Home Putopis
Category:

Putopis

Bigrene kade u Stopica pecini na Zlatiboru

Stopića pećina – umetničko stvaralaštvo prirode

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Raznobojne tanke krivudave ivice bigrenih kada talasasto se nižu na ’’padini’’ Stopića pećine. Nekoliko redova kada, od prve najdublje na vrhu od sedam metara, ispod krova pećine u kaskadama se spuštaju pa ka potoku koji kroz nju protiče.

Jedinstven pogled u svetu, bigrenih kada u ovom obliku jedino ima u Stopića pećini. Remek delo prirode. Treba ih videti dva puta, kada su prazne ili sa malo vode i kada su prepune pa prelivaju (tada su posebno atraktivne kažu oni koji su ih videli). U julu u njima nije bilo vode i videla sam njihovu esencijalnu lepotu izvajane zidove krečnjaka sa tankim sjajnim ivicama.

Naboranost kada i krivudavost ivica daju im dinamiku pogotovo u ovako velikoj grupi. Najniže kade su najpliće, dubina se povećava kako idemo ka vrhu pećine do koga se penjemo uz veštački postavljene metalne stepenice.

Stalaktiti na vrhu pećine

Do njih se dolazi metalnim stepenicama i nizom platformi za posmatranje cele pećine, stalaktiti su unikatna ’’vajarska dela’’ prirode. Jedan je posebno atraktivan. Veliki, širok spušta se u bigrenu kadu punu vode i duboku sedam metara. Ulazi u vodu oko pola metra i stvara originalnu apstraktnu sliku.

Pecinski nakit - stalaktiti u Stopica peciniOvakvu unikatnu umetnost stvarala je priroda milionima godina. Led svetla u pećini istakla su svu njenu veličinu i dala joj dodatnu atraktivnost. Posmatranje lepote pećine, stalaktita i bigrenih kada uz zvuke muzike Trnavskog potoka koji protiče kroz pećinu daje poseban osećaj.

Vodopad u Stopića pećini

Kao da sva ta lepota nije dovoljna, u jednom delu pećine voda potoka skakuće niz kamenje sa visine od oko 7,5 metra i pravi vodopad. Vodopadi u pećinama nisu tako česta pojava ali Stopića pećina nudi nam i ovu atrakciju. Vodopad se zove ’’Izvor života’’.

Vodopad ''Izvor zivota'' u Stopica pecini

Vodopad je nastao zbog visine pećine i potoka koji na površini pre nego što izbije u pećini ponire, voda se samo spušta niz kamenje i potok nastavlja dalje da teče. Stojim ispred vodopada i slušam ovu posebnu muziku prirode, vode i pećine. Jedinstvena je. Poseban doživljaj!

Ulaz u pećinu

Pećina će svojom veličinom i lepotom učiniti da lako zaboravimo napor koji moramo uložiti da savladamo svih 700 stepenika kojima se jedino stiže do pećine. Sići i popeti se uz toliko stepenika lična je cena da bi videli ovu lepotu prirode.

Ulaz u Stopica pecinu na ZlatiboruUlaz u pećinu je nešto posebno, 35 širine i 18 metara visine! Imponzantan! Stopića pećina je po veličini druga pećina u Srbiji. Veća od nje je samo Resavska. Pećina je duga oko 1700 metara a posetioci mogu videti samo prvih 280 metara.

Dok sam prilazila pećini spuštajući se niz svih 700 strmih stepenika uživala sam u zelenilu i treperenju lišća raznog drveća. Pogled na pećinu sa visine, na taj ’’vajarski’’ rad prirode na steni iznad ulaza dao je prvi utisak grandioznosti. Ovaj utisak ostao je do kraja.

Moć prirode

Pećina je prostrana i visoka, jedinstvena, atraktivna, ostavila je veliki utisak na mene. Stvorila je osećaj moći i lepote koji ima priroda. Doći i pogledati ovu pećinu skrivenu duboko u Zlatiboru vredelo je.

Stopica pecina, bigrene kadeDavnih godina 1909. i 1913. Jovan Cvijić vršio je speleološka istraživanja u ovoj pećini. Za posete pećina je otvorena 2008. godine i predstavlja Spomenik prirode prve kategorije. Nalazi se na oko 700 metara nadmorske visine. Udaljena je od Zlatibora 19 kilometara.

Zlatibor, pogled na grad

Zlatibor – Šetnja po vrhovima

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Na planini, na oko 1000 metara nadmorske visine, iznikao je veliki grad, centar je načičkan visokim zgradama koje su jedna do druge. Malo je borove šume nadomak šireg centra, svuda ima borova ali to nisu tamne guste nepregledne šume. Do njih treba ići nekoliko desetina kilometara.

Tokom nastanka i razvoja mesto je menjalo ime: Kolaševac – Kraljeve vode – Partizanske vode – Zlatibor.

Jezero

Jezero je nastalo davne 1947. godine kada je reka Obudojevica pregrađena. Dugo je 150 a široko 50 metara. Veštačko jezero u centru Zlatibora čini najveću atrakciju po lepoti a veća korist je što u vrelim letnjim danima daje svežinu svojoj okolini. U jezeru se nalazi atraktivna fontana. Šetalište pored jezera je veliki krug koji svi (od dece do najstarijih) mogu obići za jedno veče.

