Home Tags Posts tagged with "kulturni turizam"
Tag:

kulturni turizam

Sremski Karlovci – vino, istorija, kultura i duhovnost

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Sremski Karlovci su kao muzej – riznica priča koje povezuju prošlost i sadašnjost. Gradić na desnoj obali Dunava, 12 km od Novog Sada, prepun je istorije i kulture. Stare zgrade prelepe arhitekture daju šarm gradu okruženom vinogradima. Kroz Sremske Karlovce lakim korakom šetam i upijam njegovu lepotu.

Nastanak Sremskih Karlovaca

Rimljani su u današnjem mestu Sremskih Karlovaca podigli malo utvrđenje. Možda ovo nije važno ali na temeljima tog utvrđenja izgrađena je tvrđava Karom koja je bila tvrđava u Mađarskoj kraljevini a Turci su je osvojili 1521. godine. Od tada Sremskim Karlovcima 170 godina vladali su Turci.

Na mestu gde je potpisan Karlovački mir 1699. godine između Austrije sa saveznicima i Turske podignuta je kapela, poznata kao Kapela mira. Na ovim pregovorima je prvi put u diplomatiji korišćen okrugli sto.

Značajne godine za razvoj Sremskih Karlovaca su:

  • 1726 – otvara se prva škola;
  • 1739 – doseljava se 51 nemačka porodica sa ciljem bržeg razvoja mesta;
  • 1770 – podignuta bolnica;
  • 1787 – mesto je oslobođeno od plaćanja poreza zato se doseljavaju bogatiji ljudi;
  • 1792 – osnovana Karlovačka gimnazija;
  • 1848 – Majska skupština;
  • 1894 – završena je zgrada Patrijaršijski dvor…

Majska skupština

Majska skupština iz 1848. godine – srpski predstavnici iz Ugarske uputili su zahtev Beču da Srbi dobiju autonomiju. Srbi su želeli teritorijalnu, versku i kulturnu autonomiju u okviru Austro-Ugarske. Na skupštini proglasili su Srpsku Vojvodinu (Srem, Banat, Bačka i Baranja) i patrijaršiju. Patrijarh je postao Josif Rajačić a za prvog vojvodu proglašen je pukovnik Stevan Šupljikac.

Od autonomije nije bilo ništa jer se sve pretvorilo u revoluciju i rat. U avgustu 1849. godine poraženi su mađarski revolucionari, Srpsko vojvodstvo i tamiški Banat dobili su ograničenu autonomiju koja je trajala 11 godina. Nakon toga Srpske teritorije ponovo su pripojene Ugarskoj.

Sremski Karlovci su deo Kraljevine SHS od 1918. godine. Za vreme Drugog svetskog rata mesto je bilo u sastavu NDH i nosilo ime Hrvatski Karlovci. Oslobođeno je 23. oktobra 1944. godine.

Zavičajna zbirka Sremski Karlovci – Muzej grada Novog Sada

Gradski muzej u Sremskim Karlovcima je kao stara knjiga koja list po list otkriva najznačajnije događaje i stvaralaštvo u ovom mestu. Istorija, kultura, umetnost, tradicija… Nalazi se u palati Ilion koju je, 1848. godine za stanovanje, sagradio Patrijarh Josif Rajačić.

Muzej Sremski Karlovci, etnologija

Zbirke u muzeju su: arheologija, istorija, umetnost i etnologija (singer mašina za šivenje, narodna nošnja i vezeni peškir, prekrivači za krevet, ćilimi – to je vezano za tekstil ostalo su predmeti iz svakodnevnog života i rada i obrade vinograda jer su Sremski Karlovci poznati kao vinogradarski kraj).

Na prvom spratu u Muzeju nalazi se 16 slika Milića od Mačve koji je jedan od najkontraverznijih slikara.

Galerija Kulturnog centra ‘’Karlovačka umetnička radionica’’

Galerija postoji 31 godinu i predstavlja važan prostor u kome se kroz kulturne aktivnosti čuva tradicija Sremskih Karlovaca. Aktivnosti su: organizovanje izložbi, izdavačka delatnost sa više od 200 naslova, objavljivanje časopisa za kulturu, nauku i umetnost ‘’Krovovi’’ već tri decenije, štampanje razglednica sremskih Karlovaca…

Izložba ''Iz ženskog ugla'', Sremski Karlovci

U Galeriji je u toku (do 19. juna) izložba ‘’Iz ženskog ugla’’ o znamenitim ženama u okviru programa ‘’Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022’’ programski luk ‘’Heroine’’. Na izložbi je predstavljeno dvanaest značajnih žena koje su delovale u oblasti kulture i postigle velike uspehe: Anica Savić Rebac, Nadežda Petrović, Milka Marković, Danica Jovanović, Mara Bogdanović Rosandić, Ila Kofler, Sultana Cijuk, sestre Ninković (Milica i Anka), Zdenka Živković, Ankica Oprešnik, Zuska Medveđova i Draga Spasić.

Karlovačka gimnazija

Karlovačka gimnazija, upadljiva zgrada koja jarkom bojom privlači turiste da je pogledaju izbliza, detaljnije. ’’Po zamisli arhitekte mešavinom žute i crvene boje na fasadi, dočarano je srednjovekovno crkveno graditeljstvo’’, piše na informativnoj tabli.

