Kultura i turizam dve široke oblasti spojene su u jednu tržišnu nišu – kulturni turizam. Kulturi koja je obično statična dodata je dinamika kroz putovanje i doživljaj kulturnih objekata i događaja na otvorenom. Da li možete da zamislite da je muzej ili izložba glavni motiv za odlazak u određeni grad? Oni su samo deo različitih motiva koji se zasnivaju na kulturi i nasleđu i koji pokreću turiste u oblasti kulturnog turizma.
Kulturni turizam je putovanje na određenu destinaciju isključivo radi ličnog doživljaja kulturnih događaja, posete kulturnim objektima i znamenitostima i sticanja novih znanja i iskustva.
Šta pokreće turiste u oblasti kulturnog turizma?
Kultura, kulturne vrednosti i kulturna dobra su u glavnom fokusu kod turista koji žele da određenu destinaciju dožive drugačije. Lični doživljaj destinacije veoma je važan za kulturni turizam jer je on često najvažniji motiv koji pokreće turiste u ovoj niši.
Turisti putuju da vide i dožive destinaciju. U kulturnom turizmu turisti odlaze u mesta koja imaju lokalnu manifestaciju u kojoj mogu učestvovati. Mnogi vole da se uključe u rad sa lokalnim stanovništvom da upoznaju drugačije ljude ali i vrste umetnosti, tehnika izrade određenih predmeta koji se tako rade vekovima.
Većina ‘’tradicionalnih’’ turista na put kreće zbog odmora u nekom mestu i tada većina njih konzumira nešto od turističkih proizvoda kulturnog turizma.
Kulturni turizam je planirana poseta određenom mestu sa ciljem da se upozna to mesto, ljudi i njegova kultura. Akcenat je na kulturnim tačkama i zbog njih se dolazi. Uglavnom turista već zna sve najvažnije o toj lokaciji i sada očekuje da obogati svoje znanje i da uživa u doživljaju kulturnih sadržaja.
To mogu biti: posete muzejima i galerijama, odlazak na koncert ili festival, obilazak grada i istorijskih spomenika, obilazak verskih objekata, degustacija vina i uživanje u lokalnoj hrani, učenje o tradiciji određenog naroda, pohađanje kurseva iz oblasti narodne umetnosti i druženje sa lokalnim kreativnim stvaraocima…
Šta obuhvata kulturni turizam?
Kulturni turizam obuhvata:
- Arheološke, arhitektonske, kulturno-istorijske centre…
- Objekte povezane sa kulturno-istorijskim nasleđem –muzeji (etnografski, umetnički, specijalizovani) i galerije, spomenici, dvorci, određene gradske celine, salaši…
- Manifestacije – filmski, pozorišni, muzički i folklorni festivali, sabori narodnog stvaralaštva…
- Nematerijalni kulturni turizam – tradicija i običaji jednog kraja, narodna umetnost, stari zanati, narodne nošnje…
- Religiozni turizam – manastiri, hodočašća, religijski događaji…
- Obrazovni turizam – đačke i studentske ekskurzije…
- Hrana i piće: nacionalna, lokalna…
Lokalno stanovništvo je uglavnom nosilac ponude iz oblasti kulturnog turizma. Možda zato i nije više razvijen jer nema novca za marketing i organizovanje velikih događaja. Najčešće u manjim mestima postoji mnogo događaja ili objekata koji nisu dovoljno jaki da sami privuku turiste nego je potrebno kombinovati više događaja u istom terminu. Koji su to događaji?
Narodna nošnja, folklor, narodni običaji, ishrana su motivi koji nisu dovoljno jaki da sami privuku turiste nego su uvek organizovani tako da dopunjuju određen jak motiv ili više motiva na nekoj lokaciji. Koncerti kulturno-umetničkih društava sa igrama iz idređenog kraja ili mesta, izložbe na otvorenom trgu ili crkvenom dvorištu koje prezentuju narodno stvaralaštvo i ručni rad organizuju se uz neki određen datum kada se održava neki veliki događaj. Ove kreativne aktivnosti obogaćuju druga dešavanja najčešće su im prateći kulturni element. Samostalni građevinski objekti ili određeni delovi grada takođe dopunjuju neki veći atraktivni objekat.
Zaštita kulturnih dobara
Zaštita kulturnih lokaliteta od oštećenja zbog dolaska velikih grupa turista veoma je važna da bi se dela sačuvala za buduće generacije. To se zove održivi kulturni turizam. Kulturne resurse treba koristiti pažljivo i neprestano ih obnavljati i štititi posebno se to odnosi na objekte koji se nalaze na otvorenom. Uspeh je naći balans između ponude kulturne destinacije turistima i njegove zaštite. Kulturni turizam pomaže lokalnoj zajednici i državi uopšte u očuvanju kulturnog nasleđa određenog područja. Primer: Petrovaradinska tvrđava – održavanje EXIT festivala.