Jezero u centru ZlatiboraPored jezera levo od Kraljevog trga nalazi se Kraljeva česma podignuta u čast kralja Aleksandra I Obrenovića i njegovog boravka na Zlatiboru 1883. godine.

Šetnja po vrhovima Zlatibora

Vrh Gradina i Crni Vrh su mali i odlični za početnike koji vole prirodu. Sa njih se pruža divan pogled na okolinu, talasaste linije koje se smenjuju u blažim i jačim nijansama zelene. Koliko priroda može da pruži energije čoveku? Svakoj osobi? Verovatno onoloko koliko smo mi sposobni da upijemo?

U rano jutro mi, jedna manja grupa ljubitelja pešačenja, krenuli smo da pređemo srednje zahtevnu stazu od 5,3 km (u jednom pravcu) koja se zove Staza ‘’Centar – vidikovac Gradina’’. Od centra Zlatibora preko naselja Potoci prvo do vidikovca Gradina, tu se staza završava na 1164 metra nadmorske visine. Prešli smo je bez velikog napora, stigli do vidikovca na kome se nalazi sto sa klupama sve natkriveno a u uglu je teleskop za osmatranje okoline.

Pogled sa vidikovca je: na grad Čajetinu i sva brda iza nje, na naselje Zlatibor, sa druge strane na nepregledne visove koji se smenjuju, na Crni vrh.

Sa Gradine uputili smo se baš ka Crnom vrhu. Na putu do njega prešli smo preko još jednog vrha koji je veoma blizu. Penjanjem na ovaj vrh pogled seže sa druge strane na mnoge talasaste visove – kao posebne planine Zlatibora. Uživam u pogledu, šetam po tepihu od trave na samom vrhu. U blizini sa druge strane je manji strm uspon ka trećem i najvišem vrhu koji se zove Crni vrh sa visinom od 1175 metara.

Crni vrh, ZlatiborPogled sa Crnog vrha je božanstven. Planina Zlatibor je ogromna, talasasto se smenjuju viši i niži predeli, jedni kao posebna planina bez ijednog drveta, drugi prošarani sa raštrkanim manjim i većim borovima i treći koji su potpuno obrasli borovima. Postoje predeli u kojima ima bukve, graba, cera, hrasta…

Šumoviti venci koji se uzdižu visoko i spuštaju duboko impresivni su za gledanje. Mnogo njih su tamno zelene boje. Na nižim vencima postoje sela koja su daleko, ima ih od nekoliko kuća pa do 20-ak. Mnogo njih je sagrađeno uz put i na visoravnima ali neka su potpuno na strmini.

Vetar na Crnom vrhu je hladan, pojavi se niotkuda i isto tako nestane, i tako se stalno igra sa nama.

Sunčan dan omogućava da se okolina lepo vidi. Pogled na Tornik i ostale vrhove u blizini, prija oku, planina, zelenilo, sunce, vetrić koji rashlađuje pravi je užitak za opušten odmor.

Šetnja u prirodi umiruje, daje novu energiju i tera nas da stignemo do sledećeg brežuljka i tako neumorno skakućemo okolo po ceo dan. Dodirnuti koru bora, iglice, šišarke znači dodirnuti prirodnog borca koji neumorno opstaje.

Na Zlatiboru ukrštaju se vetrovi sa mediterana i kontinentalnih delova i nastaje ‘’ruža vetrova’’ koja blagotvorno deluje na ljudsko zdravlje (štitnu žlezdu, srčane i plućne bolesti…).

Staza zdravlja: Centar – Spomenik na Šumatnom brdu

Da bi se osvojila staza duga 2,3 km koja kreće od jezera u centru grada na Zlatiboru do spomenika na Šumatnom brdu zahteva malo kondicije ali relacija je dobra za većinu onih koji dođu da uživaju u šetnji. Penjanje ka vrhu je relativno lako a postoje i klupe sa strane za predah i uživanje u pogledu na okolinu. Malo oštriji i teži za savladati je uspon pred sam izlazak na vrh brda.

Brza šetnja ovom trasom u ranim jutarnjim satima je jedan uvod u kretanje tokom dana. ’’Nedam ovo sunce u očima…’’ izgovorio je Vasko Popa i uvek mi pogled padne baš na ove reči kada ujutru, sa ovog brda, posmatram izlazak sunca. Sunce blago dodiruje vrh brda i sve nas na njemu koji smo došli da uživamo u prvim njegovim zracima koji nam daruju energiju i smirenje.

Zlatibor, Spomenik na Šumatnom brduNa vrhu brda je spomenik podignut 1967. godine u znak sećanja na steljane ranjenike tokom Drugog svetskog rata. U dnu spomenika ispisan je stih Vaska Pope iz pesme ‘’Branim’’:

‘’Ne dam

ovo sunca u očima

ne dam

ovo hleba na dlanu.’’

Sa ovog brda pogled klizi po talasastim travnatim vrhovima i okolnim naseljima Tić polje i selo Rudno. Boravak u prirodi, na vazduhu čini uživanje i blagodet za organizam.

Šetnja kroz borovu šumu ispod Šumatnog brda stazom koja vodi do vrha Čuker. Kroz šumu se daleko vidi jer borovi zelenila imaju tek pri vrhu. Oseća se opojni miris borova. Kora na stablima borova otkriva svu surovost uslova u kojima opstaju. Hrapava sa dubokim borama.