Najstarija je gimnazija u Srbiji, osnovana 1792. godine. U njoj se nalazi najstarija školska biblioteka sa oko 18.000 knjiga. Danas je filološka gimnazija.

Karlovačka gimnazija

Karlovačka gimnazija

Mnogo poznatih i uspešnih ljudi u raznim profesijama završilo je ovu gimnaziju. Najpoznatiji đak je Branko Radičević čija se bista nalazi u dvorištu škole. Tu odmah pored je i stablo tise koje je staro više od 100 godina.

Ovaj grad bio je važan za pesnika Branka Radičevića koji je izrazio želju da bude sahranjen u njegovoj blizini, Stražilovu na Fruškoj gori. Tu su, 30 godina nakon smrti, sahranjeni posmrtni ostaci velikog pesnika. Spomenik je napravljen u stilu piramide.

Pesma Branka Radičevića ‘’Dački rastanak’’, deo

…………………

Oj, Karlovci, mesto moje drago!

K’o detence došao sam amo;
Igra beše jedino mi blago;

Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Dete malo – goluždravo tiče –
Dođe tiče, pa se tu naviče;

……………………..

Česma Četiri lava

Česma četiri lava, Sremski Karlovci

Česma četiri lava, Sremski Karlovci

Česma Četiri lava izgrađena je 1799. godine u čast otvaranja prvog karlovačkog vodovoda. Izgrađena je od crvenog mermera koji se vadio kod grada Pečuj u Mađarskoj. Svojom bojom uklopila se u sve ostale jake boje koje se nalaze na fasadame zgrada u njenoj okolini.

Četiri glave lava sa lulama dovode vodu do žednih posetilaca. Legenda kaže ko se jednom napije vode sa ove česme ponovo će doći u Karlovce.

Duhovni centar

Od 1713. godine Sremski Karlovci su sedište eparhije i mitropolita a 1894. godine završena je zgrada Patrijaršijski dvor.

Pravoslavna bogoslovija je osnovana 100 godina ranije od Patrijaršijskog dvora 1794. godine. Mitropolit Stevan Stratimirović je osnivač.

31.12.1918. godine u Sremskim Karlovcima održana je prva konferencija pravoslavnih episkopa i proglašeno ujedinjenje crkava i uspostavljena Srpska patrijaršija.

Četiri crkve nalaze se u Sremskim Karlovcima: Saborna crkva posvećena je Svetom Nikoli (u njoj je sahranjen patrijarh Josif Rajačić, tu i danas počiva, 19 godina bio je patrijarh), Gornja crkva posvećena Vavednju Bogorodice, Donja crkva posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu i Rimokatolička crkva Svetog Trojstva.

Proizvodnja vina u Sremskim Karlovcima

Prvu vinovu lozu u Sremskim Karlovcima zasadio je rimski car Prob (Markus Aurelius Probus) vladar koji je ostao upamćen po masovnoj sadnji vinove loze. Car Prob rođen je u Sirmijumu 232. godine. Oko 280. godine zasadio je prve čokote vinove loze na Fruškoj gori. Mirne periode između ratnih pohoda car je organizovao radove na isušivanje zemljišta prokopavanjem kanala i odvođenjem viška vode u veće vodotoke, sadnju i obradu vinograda… Legenda kaže da je car Prob umro u vinogradu gde su ga ubili njegovo vojnici (koji nisu želeli da obrađuju vinograde).

Vino Sremski Karlovci

Vino Bermet je najpoznatije vino iz Sremskih Karlovaca. Po tajnoj recepturi proizvodi se vekovima. Vino je aromatično jer se u njega stavlja lekovito bilje, sušeno voće i začini. Najbolje ga je probati.

Najznačajnija manifestacija vezana za vino je Grožđebel – Karlovačka berba grožđa koja se održava u septembru.

Poezija Branka Radičevića u restoranu ’’Kruna’’

Restoran ’’Kruna’’, konobar me potpuno iznenadio kada je po naručivanju ručka doneo kao ’’predjelo’’ poeziju Branka Radičevića. Taj papir podloga sa odštampanih pet – šest pesama obogatio mi je vreme dok sam čekala da ručak bude serviran. Bila sam oduševljena takvim postupkom da se poezija njihovog slavnog pesnika servira uz ručak gostima koji su došli da upoznaju ovo istorijom prebogato mesto.

Uživala sam u ponovnom čitanju pesama ovde u gradiću koji je Branko voleo. Za mene ovo je pravi način povezivanja turizma sa lokalnom umetnošću, kulturom i umetnicima.

 

Dve godine postojanja bloga ”Putem niti”

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Početna energija planiranja bloga pre dve godine bila je veoma jaka, s obzirom da i danas traje istim intenzitetom dokaz je da blog Putem niti pišem sa velikim zadovoljstvom. Blog pišem zbog sebe ali očekujem da će njegova energija da privuče posetioce koje zanimaju niti, ručni radovi, lepota stvaranja i kreativnosti.

Zanimaju me niti koje se protežu kroz Srbiju i povezuju se. Stvaralaštvo i ručni rad žena u prošlosti i danas zaslužuju priznanje, veliko priznanje a ovaj blog je upravo to, priznanje ženama koje su stvarale u svim sferama, koje su radile ručne radove i onima koje danas stvaraju.

