ova skulptura bila je inspiracija za Zbirku soneta Dragana Lakićevića pod nazivom ‘’Žetelica i Šumanović’’. Lakićević kaže da je za njega ‘’’Žetelica’ Demetra koja mu nudi snop asocijacija i značenja’’.
Obelisk
Obelisk_Topčiderski-park
Obelisk privlači pažnju posetilaca parka. Pri vrhu ukrašen je oznakama Srbije i dinastije Obrenović. Koliko je visok? Visok uzan obelisk privukao mi je pažnju u parku. Šta znači? Kome je posvećen? Uklesani brojevi 1859. Zašto je važna ta godina? Šta je bilo te godine? Kome je posvećen? Sigurna sam da ovakva pitanja postavljaju i drugi posetioci parka jer u blizini Obeliska nema objašnjenja svako neka se snađe za odgovore. Idemo redom:
Podignut je u čast povratka kneza Miloša u Srbiju 1859. godine. Obelisk se i danas nalazi u parku (bio je prvi javni spomenik u Kneževini Srbiji). Na vrhu nalazi se metalni pehar. Od njegovog povratka na presto Topčiderski park je postao javni prostor dostupan svim građanima. Simbolično podizanja obeliska značilo je večnu slavu kneza Miloša.
Bilo mi je nešto poznato kod ovog spomenika (kao da sam negde videla ovaj pehar ispravno metalna vaza na vrhu) a onda mi je jednog dana kada sam pogledala u Terazijsku česmu u centru Beograda bilo je jasno da mi obelisk liči na nju. Ima neke elementa kao i česma. Saznala sam da je isti autor česme i obeliska Franc Loran, kamenorezac.
Od obeliska krećem ka krajnjoj tačci parka do mostića, pratim potočić i dolazim do većeg sa raskošno olistalom vrbom koja presijava se na jutarnjem suncu. Iza ovog velikog nalazi se malo jezero a između njih je drveni most koji često služi kao inspiracija malim i velikim umetnicima.
Odavde krećem ka Konaku. Prostranstvo parka daje prijatnu svežinu jutru julskog dana. Drveće sa raskošnim krošnjama, tihi žubor potočića i umetničke tačke rasute po parku čine šetnju prijatnom, inspirativnom… Prolazim pored ogromnog hrasta lužnjaka i dolazim do belih borova. Njihova bela kora čini kontrast drveća u parku. Pod njihovim senkama nalazi se spomen bista Arčibaldu Rajsu (podignuta 1931) posvećena velikom prijatelju srpskog naroda.
Spomenik Arčibaldu Rajsu
Spomenik Arčibaldu Rajsu
Udruženje rezervnih oficira i ratnika podiglo je spomenik u Topčiderskom parku u znak zahvalnosti za sve što je učinio za srpski narod. Autor biste je Marko Brežanin. Arčibald Rajs je stigao u Srbiju početkom I svetskog rata kao izaslanik Međunarodnog suda za utvrđivanje ratnih zločina austrijskih i bugarskih vojnika a na zahtev srpske vlade. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju a nakon rata živeo je u Beogradu.
Konak i platan
Platan ispred Konaka kneza Miloša u Topčiderskom parku
Beli zidovi Konaka naziru se kroz raskošnu zlatnu krošnju velikog starog platana. Prvi jutarnji sunčevi zraci obojili su njegovo lišće zlatnom bojom i učinili ga još većim i dominantnijim. Pod okrilje svojih velikih grana potpomognutih metalnim stubovima stavio je Konak, kao da ga štiti i čuva. Starina od 160 leta izaziva divljenje kod svih posetilaca parka. Često sedim u njegovoj hladovini i posmatram park i lepotu oko sebe. Platan je visok 34 metra a obim stabla je 7,60 metara.
Od drveća koje se nalazi u parku, pored starog platana, izdvajam: taksodijum, hrast lužnjak, javor, jasen, topola, lipa, vrba, crni i beli bor…
Taksodijum – vazdušni korenovi
Taksodijum ili ’’močvarni čempres’’ poreklom je iz Severne Amerike. Kao dekorativno drvo sadi se u parkovima iako je njegova najveća korist da se sadi pored obala reka i jezera i na močvarnom zemljištu, uopšte na vlažnim mestima. Karakteristika ovog drveta je da razvija posebne ’’vazdušne korene’’ koji na mekom i vlažnom zemljištu bolje učvršćuju stablo i dodatno služe za razmenu gasova. Veoma brzo raste, dostiže visinu od 30-50 metara sa krošnjom u obliku piramide. Može da doživi starost od 500 – 600 godina. Nalazi se i na Velikom ratnom ostrvu koje je za njega idealno stanište jer je često poplavljeno, ima ulogu očuvanja ostrva.
Žalosna vrba koja je poreklom iz Kine a u Evropu stigla ‘’putem svile’’ u parku je prava lepotica svojom visinom i dugim povijenim granama ulepšava ovaj prostrani park. Može da dostigne visinu do 15 metara. Ima savitljive grane koje su često povijene do zemlje. Listovi su usku i dugi. Raste brzo i sadi se na vlažnoj podlozi najčešće pored reka.
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla
Crkva Svetih apostola Petra i Pavla
Građena je u vreme kada i Konak 1832 – 1834 godine. Na fasadi nalazi se bogata dekoracija koja je najreprezentativnija iz tog vremena. U arhitekturi ove građevine nalazi se dodir elemenata srednjovekovne gradnje i baroka. Crkvi je knez Miloš darivao tri zvona i ona su objavila slobodu i nezavisnost Srbije 1830. godine. Danas se na crkvi nalazi jedno i to najmanje zvono dok su druga dva skinuta za vreme Prvog svetskog rata i u Beču pretopljena.
Topčiderski park_Miloševa česma
Ispod crkve nalazi se deo parka sa Miloševom česmom. Knez Miloš je u parku i malo dalje u Košutnjaku obnavljao stare i pravio nove česme. Zanimljive su dvojne česme (poznate ka Vračarske) na putu od Topčidera do Topčiderske zvezde podignute 1859. godine po njegovoj želji.
Od 1831. godine postoji park, pretci su ga uredili i sačuvali do danas a naša je obaveza da ga čuvamo za buduće generacije.