Lepota prirode na Zlatiboru

Lepota prirode nalazi se svuda okolo: reke, jezera, visoki i niski vrhovi, beskrajno plavo nebo, razbacana sela, vodopadi, pećine, čista priroda i voda…

Zlatibor, talasasti brežuljciKada se iz centra krene svaki od puteva vodi do nekoliko skrivenih dragulja na planini ili u njenoj neposrednoj blizini. Neki od njih su: Stopića pećina – poznata po bigrenim kadama, Gostiljski vodopad – najlepši vodopad, Muzej Staro selo Srogojno ušuškan među borovima, Muzej pletilja u Sirogojnu – o razvoju brenda ručno pletenih džempera, jezero Ribnica, manastir Mileševa, vodopad Sopotnice, Mokra gora, Stari grad u Užicu, Potpećka pećina, Terzića avlija…

Galerija Kulturnog centra Zlatibor

Kada sam posetila galeriju (tokom 2022 godine) u njoj je, u jednom delu, bila izloža tri umetnika dok se u drugom delu galerije nalazilo dodatnih šest slika čuvenog slikara Milića od Mačve. Saznajem da je opština Čajetina otkupila te slike i da će biti smeštene u njegovu kuću – atelje koju je napravio na Zlatiboru. Tek predstoji renoviranje kuće i njeno otvaranje za posetioce.

Kulturni centar ZlatiborZlatibor ima pravi umetnički dragulj na svom terenu. Sigurna sam da će mnogo turista u svoj program uvrstiti šetnju do nekadašnjeg ateljea slikara Milića od Mačve kada bude otvorena za javnost.

Smederevo

Smederevo u znaku trougla

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Smederevo je poslednja prestonica Srbije u srednjem veku (1430 godine). U Malom gradu u tek izgrađenoj tvrđavi bio je smešten dvor despota Đurđa Brankovića, kasnije je izgrađen i deo Veliki grad za smeštaj stanovništva. Tvrđava na Dunavu ostala je kao vojni odbrambeni objekat jer ideja da bude grad nikada nije do kraja sprovedena.

Tvrđava

Smederevo je postalo prestonica jer Đurađ Branković, naslednik Stefana Lazarevića, nije mogao ostati u Beogradu koji je morao predati Mađarima. Zato se pomerio 50-ak kilometara nizvodno na Dunavu i tvrđavu smestio na ušću reke Jezave u Dunav. Bilo je to dobro mesto za odbranu sa dve strane zaštićeno rekama a sa treće strane tvrđava je bila obezbeđena sa prokopanim rovom između ove dve reke (Dunava i Jezave).

Gradnja tvrđave tekla je brzo jer je angažovao veliki broj radnika. Žurio je jer je istovremeno gradio i svoj dvor. Bio je to veliki projekat jer u celoj tvrđavi ukupno ima 25 četvrtastih kula, 6 u Malom i 19 u Velikom gradu.

Pogled na Smederevo sa tvrđaveDespot Đurađ Branković pružao je podršku umetnicima tako je na njegovom dvoru stvarana umetnost, pisane su i prepisivane knjige, komponovana muzika…

Karađorđev dud

Karađorđev dud u centru grada je spomenik prirode (star oko 300 godina). Svedok je istorijskog događaja u kome je 8. novembra 1805. godine pod njegovom krošnjom vožd Karađorđe, vođa Prvog srpskog ustanka, preuzeo ključeve Smederevske tvrđave. Ključeve je predao dizdar Muharem Guša, turski zapovednik grada Smedereva.

Smederevo, stari dud

Karađorđe je po drugi put proglasio Smederevo za prestonicu (simbolično).

Zavičajni muzej

Muzej u Smederevu ima najviše izloženih eksponata vezanih za grad kada je bio prestonica.

Smederevo je bilo prestonica u vreme vladavine Đurđa Brankovića (1430) i u muzeju je tom periodu posvećen ceo prvi sprat. Maketa tvrđave dominira središnjim prostorom i bolje ističe njenu veličinu nego što se može sagledati u prirodi. Na maketi je moguće jasno videti njenu prostranost, kule kojih ima mnogo i njen trouglasti oblik. Dvostruku nepravilni trougao vidi se na tvrđavi. Simbol koji sam vezala za Smederevo jeste trougao koji sam našla na tri mesta: mali grad, cela tvrđava i glavni trg. Zanimljivo za to vreme jeste da su kamena đulad korišćena za odbranu tvrđave i uopšte u borbi protiv Turaka.

Maketa Smederevske tvrđave u Zavičajnom muzejuEsfigmenska povelja važan je istorijski dokument. Đurađ Branković izdao je ovu povelju 1429. godine za manastir Esfigmen, koji se nalazi na Svetoj gori, kao njegov novi ktitor. Povelja je izrađena u manastiru Žiča i zahvaljujući slici, despota Đurđa sa ženom i petoro dece, na njoj sačuvan je njegov lik. Ova povelja je dokaz da je despot Đurađ Branković nastavio tradiciju vladara Nemanjića da grade, obnaljaju i pomažu pravoslavne manastire i crkve.

Zavičajni muzej najviše ima iz istorije do polovine 20. veka. Istorijska, arheološka, etnološka, umetnička i numizmatička zbirka čine ovaj muzej. Eksponati su tematski raspoređeni i uglavnom su pronađeni na teritoriji Smedereva.