Žene i njihov rad, posebno ručni koji se povezuje sa ženama na selu, nikoga ne zanima uglavnom samo osobe koje kreativno stvaraju. Ko su te žene tada i danas? Zašto to rade? Koji su njihovi motivi da to čine? I dalje tragam za odgovorima na ova pitanja.

Šta sam u drugoj godini uradila novo na blogu? Dodala sam dve nove kategorije Kulturni turizam i Banje. Povezujem i preplićem destinacije na kojima sam bila a koje su  u domenu kulturnog turizma sa nitima. Kulturni turizam slično kao i niti povezuje prošlost i sadašnjost, stvaranje, kulturu, motive, narode, tradiciju…

Banje sa lekovitom vodom uglavnom su mesta u kojima sam boravila i iz njih obilazila druge važne tačke za niti. One su tokom leta mesta u kojima se održavaju manifestacije na kojima žene koje se bave kreativnim stvaranjem mogu da se predstave i ponude svoje proizvode posetiocima.

Tekstovi u drugoj godini više su fokusirani na sam pojam i vrste kreativnog stvaranja ali ima i priča o ženama koje su posvetili život stvaranju i borbi da se čuje njihov glas. Ima priča o mestima na kojima se mogu videti izvorni ručni radovi. Poruke svih tekstova su pozitivne.

Pisanje o ženama koje su stvarale u prošlosti, koje su imale snage i hrabrosti da istupe u javnosti i da se bore za sve koje su samostalno opredelile za put kreativnog stvaranja. One su se borile da njihov rad i rad svih žena koje su stvarale ručne radove bude cenjen i da ga mogu prodati.

Kao i onda i danas je ručni rad u oblasti tekstila malo cenjen. Ne bi trebalo da bude tako jer je tekstil oblast u kojoj se najlakše može sačuvati tradicija jednog naroda. Zbog očuvanja izvornih motiva i tradicije danas je važno da žene koje poznaju veštine izrade ručnih radova nastave da rade ali i da obučavaju nove generacije. To je najbolji način da se sačuva stvarni izraz naroda.

Vrednost rucnih radova

Proširivanje bloga u trećoj godini ima za cilj više autentičnih priča sa terena, više preplitanja i povezivanja niti sa kulturnim turizmom. Nadam se da će ispuniti jedan od zadatih ciljeva i razloga pokretanja bloga Putem niti:

Započela sam blog sa entuzijazmom i ciljem da čitaocima ponudim zanimljiv, pozitivan, inspirativan sadržaj koji bi ih motivisao da se pokrenu i odu u mesto o kome sam pisala.

Možda je pretenciozno ali svesna sam da sam osoba koja lepotu, inspiraciju i motivaciju traži i nalazi u malim stvarima. One su svuda oko nas, potrebno je da se samo malo potrudimo i uđemo u svet kreativnog stvaralaštva ili samo uživamo u delima koja su drugi umetnici stvorili.

U nastavku su linkovi do tekstova koje sam izdvojila iz druge godine pisanja na blogu:

Ručni rad – način kreativnog izražavanja

Bukovička banja – lekovita voda, park i umetnost

Nadežda Petrović – umetnost i tradicija najbolje su niti za povezivanje naroda

Atelje 61 – tapiserija kao oblast umetničkog izražavanja

Manakova kuća – čuvar tradicije

Jefimija – pesnikinja koja je pisala zlatnim slovima na crvenoj svili

Ručni rad – način kreativnog izražavanja

 

Smederevska tvrdjava i mala tvrdjava pored Dunava

Smederevska tvrđava – kameni zidovi koji predstavljaju vekove, istoriju i moć

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Tvrđava – grad na Dunavu

Grad-tvrđava bila je ideja prvog tvorca, graditelja Smederevske tvrđave Đurđa Brankovića. Sagradio je 1430. godine. Zbog gubitka Beograda kao prestonice došao je u Smederevo i na obalama Dunava i Jezave sagradio malu tvrđavu.

Mali grad-tvrđavu smestio je na ušću ove dve reke a treću stranu tvrđave obezbedio je tako što je prokopao kanal između Dunava i Jezave. Verovatno je odabrao ovaj položaj da bi bio blizu Beograda, da bi ga u nekom trenutku mogao vratiti pod svoju vlast ali istovremeno daleko od Turaka koliko je to bilo moguće.

Brzo je sagradio tvrđavu Mali grad jer je morao. Zidao je na ostacima rimske tvrđave, rimski grad Mons Aureus nalazio se na mestu Smedereva u 3. i 4. veku. Mnogo materijala je ugrađeno u malu tvrđavu, zidovi su debeli u proseku oko tri a pojedini i do četiri metara.

Smederevska tvrdjava - Mali grad

Smederevska tvrdjava – Mali grad

Nekoliko hiljada radnika je radilo na izgradnji tvrđave, postojala je obaveza sposobnih muškaraca da rade na tvrđavi, bilo je mnogo nesreća tokom gradnje a Irina Branković gospodarica grada terala je ljude da mukotrpno rade i zato su je prozvali ’’prokleta Jerina’’. Sigurno je to bio izuzetno težak posao pogotovu što je urađen za kratko vreme.

