ručno pleteni džemperi

Na planini, na oko 1000 metara nadmorske visine, iznikao je veliki grad, centar je načičkan visokim zgradama koje su jedna do druge. Malo je borove šume nadomak šireg centra, svuda ima borova ali to nisu tamne guste nepregledne šume. Do njih treba ići nekoliko desetina kilometara.

Tokom nastanka i razvoja mesto je menjalo ime: Kolaševac – Kraljeve vode – Partizanske vode – Zlatibor.

Jezero

Jezero je nastalo davne 1947. godine kada je reka Obudojevica pregrađena. Dugo je 150 a široko 50 metara. Veštačko jezero u centru Zlatibora čini najveću atrakciju po lepoti a veća korist je što u vrelim letnjim danima daje svežinu svojoj okolini. U jezeru se nalazi atraktivna fontana. Šetalište pored jezera je veliki krug koji svi (od dece do najstarijih) mogu obići za jedno veče.

Pored jezera levo od Kraljevog trga nalazi se Kraljeva česma podignuta u čast kralja Aleksandra I Obrenovića i njegovog boravka na Zlatiboru 1883. godine.

Šetnja po vrhovima Zlatibora

Vrh Gradina i Crni Vrh su mali i odlični za početnike koji vole prirodu. Sa njih se pruža divan pogled na okolinu, talasaste linije koje se smenjuju u blažim i jačim nijansama zelene. Koliko priroda može da pruži energije čoveku? Svakoj osobi? Verovatno onoloko koliko smo mi sposobni da upijemo?

U rano jutro mi, jedna manja grupa ljubitelja pešačenja, krenuli smo da pređemo srednje zahtevnu stazu od 5,3 km (u jednom pravcu) koja se zove Staza ‘’Centar – vidikovac Gradina’’. Od centra Zlatibora preko naselja Potoci prvo do vidikovca Gradina, tu se staza završava na 1164 metra nadmorske visine. Prešli smo je bez velikog napora, stigli do vidikovca na kome se nalazi sto sa klupama sve natkriveno a u uglu je teleskop za osmatranje okoline.

Pogled sa vidikovca je: na grad Čajetinu i sva brda iza nje, na naselje Zlatibor, sa druge strane na nepregledne visove koji se smenjuju, na Crni vrh.

Sa Gradine uputili smo se baš ka Crnom vrhu. Na putu do njega prešli smo preko još jednog vrha koji je veoma blizu. Penjanjem na ovaj vrh pogled seže sa druge strane na mnoge talasaste visove – kao posebne planine Zlatibora. Uživam u pogledu, šetam po tepihu od trave na samom vrhu. U blizini sa druge strane je manji strm uspon ka trećem i najvišem vrhu koji se zove Crni vrh sa visinom od 1175 metara.

Pogled sa Crnog vrha je božanstven. Planina Zlatibor je ogromna, talasasto se smenjuju viši i niži predeli, jedni kao posebna planina bez ijednog drveta, drugi prošarani sa raštrkanim manjim i većim borovima i treći koji su potpuno obrasli borovima. Postoje predeli u kojima ima bukve, graba, cera, hrasta…

Šumoviti venci koji se uzdižu visoko i spuštaju duboko impresivni su za gledanje. Mnogo njih su tamno zelene boje. Na nižim vencima postoje sela koja su daleko, ima ih od nekoliko kuća pa do 20-ak. Mnogo njih je sagrađeno uz put i na visoravnima ali neka su potpuno na strmini.

Vetar na Crnom vrhu je hladan, pojavi se niotkuda i isto tako nestane, i tako se stalno igra sa nama.

Sunčan dan omogućava da se okolina lepo vidi. Pogled na Tornik i ostale vrhove u blizini, prija oku, planina, zelenilo, sunce, vetrić koji rashlađuje pravi je užitak za opušten odmor.