Na trećem spratu su predmeti vezani za dinastiju Obrenović, Prvi i Drugi svetski rat i etno zbirka. U okviru etno zbirke nalaze se tekstilni predmeti ukrašeni vezom. Predstavljeni su predmeti iz druge polovine 19. i prve polovine 20. veka. Vez kao oblik umetničkog izražavanja primer je sačuvanih motiva iz tradicije.

U okviru muzeja u prizemlju nalazi se Galerija savremene umetnosti. Na izložbama koje se u njoj organizuju najviše je zastupljeno savremeno stvaralaštvo.

Glavni gradski trg

Glavni gradski trg kao da je preslikana tvrđava jer je u obliku trougla kao i tvrđava. Na trgu nalazi se Spomenik borcima Prvog svetskog rata i Hram Svetog Georgija.

Hram Svetog Georgija u SmederevuHram Svetog Georgija je najupečatljiviji i svojom veličinom i lepotom potisnuo je sve ostale objekte u drugi plan. Ovo je treći po veličini hram u Srbiji i nalazi se u centru grada. (Najveći hram u Srbiji je Hram Svetog Save u Beogradu a drugi po veličini je Hram Vaskrsenja Gospodnjeg u Valjevu.) Zidan je od belog mermera, između 1850. i 1854. godine, po ugledu na manastir Manasiju. Ima pet kupola i visoki zvonik.  Zanimljivi su stubovi u unutrašnjosti hrama koji daju eleganciju unutrašnjoj arhitekturi.

Gajenje vinove loze

Vinova loza, domaća autohtona sorta, i vino nose naziv ’’Smederevka’’. Blage padine pored Dunava zaslužene su što se u okolini Smedereva još u vreme cara Proba u 3. veku nove ere gajila vinova loza. U okolini grada nalazili su se mnogi vinogradi, posebno je poznat vinograd kneza Miloša Obrenovića (oko vile ’’Zlatni breg’’ koja je danas muzej).

Dunav

Od 588 km toka kroz Srbiju Dunav na teritoriji Smedereva teče u dužini od 25 km. Dostiže širinu od 800 pa na pojedinim mestima čak 1300 metara. Prelep pogled na reku je sa vrha tvrđave. Odatle se može najbolje sagledati njegova veličina i moć.

Smederevska ada u DunavuDve ade nalaze se u blizini Velika (širina oko 1,2 km, dužina 5 km) i Mala (širina oko 200 m, dužina 1500 m). Ostaje pitanje koliki je njihov turistički potencijal.

Ljiljana Šarac – žena stvaralac iz Smedereva

Čitajući knjigu ‘’Đurđevim stopama’’ čini mi se da su prošlost i sadašnjost mnogo više povezane nego što mislimo. Pojedini znakovi koji se pojave u životu a asociraju na prošlost ostanu neprimećeni ili zaboravljeni. Možda oni imaju poruku koju ne može svako da pročita.

Veliki objekti koji su ostali iza dalekih predaka danas inspirišu istraživače ili ljude koji odluče da to rade za svoju dušu da saznaju što više informacija o tom objektu. O ličnosti koja je gradila taj objekat ili je samo zaslužna što je taj objekat sagrađen.

Upravo je knjiga ‘’Đurđevim stopama’’ priča o despotu Đurđu Brankoviću koji je sagradio Smederevsku tvrđavu. Tvrđava je monumentalna poslednjeg velikog vladara srednjovekovne Srbije Đurđa Brankovića (sin Vuka Brankovića).

Đurđevim stopama roman Ljiljane ŠarićStopama Đurđa Brankovića pisac Ljiljana Šarac vodi nas kroz prošlost i njegov život. Predstavlja njegov životni put i preuzimanje vladarske pozicije, opisuje gradnju Smederevske tvrđave istovremeno priča o Smederevu, gradu jednoj od prestonica Srbije.

Stara priča upotpunjena je sa savremenim obilascima tog istorijskog mesta kroz objektiv aktuelne junakinje. Uspešno su spojene dve priče koje ističu Smederevsku tvrđavu, inspirišu nas da zavirimo u sopstvenu prošlost, da odamo počast našim precima…

Istorija, istorijski značajni objekti važni su za svako mesto, svaki grad. Smederevska tvrđava je zaštitni prepoznatljivi znak grada, mesto koje treba obavezno posetiti kada odete u ovaj grad.

Ljiljana Šarac je rođena u Smederevu. Napisala je pet istorijskih i dva ljubavna romana. Spojila je talenat za pisanje, ljubav prema pisanju i rodni grad na najbolji način. Najnoviji roman ‘’Dok svetac bdi’’ objavila je u 2022. godini.

Aranđelovac, sfinga u parku Bukovičke banje

Aranđelovac: mermer i umetnost, lekovita mineralna voda i prelepa priroda

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Grad banjsko-zdravstvenog i kulturnog turizma

Aranđelovac svojim gostima može da ponudi:

  • prelepu banju sa impozantnim parkom za šetnju i uživanje u mermernim skulpturama postavljenim širom parka;
  • korišćenje banjske vode za poboljšanje zdravlja i lečenje ili samo blago okrepljenje dok su u prolazu kroz park;
  • posetu jedinstvenom arheološkom lokalitetu – pećini Risovača u kojoj su pronađeni ostaci pećinskog čoveka koji je živeo u ledeno doba;
  • penjanje na planinu Bukulju i uživanje u pogledu sa njenog vrha i čistom vazduhu. Veličanstven pogled vredan je svakog umora;
  • jezero u blizini koje je idealno za one koji vole da se bave ribolovom;
  • nekoliko manastira u okolini;
  • talasaste vinograde i uživanje u ispijanju kvalitetnih vina…

Grad koji je udaljen 75 km od Beograda vredi posetiti jer svako može izabrati neki od lokaliteta koji je u sferi njegovog interesovanja.