Tvrđava Mali grad završena je za dve godine i bila je vodeni grad. Dunav i Jezava predstavljali su dva kraka trougla a prokopani kanal koji je spojio dve reke tik ispod zidina tvrđave zatvarao je trougao i tako činio tvrđavu grad bezbednijom, neosvojivom.

Veliki grad građen je odmah po završetku malog sa idejom da se u njega smeste svi koji su opsluživali dvor ali i lokalno stanovništvo. Ta ideja nikada nije zaživela i cela tvrđava sa ukupno 25 kula i 1.500 metara dužine zidova bila je odbrambeni objekat.

Ukupna površina tvrđave je 22 hektra koje opasuju visoki kameni zidovi sa 25 kula. Da je tvrđava na nekom uzvišenju izgledala bi grandioznije ovako na ravnom zemljištu kao da je manja nego što jeste. Sa jedne strane je Dunav, sa druge reka Jezava i bedemi prema gradu zatvaraju trougao.

Smederevska tvrdjava - skica, hronologija izgradnjeSagraditi zidine na ovolikom prostoru u vreme kada se svaki kamen ručno nosio, obrađivao i podizao na zid izgleda skoro nemoguće. Ipak, Smederevska tvrđava je najveća tvrđava u Evropi sagrađena u ravnici.

Debeli kameni zidovi predstavljaju vekove kojima odolevaju. Znače istoriju. Znače moć države koja ih je sagradila.

Smederevo – prestonica Srbije 50 godina

Ušće reke Jezave u Dunav je pored Malog grada, trouglastog vrha Smederevske tvrđave. Specifičnost je da je u Malom gradu bio smešten dvor Đurđa Brankovića i da je u njemu stvarao veliki broj umetnika, pisane su knjige i komponovana muzika.

Smederevo je poslednja prestonica Srbije u srednjem veku, poslednje utvrđenje Nemanjića koje je palo i tu se završila njihova vladavina.

Oko 50 godina tvrđava je bila grad prestonica Srbije njenim padom pala je i Srpska despotovina. Usledio je dug period turske vlasti.

Kratko, samo dve godine, Smederevo je ponovo bio prestonica kada je u Prvom srpskom ustanku (1804) Karađorđe od turaka preuzeo ključeve grada.

Mali grad je sagrađen za borbu i odbranu od hladnog oružja iako je vatreno već bilo u upotrebi. Šest kula u malom gradu koji je prvi sagrađen činile su dobru bezbednost. Ukupno 25 četvrtastih kula ima u celoj tvrđavi, 6 u malom i 19 u velikom gradu.

Zidine Smederevske tvrdjaveTvrđava je sa pojavom topova i vatrenog oružja stradala iz borbe u borbu. Obnavljana je i opstajala. Najviše je stradala kao i samo naselje početkom Drugog svetskog rata kada je eksplodiralo skladište municije koje su Nemci smestili u tvrđavu.

Smederevska tvrđava je objekat kulturnog turizma i mesto na kome su davno stvarali umetnici. Danas izgleda dobro i služi u rekreativne i turističke svrhe, za održavanje raznih kulturnih manifestacija: viteške borbe, teatar u tvrđavi…

Koliko komada kamena, koliko cigli ugrađeno je u njene kule i zidine? Očuvana je do danas da podseća na istorijske događaje, da svedoči o Smederevu kao prestonici Srbije, da tvrđava na obalama Dunava i Jezave podseća na vekove koji su prošli.

Zašto posetiti tvrđavu u Smederevu?

Zašto obići bilo koju tvrđavu kada znamo da je to mesto, poprište velikih borbi i stradanja?

Na tvrđavi u Smederevu ispisan je najvažniji deo istorije tog kraja. Bez obzira na sve žrtve koje su se desile tokom gradnje ‘’moj duboki naklon’’ svima koji su zidali tvrđavu u vremenu kada je postojao samo fizički rad i snaga ljudi. Tim ‘’malim ljudima’’ koji su svojim rukama doneli i ugradili kamen po kamen ova tvrđava je spomenik.

Konkretno na terenu, na mestu gde se odigravala istorija najlakše se uči, potrebno je starijima da se podsećaju istorijskih događaja a mladima da se upoznaju sa njom jer istorija se ponavlja.

Pogled na Dunav sa Smederevske tvrdjave

Pogled na Dunav sa Smederevske tvrdjave

Pokušavam da zamislim te ljude koji su branili tvrđavu, one koji su kasnije podizali ustanak svi svesni da će im život biti kratak, da brzo mogu poginuti kao što mnogi i jesu. Verovatno nisu imali drugu mogućnost. Jednostavno rat je u to vreme bio pokretač svih naroda i njihovog razvoja.

Osvajanjem tuđe teritorije preuzimani su rudnici srebra i kovanje novca kojim se mogla kupiti i teritorija, i gradovi i ljudi – sve. Danas tvrđava donosi glavni prihod gradu od turizma jer je objekat zbog koga turisti dolaze u grad.

Kada sam se popnela na zidine Smederevske tvrđave Dunav se rasprostro u nedogled. Pogled na veliku i moćnu reku izgleda kao i pre 600 godina. Jedna tačka napravljena ljudskom rukom daje isti pogled vekovima.