Šetnja u prirodi umiruje, daje novu energiju i tera nas da stignemo do sledećeg brežuljka i tako neumorno skakućemo okolo po ceo dan. Dodirnuti koru bora, iglice, šišarke znači dodirnuti prirodnog borca koji neumorno opstaje.

Na Zlatiboru ukrštaju se vetrovi sa mediterana i kontinentalnih delova i nastaje ‘’ruža vetrova’’ koja blagotvorno deluje na ljudsko zdravlje (štitnu žlezdu, srčane i plućne bolesti…).

Staza zdravlja: Centar – Spomenik na Šumatnom brdu

Da bi se osvojila staza duga 2,3 km koja kreće od jezera u centru grada na Zlatiboru do spomenika na Šumatnom brdu zahteva malo kondicije ali relacija je dobra za većinu onih koji dođu da uživaju u šetnji. Penjanje ka vrhu je relativno lako a postoje i klupe sa strane za predah i uživanje u pogledu na okolinu. Malo oštriji i teži za savladati je uspon pred sam izlazak na vrh brda.

Brza šetnja ovom trasom u ranim jutarnjim satima je jedan uvod u kretanje tokom dana. ’’Nedam ovo sunce u očima…’’ izgovorio je Vasko Popa i uvek mi pogled padne baš na ove reči kada ujutru, sa ovog brda, posmatram izlazak sunca. Sunce blago dodiruje vrh brda i sve nas na njemu koji smo došli da uživamo u prvim njegovim zracima koji nam daruju energiju i smirenje.

Na vrhu brda je spomenik podignut 1967. godine u znak sećanja na steljane ranjenike tokom Drugog svetskog rata. U dnu spomenika ispisan je stih Vaska Pope iz pesme ‘’Branim’’:

‘’Ne dam

ovo sunca u očima

ne dam

ovo hleba na dlanu.’’

Sa ovog brda pogled klizi po talasastim travnatim vrhovima i okolnim naseljima Tić polje i selo Rudno. Boravak u prirodi, na vazduhu čini uživanje i blagodet za organizam.

Šetnja kroz borovu šumu ispod Šumatnog brda stazom koja vodi do vrha Čuker. Kroz šumu se daleko vidi jer borovi zelenila imaju tek pri vrhu. Oseća se opojni miris borova. Kora na stablima borova otkriva svu surovost uslova u kojima opstaju. Hrapava sa dubokim borama.

Lepota prirode na Zlatiboru

Lepota prirode nalazi se svuda okolo: reke, jezera, visoki i niski vrhovi, beskrajno plavo nebo, razbacana sela, vodopadi, pećine, čista priroda i voda…

Kada se iz centra krene svaki od puteva vodi do nekoliko skrivenih dragulja na planini ili u njenoj neposrednoj blizini. Neki od njih su: Stopića pećina – poznata po bigrenim kadama, Gostiljski vodopad – najlepši vodopad, Muzej Staro selo Srogojno ušuškan među borovima, Muzej pletilja u Sirogojnu – o razvoju brenda ručno pletenih džempera, jezero Ribnica, manastir Mileševa, vodopad Sopotnice, Mokra gora, Stari grad u Užicu, Potpećka pećina, Terzića avlija…

Galerija Kulturnog centra Zlatibor

Kada sam posetila galeriju (tokom 2022 godine) u njoj je, u jednom delu, bila izloža tri umetnika dok se u drugom delu galerije nalazilo dodatnih šest slika čuvenog slikara Milića od Mačve. Saznajem da je opština Čajetina otkupila te slike i da će biti smeštene u njegovu kuću – atelje koju je napravio na Zlatiboru. Tek predstoji renoviranje kuće i njeno otvaranje za posetioce.

Zlatibor ima pravi umetnički dragulj na svom terenu. Sigurna sam da će mnogo turista u svoj program uvrstiti šetnju do nekadašnjeg ateljea slikara Milića od Mačve kada bude otvorena za javnost.