AranđelovacKrenula sam da obiđem za mene najvažnje tačke koje sam navela: muzej, pećinu, banjski park, planinu i Orašac – mesto važno za istoriju.

Narodni muzej

Narodni muzej u Aranđelovcu osnovan je 1981. godine. Smešten je u objektu koji je namenski izgrađen za muzej i predstavlja moravski tip gradnje srpske kuće. Ispred muzeja nalazi se nekoliko nadgrobnih spomenika iz 18. i 19. veka. Na većini njih nalaze se uklesani ornamenti.

U muzeju je predstavljeno pet oblasti iz kojih se čuvaju eksponati: arheologija, palentologija, etnologija, istorija i istorija umetnosti.

Stalna postavka ‘’Milenijumi’’ aktuelna je od marta 2011 godine. Predstavlja vođenje kroz milenijume koji su se smenjivali u Aranđelovci i Topoli. Život neandertalskog čoveka na ovim prostorima i oruđa kojima se služio koja su pronađena u pećini Risovača. Slede postavke koje nas vode kroz mlađe kameno doba (6. i 5. milenijum p.n.e. – predmetima starčevačke i vinčanske kulture), zatim kroz bakarno, bronzano i gvozdeno doba.

Rekonstrukcija pećinskog medveda

Pećinski medved

Rekonstrukcija pećinskog medveda u prirodnoj veličini najatraktivniji je eksponat. Najviše eksponata je iz pećine Risovača – kosti ljudi, pećinskog medveda i drugih životinja koji su davno živeli u njoj.

Uz eksponate iz arheologije pećine nalaze se i drugi iz oblasti istorije i etnologije.

Deo etnologije čini tekstil, narodna nošnja prikazana je u jednom uglu muzeja. Vez koji je inače karakterističan za sve narodne nošnje i ovde je izražajan. Ostali eksponati iz etnologije vezani su za život ljudi na selu i u gradskim celinama.

Etnologija, Narodni muzej AranđelovacZbirka skulptura sa festivala ’’Svet keramike’’ nalazi se na spratu. Kolekciju čini deo skulptura koje su nastale tokom prethodnih 30 godina festivala i vredi je pogledati. Nasuprot belim mermernim skulpturama koje su nastale tokom simpozijuma ’’Beli Venčac’’ i koje su raspoređene u banjskom parku na otvorenom prostoru zbirka keramike ostavlja utisak i bojama. Glina je materijal kroz koji su umetnici oblikovali i izrazili svoje ideje.

Risovačka pećina

Aranđelovac je turističko mesto, pored zdravstvenog turizma, lečenja u banji, velikog spa centra i akva parka u hotelu ’’Izvor’’ na obodu grada postoji veliki arheološki dragulj – Risovačka pećina. Pećina se nalazi na ulazu u grad, pet kilometara od centra, mesto je gde su pronađeni ostaci pećinskog čoveka koji je živeo u ledeno doba. Jedinstvena je u Evropi i veoma značajna sa arheološkog stanovišta. Uređena je za posetioce koji mogu u pećini da vide figure u prirodnoj veličini: pećinskog čoveka, lava i medveda.

Risovacka pecina, speleoloska istrazivanjaPriroda je vekovima formirala stene, oblikovala ih i ostavila slojeve nastanka koje vidimo na mermernom oniksu kao tanke linije koje predstavljaju milenijume. U najvećoj dvorani nalazi se veliki komad ove presečene stene.

Risovačko brdo u čijoj utrobi se nalazi pećina služilo je za eksploataciju kamena, tako je pećina i otkrivena prilikom jedne eksplozije za razbijanje kamena pojavio se ulaz u pećinu koji je tada u početnom delu oštećen.

Za Aranđelovac ovaj lokalitet je veoma važan.

Bukovička banja

Bukovička banja lečenje i proizvodnja mineralne vode ’’Knaz Miloš’’ najvažniji je element u Aranđelovcu. Razvoj banje značio je i razvoj grada, tako da su danas jedna celina. Etikete od početka flaširanja pa do danas prate razvoj i napredak kompanije. Prepoznatljiv na etiketama ostao je Paviljon kneza Miloša u kome je i započeto flaširanje vode i njeno plasiranje na tržište davne 1811. godine.

Knez Miloš Obrenović zaslužan je za nastanak grada i banje. Otkupio je izvor lekovite vode, ukazom od delova dva sela Bukovik i Vrbica formirao je grad Aranđelovac. Njegov sin Mihailo nastavio je ulaganje u banju i paralelno su se razvijali banja i grad.

Izgradnja zgrade ’’Staro zdanje’’ koja je zidana da bude kraljevski dvor a Aranđelovac prestonica Srbije bila je značajna za banju ali i sam grad. Iznenadnom odlukom da Beograd bude glavni grad raskošno ’’Staro zdanje’’ postalo je letnjikovac porodice Obrenović. Na žalost danas je zdanje usled zanemarenosti u veoma lošem stanju i potrebna mu je hitna rekonstrukcija. Nekadašnji dragulj koji godinama nije obnavljan u kraljevskoj banji čeka obnovu koja će mu vratiti stari sjaj.