Ulaz u Risovacku pecinu kod Arandjelovca

Risovačka pećina – važno arheološko nalazište

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Risovačka pećina predstavlja najveće arheološko nalazište u Evropi iz perioda starijeg kamenog doba (paleolita). Nalazi se ispod Risovačkog brda u blizini Aranđelovca.

Deo pećine koji je uređen za posetu dug je 187,5 metara, s obzirom da u pećini ima mnogo bočnih kanala pretpostavlja se da je mnogo duža. Zadivljujuće je kako je voda oblikovala mnogo pukotina različitih veličina (vertikalnih, kosih, vodoravnih).

Pećina je otvorena za posete 1987. godine. Preuređena je 2009. godine, tada je dodato dekorativno osvetljenje. Prilaz pećini je lepo uređen, na zelenim površinama ispred postavljene su  kamene figure bizona i mamuta.

Ulaz u pećinu je pristupačan iako je oštećen tokom eksploatacije kamena.

Brdo Risovača ispod koga se nalazi Risovačka pećina

Brdo Risovača ispod koga se nalazi Risovačka pećina

Na samom početku pećine u prirodnoj veličini nalaze se figure porodice pećinskog čoveka okupljene oko vatre. Vatra je dočarana na izuzetan način. Malo dalje su figure medveda i lava takođe u prirodnoj veličini. Danas u pećini živi dvadesetak slepih miševa.

Ljudi koji su živeli u Risovačkoj pećini živeli su u surovim uslovima i životni vek im je bio veoma kratak.

U poslednjoj najvećoj dvorani koja se zove ’’Dvorana risovačkog čoveka’’ nalazi se aparat za kalcifikaciju putem koga se demonstrira ubrzan nastanak pećinskih ukrasa – stalaktita i stalagmita. Baš u toj dvorani mogu se prepoznati sitni detalji koji asociraju na grožđe, cvetove, glavu lava, lice bebe… Snežna soba je mala niša koja se vidi iz ove dvorane i u njoj su ukrasi u obliku snežnih korala.

Vreme nastanka ovih pećinskih ukrasa meri se stotinama i hiljadama godina. U pećini se nalazi malo pećinskog nakita samo u pojedinim zonama. Pećina Risovača najznačajnija je po arheološkim iskopavanjima.

Skulptura mamuta ispred Risovacke pecineU njoj su pronađene kosti pećinskog medveda i drugih životinja koje su živele u pećini ili oko nje u ledenom dobu (pećinski lav i hijena, runasti mamut, stepski bizon, džinovski jelen…)

U Narodnom muzeju u Aranđelovcu nalazi se rekonstrukcija pećinskog medveda u prirodnoj veličini kao i kosti pronađene tokom iskopavanja.

Danas je pećina pravo blago u kojoj se mogu videti naslage stena koje su se formirale hiljadama godina.

Mermerni oniks, poludragi kamen izuzetne lepote, nalazi se u pećini, na njemu se vide slojevi koji su slagani vekovima. Pored mermernog oniksa u tragovima se nalazi i aragonit, mineral veoma redak u prirodi.

Kamena skulptura bizona ispred Risovačke pećinePećina je zaštićena kao prirodno dobro od izuzetnog značaja.

U pećini nije dozvoljeno fotografisanje bez posebnog odobrenja. Možda je to i dobro jer  svako doživljava lepotu ove pećine na svoj način. Definitivno je vredi posetiti.

Ulazak u pećinu moguć je samo u pratnji vodiča svakog dana od 9-17 časova. Ispred omanje kućice – suvenirnice u kojoj se kupuju karte nalazi se parking koji je besplatan za posetioce.

Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Šta znači i zašto se bira Evropska prestonica kulture?

Od 1985. godine u Evropi biraju se gradovi koji će u određenoj godini imati titulu Evropske prestonice kulture. Predlog su dali ministri kulture Grčke i Francuske, Melina Merkuri i Džak Lang. Na njihovu inicijativu 1983. godine pokrenut je Projekat pod nazivom Evropski grad kulture sa ciljem prezentacije kulturnog bogatstva i raznolikosti država, gradova i naroda u Evropi. Projekat je preimenovan u Evropska prestonica kulture 1999. godine.

Da bi određen grad konkurisao da bude Evropska prestonica kulture mora da donese strategiju razvoja kulture i definiše desetogodišnji plan. Projekat konkretnog grada finansira se iz evropskih fondova i fondova matične države.

Grad koji dobije titulu ima nekoliko godina da se pripremi najbolje što može i da pokaže sve najbolje što ima vezano za kulturu. U godini kada je Prestonica kulture grad organizuje niz kulturnih događaja kojim promoviše sebe i državu.

Cilj projekta Evropska prestonica kulture je:

  • promovisanje kulture u državama članicama,
  • povezivanje ljudi različitih evropskih zemalja kroz kulturu,
  • promovisanje kulturne baštine i kulturnog stvaralaštva svakog pojedinačnog naroda,
  • isticanje zajedničkih vrednosti i različitosti kultura evropskih naroda i
  • razvijanje kulturnog turizma.