Kulturni turisti traže autentičnost
Kulturni turizam obuhvata sve vezano za kulturu u jednom mestu. Institucije kulture, odnos i saradnju između stanovnika tog mesta (pogotovu kada je multietničko), način predstavljanja kulturnih resursa koji su u vlasništvu (na čuvanju) zajednice ali i pojedince koji stvaraju u tom mestu i njihova dela. Izuzetno je važna autentičnost kulture lokalne zajednice i pojedinaca.
Pojedinac koji stvara ili je stvarao u prošlosti u lokalnoj zajednici, gradu je najvažniji jer se kultura određenog regiona, mesta sastoji od radova pojedinaca u bilo kojoj oblasti kulture: arhitekturi, muzici, slikarstvu, literaturi, filmu… Za kulturni turizam njihova dela su atraktivni deo ponude na kojima se zasniva privlačenje i dolazak posetilaca.
Turistička ponuda u oblasti kulturnog turizma gradi se na određenim specifičnostima u kulturi određenog, konkretnog regiona, grada, oblasti…
U današnje vreme masovne globalizacije potrebno je da oblasti, regioni što više sačuvaju autentičnost (ako žele da se bave kulturnim turizmom) jer sve kulture (iz okolnih regiona) utiču jedna na drugu. Tako se mogu pojaviti skoro identični proizvodi u dva regiona, grada… Ako su sličnosti velike najbolje je da nastupaju zajedno, a ne da jedni drugim budu konkurencija.
Iz generacije u generaciju kulture se nadograđuju i bitno je da se tokom te nadogradnje što više sačuva izvorna autentičnost određene kulture. Danas je to izuzetno bitno.
Početak kulturnog turizma
Početak kulturnog turizma je sredina 18. veka kada je engleska aristokratija išla na put i obilazila velike centre umetnosti. U sledećim vekovima to isto radili su niži slojevi društva bankari, trgovci… Danas kulturni turizam je u oblastima koje imaju atraktivna kulturna dobra, elemente, događaje i dostupan je svima.
Kulturni turizam više se razvijao krajem 20. veka a očekuje se da će nastaviti istim tempom i u 21. veku. Razlog tome je sve više slobodnog vremena i novca.
Kultura predstavlja deo skoro svakog putovanja ali kulturni turizam kulturu dovodi u prvi plan gde je ona razlog putovanja. Kulturni turizam povezuje prošlost i sadašnjost, visoku i narodnu kulturu.
Zašto hodam stazama kulture?
Pripadam malobrojnoj grupi kojoj je u fokusu kulturni turizam. Pitanje je: Zašto idem stazama kulture?
Odgovor je: Iz ličnog zadovoljstva, želje za upoznavanjem novih mesta kroz korenje iz koga su iznikla a to korenje jesu materijalno i kulturno nasleđe, saznavanje novih informacija kroz pripremu odlaska na destinaciju i istraživanje.
Planiram putovanje, istražujem, čitam i posećujem druga izabrana mesta koja me zanimaju da ih upoznam, posetim muzeje, galerije, manifestacije i upoznam ljude posebno kreativce, hodam stazama kojim su hodali veliki umetnici… Naučim nešto novo, doživim mesto kroz šetnju i razgovor sa ljudima iz tog mesta.
Kulturni turizam za mene je primarna kategorija, a sve ostalo posećujem jer vredi videti kada sam na toj lokaciji. Kod drugih je obrnuto oni dolaze iz nekog razloga na destinaciju a onda posete i muzej usput jer vredi ga posetiti, njima je kulturni turizam u drugom planu ali ga konzumiraju.
Pitam se: Koliko je veštoj pletilji trebalo vremena da isplete jedan par čarapa? Kako su pratile šeme po kojima su plele čarape? Koliko je trebalo koncentracije u radu? Da li se danas negde izrađuju ili su sada postale muzejski primerci?
Na izložbi predstavljeno je dvopređno ornamentalno stvaralaštvo od XVIII do XX veka sa mnogo crteža i šema geometrijskog oblika koje su prenošene na čarape kao ukras. Različite oblasti imale su svoje specifične ukrase mada su mnogi ornamenti na vunenim čarapama isti za više različitih naroda.
Zanimljivo je da je svaki par čarapa jedinstven. Istraživači dvopređnih čarapa u Srbiji kažu da je skoro nemoguće naći potpuno isti par po kompozicijama i rasporedu šara.
Oduševljena sam ornamentima na čarapama. Izgledaju kao ’’znakovi’’ predaka koje prenose budućim generacijama. Pitanje je da li razumemo te tragove, znamo li da ih čitamo? Sigurno je da trebamo da se potrudimo da očuvamo izvorno stvaralaštvo zbog njih i nas. Pletilje koje još uvek izrađuju dvopređne čarape rade na očuvanju tradicije i izvornih ornamenata.