Paviljon kneza Miloša, Bukovička banja

Paviljon kneza Miloša, Bukovička banja

Banjski park prepun mermernih skulptura od belog venčačkog mermera u punom je sjaju. Paviljon kneza Miloša u parku obnovljen je pre nekoliko godina i otkriva trajanje banje od njenih početaka do danas. Prvo flaširanje vode bilo je baš u Paviljonu 1811. godine. Mineralna voda kroz kompaniju ’’Knjaz Miloš ad’’ prisutna je više od 200 godina, cenjena je i danas.

Za njen kvalitet zaslužne su okolne planine Venčac i Vagan a pre svih Bukulja. Njeno vulkansko poreklo i prolazak vode iz dubine zemlje do površine kroz vulkanske stene daje joj izuzetan kvalitet. Svi izvori ima ih pet u banji, imaju isti sastav i kvalitet mineralne vode razlika je samo u njenoj temperaturi. Od pet izvora jedan je izvor tople vode koja se najviše i koristi u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju koja se nalazi u parku Bukovičke banje.

Na ‘’liniji razdvajanja’’ banjskog parka i grada nalazi se skulptura sfinge koja je na neki način veza. Sa malog uzvišenja posmatra grad. Autor skulpture je vajar Ivan Meštrović. Za secesiju bilo je uobičajeno da dekorativni simbol bude sfinga – žena sa telom lava obogaćena krilima. Od svih tumačenja dopada mi se da je sfinga biće – simbol mudrosti. Nalazila sam ih na Avali ispred terase hotela ‘’Avala’’.

Orašac – spomen kompleks

Šest kilometara od grada je Orašac, mesto gde je podignut Prvi srpski ustanak, svedok je značajnog istorijskog događaja. Marićeva jaruga u kojoj se nalazi spomen-česma, bista i bereljef podsetnik je novim generacijama na istorijski važan trenutak. Vožd Karađorđe na ovom mestu izabran je za vođu ustanka.

Sa ustankom počela je revolucija oslobađanja od Turaka koja je trajala 31 godinu. Sam ustanak ugašen je nakon devet godina ali je bio početak kontinuirane borbe za oslobođenje. Srpska revolucija završila se 1835. godine donošenjem Sretenjskog ustava sa kojim je ukinut feudalizam u Srbiji.

Orašac, Spomen kompleksDanas u selu postoji Istorijski muzej (koji je deo muzeja u Aranđelovcu) u kome je postavka o Prvom srpskom ustanku, crkva iz druge polovine XIX i Spomen škola iz prve polovine XX veka. Spomenik Karađorđu od venčačkog belog mermera podignut je ispred škole.

Proslava Dana državnosti 15. februara svake godine obeležava se u ovom selu.

Bukulja je nekada bila vulkan. Ovo je samo pretpostavka. Mada ovu pretpostavku potkrepljuju granitne stene koje kombinacijom metala mogu potvrditi da su vulkanske. Kako god njena lepota je njen najveći adut. Tu nam nisu potrebni ni pretpostavke ni dokazi svako može da se uveri u to. Nadmorska visina je 696 metara.

Od šetnje kroz Muzej, Risovačku pećinu, Bukovičku banju, planinu Bukulju do istorijskog mesta Orašac prošla sam kroz nekoliko milenijuma i uverila se da je Aranđelovac mesto koje obavezno treba posetiti jer ima mnogo da ponudi svojim gostima.

Vodopad Gostilje na Zlatiboru

Vodopad Gostilje – dodir netaknute prirode

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Vodopad Gostilje nalazi se na Gostiljskoj reci, na Zlatiboru, skriven u prirodi neizmerne lepote. Voda pada sa visine od oko 20 metara. Spuštajući se dalje niz strmo brdo uliva se u reku Katušnicu, bolje reći u nju uskače kao manji vodopad sa visine od oko dva metra.

Strmim asfaltnim putem spuštamo se niz ’’jednu od zlatiborskih planina’’ koji nas dovodi do vodopada Gostilje na 1000 metara nadmorske visine.

Lepota prirode više dolazi do izražaja kada se čovek potrudi da je istakne, da minimalno vrši korekcije ali da obezbedi lakši pristup. Okolina i prilaz vodopadu lepo su uređeni, od samog ulaska do krajnje tačke trava je pokošena, klupe lepo raspoređene, staze su sređene, mostići daju dodatnu čaroliju u razgledanju bistrih brzaka i manjih vodopada.

Silazak do glavnog vodopada u vrelom julskom danu posebna je radost jer sam osetila ’’efekat hladnog tuša’’ koji je vodič najavio: ’’stati sa strane pored vodopada’’. Prijatno osveženje dok se milioni vodenih kapi, uz prijatne zvuke, raspršavaju na putu od vrha vodopada do prvog dodira sa stenama obraslih mahovinom.

Dva mala vodopada na Gostiljskoj reciOn je glavna atrakcija, prelepa igra vode u netaknutoj prirodi. Ali to nije sve, uživala sam u istraživanju mnoštva malih slapova duž spuštanja reke niz strmi teren ka ušću u Katušnicu. Celom dužinom rečnog toka ima petnaestak manjih i većih vodopada, brzaka i virova koji su prelepi.

Iako je ovaj veliki vodopad na svim reklamama žubor bistre vode dok skakuće preko kamenja i njeno spuštanje u nizu manjih slapova dodatno su napravili iznenađenje. Nekoliko njih su zadivljujući, neizmerne lepote. Priroda koja je svojim delovanjem napravila mala remek dela nalazila su se tu oko mene.