Prvi Evropski grad kulture bila je Atina 1985. godine, zatim Firenca, Amsterdam, Berlin, Pariz, Dablin, Madrid, Lisabon… Do sada više od 40 gradova ponelo je titulu Evropske prestonice kulture.

Titula Evropska prestonica kulture Novi SadU početku birani su uglavnom glavni gradovi država, kasnije su birani manji gradovi sa bogatom kulturnom baštinom da bi se promovisali i predstavili široj publici u matičnoj državi i Evropi. Od 2001. godine u jednoj godini više gradova može imati titulu Evropske prestonice kulture najčešće je imaju dva ili tri grada u različitim državama.

Evropske prestonice kulture za 2022. godinu su: Eš-sur-Alzet grad u Luksemburgu, Kaunas iz Litvanije i Novi Sad iz Srbije.

Novi Sad je prvi grad izvan Evropske unije koji je poneo tu titulu. Zemlje koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji od 2021. godine i svake treće godine imaće mogućnost da jedan grad bude treći grad kao prestonica kulture za tu godinu.

Koji je cilj gradova da konkurišu za Evropsku prestonicu kulture?

Gradovi koji konkurišu za Evropsku prestonicu kulture žele da:

  • privuku što više turista u grad koji će se i kasnije vraćati kada upoznaju grad i pronađu neke vrednosti za sebe,
  • izgrade dodatne kulturne objekte koji će i dalje ostati u funkciji kulture i time obogate kulturni sadržaj grada u budućnosti i omoguće građanima lakše konzumiranje kulturnog sadržaja,
  • kulturu stave u prvi plan,
  • omoguće umetnicima da iskažu svoj ukupan potencijal i da se predstave gradu i Evropi,
  • kod umetnika podstaknu kreativnost i inovativnost.

Mnoge prestonice kulture iskoristile su tu titulu i unapredile imidž grada, obogatile turističku ponudu kulturnim sadržajima, organizovale više kulturnih dešavanja i time omogućile širu publiku.

Novi Sad grad kulture

Evropska prestonica kulture 2022 – Novi Sad 

Novi Sad je podneo kandidaturu za 2021. godinu kada je po prvi put omogućeno da kandidati mogu biti i gradovi iz zemalja koje nisu u Evropskoj uniji.

Cilj je bio da Novi Sad kao grad: poveća internacionalni ugled i turističku ponudu, da razvije platformu za razvoj kulturnih i kreativnih potencijala grada, da omogući brži razvoj kulturnog sektora, da kao grad bude vidljiviji na međunarodnom nivou kroz prezentaciju kulturne baštine.

U oktobru 2016. godine Novi Sad je proglašen kao treća Evropska prestonica kulture za 2021. godinu i postao prvi grad sa ovom titulom iz jedne zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Zbog pandemije virusa titula je pomerena za 2022. godinu.

Novi Sad, luk SeobeOd tada grad je iskoristio dodeljena sredstva za obnovu zgrada i kulturnog nasleđa, razvoj kreativnih i kulturnih industrija, osnaživanje postojećih kulturnih institucija, osmišljavanje programa… Programi u gradu vezani su za pozorište, muziku, vizuelne umetnosti, istorijsko-kulturno nasleđe, arhitekturu i kulturne događaje.

Otvaranje Evropske prestonice kulture u Novom Sadu bilo je 13.1.2022. godine u 20 časova i 22 minuta.

Od tog vremena sve do kraja godine Novi Sad biće u znaku kulture, biće organizovano 3.000 kulturnih događaja a 4.000 umetnika obeležiće svojim radovima 2022. godinu. Tokom otvaranja predstavljena je Banska palata jedna od najlepših zgrada u ovom gradu.

’’Za nove mostove’’ – slogan manifestacije

Pored muzeja i galerija koje su nosioci kulture u Novom Sadu programi se organizuju u kulturnim stanicama širom grada.

Kulturne stanice su novina u gradu, napravljene su uz podršku ovog projekta i biće korišćene i u budućnosti. One će biti mogućnost za više kulturnih sadržaja u različitim delovima grada i na taj način biće lakše dostupni široj publici.

Kulturna stanica Svilara

Kulturna stanica Svilara

Kulturno nasleđe je važno za svako mesto i svaku državu. Novi Sad je u oktobru 2018. godine dobio kulturnu stanicu ’’Svilara’’ koja je nastala obnavljanjem fabrike svile u Almaškom kraju. Dodavanje novog objekta i obnova dela stare fabrike stvorena je nova celina koja će služiti kulturi i povezivanju umetnika sa publikom.

Ukupno ima osam kulturnih stanica u Novom Sadu. To su:

  1. Eđšeg (nekada dvorac i prostor prvog sportskog udruženja),
  2. Mlin (nekada fabrika testenina)
  3. Svilara (nakada fabrika svile)
  4. Rumenka (obnovljen kulturni centar)
  5. Bukovac (nakada Dom kulture)
  6. Liman (nastala na području starih fabrika)
  7. Barka (obnovljen Kutak za kulturu)
  8. Karavan (pokretna kulturna stanica – kultura na točkovima)

Zašto je otvaranje bilo 13. januara uveče?