Vodopad na Gostiljskoj reciPrilikom silaska niz brdo sedam na jednu klupu pored manjeg vodopada koji u tri kristalno čista mlaza silazi niz manju kamenu, prepreku koja mu daje priliku da bude atraktivan. Voda se sliva i lagano otiče dalje do sledeće prepreke. Sedim u prijatnoj hladovini, posmatram kristalno čistu vodu koja žubori tu pored mene…

Muzika vode dok hita svojim putem blagodet je za moje biće, opušta me, čini da osećam sreću što mogu da uživam u beskrajnoj lepoti prirode. Sesti na klupu pored bistre vode koja ’’glasno’’ skakuće po kamenju i pada sa manje visine praveći male slapove izuzetan je doživljaj. Ovo je priroda koju mogu opušteno da posmatram da je dodirnem (drvo, list, stenu, vodu…). Nedostaje mi taj dodir prirode.

Mali slap na Gostiljskoj reciSnaga prirode i moć vode skupile su se u ovom mestu, netaknutoj prirodi božanske lepote duboko sakrivenoj u planini Zlatibor. Bistra, providna voda blago je ovog kraja.

Spuštajući se niz uređenu stazu ka ušću Gostiljske reke u Katušnicu primećujem mlado drveće ima list koji liči na grab a plod mu je kao klas pšenice. Baš šašavo izgleda ‘’pšenica sa drveta’’. Naknadno saznajem, to je crni grab i da najčeće raste na krečnjaku.

Crni grab na Zlatiboru

Sremski Karlovci – vino, istorija, kultura i duhovnost

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Sremski Karlovci su kao muzej – riznica priča koje povezuju prošlost i sadašnjost. Gradić na desnoj obali Dunava, 12 km od Novog Sada, prepun je istorije i kulture. Stare zgrade prelepe arhitekture daju šarm gradu okruženom vinogradima. Kroz Sremske Karlovce lakim korakom šetam i upijam njegovu lepotu.

Nastanak Sremskih Karlovaca

Rimljani su u današnjem mestu Sremskih Karlovaca podigli malo utvrđenje. Možda ovo nije važno ali na temeljima tog utvrđenja izgrađena je tvrđava Karom koja je bila tvrđava u Mađarskoj kraljevini a Turci su je osvojili 1521. godine. Od tada Sremskim Karlovcima 170 godina vladali su Turci.

Na mestu gde je potpisan Karlovački mir 1699. godine između Austrije sa saveznicima i Turske podignuta je kapela, poznata kao Kapela mira. Na ovim pregovorima je prvi put u diplomatiji korišćen okrugli sto.

Značajne godine za razvoj Sremskih Karlovaca su:

  • 1726 – otvara se prva škola;
  • 1739 – doseljava se 51 nemačka porodica sa ciljem bržeg razvoja mesta;
  • 1770 – podignuta bolnica;
  • 1787 – mesto je oslobođeno od plaćanja poreza zato se doseljavaju bogatiji ljudi;
  • 1792 – osnovana Karlovačka gimnazija;
  • 1848 – Majska skupština;
  • 1894 – završena je zgrada Patrijaršijski dvor…

Majska skupština

Majska skupština iz 1848. godine – srpski predstavnici iz Ugarske uputili su zahtev Beču da Srbi dobiju autonomiju. Srbi su želeli teritorijalnu, versku i kulturnu autonomiju u okviru Austro-Ugarske. Na skupštini proglasili su Srpsku Vojvodinu (Srem, Banat, Bačka i Baranja) i patrijaršiju. Patrijarh je postao Josif Rajačić a za prvog vojvodu proglašen je pukovnik Stevan Šupljikac.

Od autonomije nije bilo ništa jer se sve pretvorilo u revoluciju i rat. U avgustu 1849. godine poraženi su mađarski revolucionari, Srpsko vojvodstvo i tamiški Banat dobili su ograničenu autonomiju koja je trajala 11 godina. Nakon toga Srpske teritorije ponovo su pripojene Ugarskoj.

Sremski Karlovci su deo Kraljevine SHS od 1918. godine. Za vreme Drugog svetskog rata mesto je bilo u sastavu NDH i nosilo ime Hrvatski Karlovci. Oslobođeno je 23. oktobra 1944. godine.

Zavičajna zbirka Sremski Karlovci – Muzej grada Novog Sada

Gradski muzej u Sremskim Karlovcima je kao stara knjiga koja list po list otkriva najznačajnije događaje i stvaralaštvo u ovom mestu. Istorija, kultura, umetnost, tradicija… Nalazi se u palati Ilion koju je, 1848. godine za stanovanje, sagradio Patrijarh Josif Rajačić.

Muzej Sremski Karlovci, etnologija

Zbirke u muzeju su: arheologija, istorija, umetnost i etnologija (singer mašina za šivenje, narodna nošnja i vezeni peškir, prekrivači za krevet, ćilimi – to je vezano za tekstil ostalo su predmeti iz svakodnevnog života i rada i obrade vinograda jer su Sremski Karlovci poznati kao vinogradarski kraj).

Na prvom spratu u Muzeju nalazi se 16 slika Milića od Mačve koji je jedan od najkontraverznijih slikara.