Manifestacija ’’Doček’’ je povezala dve Nove godine, po gregorijanskom i po julijanskom kalendaru. Glavni junaci predstave bili su Mileva Marić Ajnštajn i Milutin Milanković dva velika naučnika preko kojih je povezana nauka i kultura. Sa njima prepliću se nove tehnologije. Jedan od primera je izložba ’’Vreme i veseljena’’ posvećena Milutinu Milankoviću.

10 događaja koje sam izdvojila u okviru programa Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022

Iz Programa izdvojila sam deset izložbi koje će biti realizovane do kraja godine koje ću i sama pogledati:

  1. Muzej Vojvodine: Multimedijalna izložba ’’Tamo gde seoba završava: od rimske Panonije do današnje Vojvodine’’
  2. Studio M: Multimedijalna izložba ’’Vreme i vaseljena’’
  3. Muzej grada Novog Sada: Izložba ’’Akcenti – Novi Sad’’
  4. Galerija Matice Srpske: Izložba ’’Migracije u umetnosti, umetnosti migracija’’
  5. Kreativni distrikt: Internacionalna izložba tapiserija ’’Ženska nit’’ Atelje 61
  6. Kulturna stanica ’’Svilara’’: Međunarodna izložba ’’Marama kao kulturni označitelj’’
  7. Muzej grada Novog Sada: Multimedijalna izložba o Milevi Marić Ajnštajn
  8. Kulturni centar ’’Karlovačka umetnička radionica’’ u Sremskim Karlovcima: Izložba ’’Iz ženskog ugla’’
  9. Spomen zbirka Pavla Beljanskog i Galerija Matice Srpske u Novom Sadu; Galerija slika ’’Sava Šumanović’’ u Šidu i Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića: Projekat ’’Sava Šumanović i evropski realizmi između dva svetska rata’’
  10. Galerija Matice Srpske: Izložba ’’Uroš Predić za sve’’
Kulturni turizam

Šta je kulturni turizam?

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Kultura i turizam dve široke oblasti spojene su u jednu tržišnu nišu – kulturni turizam. Kulturi koja je obično statična dodata je dinamika kroz putovanje i doživljaj kulturnih objekata i događaja na otvorenom. Da li možete da zamislite da je muzej ili izložba glavni motiv za odlazak u određeni grad? Oni su samo deo različitih motiva koji se zasnivaju na kulturi i nasleđu i koji pokreću turiste u oblasti kulturnog turizma.

Kulturni turizam je putovanje na određenu destinaciju isključivo radi ličnog doživljaja kulturnih događaja, posete kulturnim objektima i znamenitostima i sticanja novih znanja i iskustva.

Šta pokreće turiste u oblasti kulturnog turizma?

Kultura, kulturne vrednosti i kulturna dobra su u glavnom fokusu kod turista koji žele da određenu destinaciju dožive drugačije. Lični doživljaj destinacije veoma je važan za kulturni turizam jer je on često najvažniji motiv koji pokreće turiste u ovoj niši.

Turisti putuju da vide i dožive destinaciju. U kulturnom turizmu turisti odlaze u mesta koja imaju lokalnu manifestaciju u kojoj mogu učestvovati. Mnogi vole da se uključe u rad sa lokalnim stanovništvom da upoznaju drugačije ljude ali i vrste umetnosti, tehnika izrade određenih predmeta koji se tako rade vekovima.

Većina ‘’tradicionalnih’’ turista na put kreće zbog odmora u nekom mestu i tada većina njih konzumira nešto od turističkih proizvoda kulturnog turizma.

Kulturni turizam je planirana poseta određenom mestu sa ciljem da se upozna to mesto, ljudi i njegova kultura. Akcenat je na kulturnim tačkama i zbog njih se dolazi. Uglavnom turista već zna sve najvažnije o toj lokaciji i sada očekuje da obogati svoje znanje i da uživa u doživljaju kulturnih sadržaja.

To mogu biti: posete muzejima i galerijama, odlazak na koncert ili festival, obilazak grada i istorijskih spomenika, obilazak verskih objekata, degustacija vina i uživanje u lokalnoj hrani, učenje o tradiciji određenog naroda, pohađanje kurseva iz oblasti narodne umetnosti i druženje sa lokalnim kreativnim stvaraocima…

Šta obuhvata kulturni turizam?

Kulturni turizam obuhvata:

  1. Arheološke, arhitektonske, kulturno-istorijske centre…
  2. Objekte povezane sa kulturno-istorijskim nasleđem –muzeji (etnografski, umetnički, specijalizovani) i galerije, spomenici, dvorci, određene gradske celine, salaši…
  3. Manifestacije – filmski, pozorišni, muzički i folklorni festivali, sabori narodnog stvaralaštva…
  4. Nematerijalni kulturni turizam – tradicija i običaji jednog kraja, narodna umetnost, stari zanati, narodne nošnje…
  5. Religiozni turizam – manastiri, hodočašća, religijski događaji…
  6. Obrazovni turizam – đačke i studentske ekskurzije…
  7. Hrana i piće: nacionalna, lokalna…

Lokalno stanovništvo je uglavnom nosilac ponude iz oblasti kulturnog turizma. Možda zato i nije više razvijen jer nema novca za marketing i organizovanje velikih događaja. Najčešće u manjim mestima postoji mnogo događaja ili objekata koji nisu dovoljno jaki da sami privuku turiste nego je potrebno kombinovati više događaja u istom terminu. Koji su to događaji?

Narodna nošnja, folklor, narodni običaji, ishrana su motivi koji nisu dovoljno jaki da sami privuku turiste nego su uvek organizovani tako da dopunjuju određen jak motiv ili više motiva na nekoj lokaciji. Koncerti kulturno-umetničkih društava sa igrama iz idređenog kraja ili mesta, izložbe na otvorenom trgu ili crkvenom dvorištu koje prezentuju narodno stvaralaštvo i ručni rad organizuju se uz neki određen datum kada se održava neki veliki događaj. Ove kreativne aktivnosti obogaćuju druga dešavanja najčešće su im prateći kulturni element. Samostalni građevinski objekti ili određeni delovi grada takođe dopunjuju neki veći atraktivni objekat.

Arheologija kao deo kulturnog turizmaZaštita kulturnih dobara

Zaštita kulturnih lokaliteta od oštećenja zbog dolaska velikih grupa turista veoma je važna da bi se dela sačuvala za buduće generacije. To se zove održivi kulturni turizam. Kulturne resurse treba koristiti pažljivo i neprestano ih obnavljati i štititi posebno se to odnosi na objekte koji se nalaze na otvorenom. Uspeh je naći balans između ponude kulturne destinacije turistima i njegove zaštite. Kulturni turizam pomaže lokalnoj zajednici i državi uopšte u očuvanju kulturnog nasleđa određenog područja. Primer: Petrovaradinska tvrđava – održavanje EXIT festivala.

Kulturni turisti traže autentičnost

Kulturni turizam obuhvata sve vezano za kulturu u jednom mestu. Institucije kulture, odnos i saradnju između stanovnika tog mesta (pogotovu kada je multietničko), način predstavljanja kulturnih resursa koji su u vlasništvu (na čuvanju) zajednice ali i pojedince koji stvaraju u tom mestu i njihova dela. Izuzetno je važna autentičnost kulture lokalne zajednice i pojedinaca.

Pojedinac koji stvara ili je stvarao u prošlosti u lokalnoj zajednici, gradu je najvažniji jer se kultura određenog regiona, mesta sastoji od radova pojedinaca u bilo kojoj oblasti kulture: arhitekturi, muzici, slikarstvu, literaturi, filmu… Za kulturni turizam njihova dela su atraktivni deo ponude na kojima se zasniva privlačenje i dolazak posetilaca.

Turistička ponuda u oblasti kulturnog turizma gradi se na određenim specifičnostima u kulturi određenog, konkretnog regiona, grada, oblasti…

U današnje vreme masovne globalizacije potrebno je da oblasti, regioni što više sačuvaju autentičnost (ako žele da se bave kulturnim turizmom) jer sve kulture (iz okolnih regiona) utiču jedna na drugu. Tako se mogu pojaviti skoro identični proizvodi u dva regiona, grada… Ako su sličnosti velike najbolje je da nastupaju zajedno, a ne da jedni drugim budu konkurencija.

Iz generacije u generaciju kulture se nadograđuju i bitno je da se tokom te nadogradnje što više sačuva izvorna autentičnost određene kulture. Danas je to izuzetno bitno.

Muzeji i arhitektura kao deo kulturnog turizmaPočetak kulturnog turizma

Početak kulturnog turizma je sredina 18. veka kada je engleska aristokratija išla na put i obilazila velike centre umetnosti. U sledećim vekovima to isto radili su niži slojevi društva bankari, trgovci… Danas kulturni turizam je u oblastima koje imaju atraktivna kulturna dobra, elemente, događaje i dostupan je svima.

Kulturni turizam više se razvijao krajem 20. veka a očekuje se da će nastaviti istim tempom i u 21. veku. Razlog tome je sve više slobodnog vremena i novca.

Kultura predstavlja deo skoro svakog putovanja ali kulturni turizam kulturu dovodi u prvi plan gde je ona razlog putovanja. Kulturni turizam povezuje prošlost i sadašnjost, visoku i narodnu kulturu.

Zašto hodam stazama kulture?

Pripadam malobrojnoj grupi kojoj je u fokusu kulturni turizam. Pitanje je: Zašto idem stazama kulture?

Odgovor je: Iz ličnog zadovoljstva, želje za upoznavanjem novih mesta kroz korenje iz koga su iznikla a to korenje jesu materijalno i kulturno nasleđe, saznavanje novih informacija kroz pripremu odlaska na destinaciju i istraživanje.

Planiram putovanje, istražujem, čitam i posećujem druga izabrana mesta koja me zanimaju da ih upoznam, posetim muzeje, galerije, manifestacije i upoznam ljude posebno kreativce, hodam stazama kojim su hodali veliki umetnici… Naučim nešto novo, doživim mesto kroz šetnju i razgovor sa ljudima iz tog mesta.

Kulturni turizam za mene je primarna kategorija, a sve ostalo posećujem jer vredi videti kada sam na toj lokaciji. Kod drugih je obrnuto oni dolaze iz nekog razloga na destinaciju a onda posete i muzej usput jer vredi ga posetiti, njima je kulturni turizam u drugom planu ali ga konzumiraju.