Galerija Kulturnog centra ‘’Karlovačka umetnička radionica’’

Galerija postoji 31 godinu i predstavlja važan prostor u kome se kroz kulturne aktivnosti čuva tradicija Sremskih Karlovaca. Aktivnosti su: organizovanje izložbi, izdavačka delatnost sa više od 200 naslova, objavljivanje časopisa za kulturu, nauku i umetnost ‘’Krovovi’’ već tri decenije, štampanje razglednica sremskih Karlovaca…

Izložba ''Iz ženskog ugla'', Sremski Karlovci

U Galeriji je u toku (do 19. juna) izložba ‘’Iz ženskog ugla’’ o znamenitim ženama u okviru programa ‘’Novi Sad – Evropska prestonica kulture 2022’’ programski luk ‘’Heroine’’. Na izložbi je predstavljeno dvanaest značajnih žena koje su delovale u oblasti kulture i postigle velike uspehe: Anica Savić Rebac, Nadežda Petrović, Milka Marković, Danica Jovanović, Mara Bogdanović Rosandić, Ila Kofler, Sultana Cijuk, sestre Ninković (Milica i Anka), Zdenka Živković, Ankica Oprešnik, Zuska Medveđova i Draga Spasić.

Karlovačka gimnazija

Karlovačka gimnazija, upadljiva zgrada koja jarkom bojom privlači turiste da je pogledaju izbliza, detaljnije. ’’Po zamisli arhitekte mešavinom žute i crvene boje na fasadi, dočarano je srednjovekovno crkveno graditeljstvo’’, piše na informativnoj tabli.

Najstarija je gimnazija u Srbiji, osnovana 1792. godine. U njoj se nalazi najstarija školska biblioteka sa oko 18.000 knjiga. Danas je filološka gimnazija.

Karlovačka gimnazija

Karlovačka gimnazija

Mnogo poznatih i uspešnih ljudi u raznim profesijama završilo je ovu gimnaziju. Najpoznatiji đak je Branko Radičević čija se bista nalazi u dvorištu škole. Tu odmah pored je i stablo tise koje je staro više od 100 godina.

Ovaj grad bio je važan za pesnika Branka Radičevića koji je izrazio želju da bude sahranjen u njegovoj blizini, Stražilovu na Fruškoj gori. Tu su, 30 godina nakon smrti, sahranjeni posmrtni ostaci velikog pesnika. Spomenik je napravljen u stilu piramide.

Pesma Branka Radičevića ‘’Dački rastanak’’, deo

…………………

Oj, Karlovci, mesto moje drago!

K’o detence došao sam amo;
Igra beše jedino mi blago;

Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Dete malo – goluždravo tiče –
Dođe tiče, pa se tu naviče;

……………………..

Česma Četiri lava

Česma četiri lava, Sremski Karlovci

Česma četiri lava, Sremski Karlovci

Česma Četiri lava izgrađena je 1799. godine u čast otvaranja prvog karlovačkog vodovoda. Izgrađena je od crvenog mermera koji se vadio kod grada Pečuj u Mađarskoj. Svojom bojom uklopila se u sve ostale jake boje koje se nalaze na fasadame zgrada u njenoj okolini.

Četiri glave lava sa lulama dovode vodu do žednih posetilaca. Legenda kaže ko se jednom napije vode sa ove česme ponovo će doći u Karlovce.

Duhovni centar

Od 1713. godine Sremski Karlovci su sedište eparhije i mitropolita a 1894. godine završena je zgrada Patrijaršijski dvor.

Pravoslavna bogoslovija je osnovana 100 godina ranije od Patrijaršijskog dvora 1794. godine. Mitropolit Stevan Stratimirović je osnivač.

31.12.1918. godine u Sremskim Karlovcima održana je prva konferencija pravoslavnih episkopa i proglašeno ujedinjenje crkava i uspostavljena Srpska patrijaršija.

Četiri crkve nalaze se u Sremskim Karlovcima: Saborna crkva posvećena je Svetom Nikoli (u njoj je sahranjen patrijarh Josif Rajačić, tu i danas počiva, 19 godina bio je patrijarh), Gornja crkva posvećena Vavednju Bogorodice, Donja crkva posvećena svetim apostolima Petru i Pavlu i Rimokatolička crkva Svetog Trojstva.

Proizvodnja vina u Sremskim Karlovcima

Prvu vinovu lozu u Sremskim Karlovcima zasadio je rimski car Prob (Markus Aurelius Probus) vladar koji je ostao upamćen po masovnoj sadnji vinove loze. Car Prob rođen je u Sirmijumu 232. godine. Oko 280. godine zasadio je prve čokote vinove loze na Fruškoj gori. Mirne periode između ratnih pohoda car je organizovao radove na isušivanje zemljišta prokopavanjem kanala i odvođenjem viška vode u veće vodotoke, sadnju i obradu vinograda… Legenda kaže da je car Prob umro u vinogradu gde su ga ubili njegovo vojnici (koji nisu želeli da obrađuju vinograde).

Vino Sremski Karlovci

Vino Bermet je najpoznatije vino iz Sremskih Karlovaca. Po tajnoj recepturi proizvodi se vekovima. Vino je aromatično jer se u njega stavlja lekovito bilje, sušeno voće i začini. Najbolje ga je probati.

Najznačajnija manifestacija vezana za vino je Grožđebel – Karlovačka berba grožđa koja se održava u septembru.

Poezija Branka Radičevića u restoranu ’’Kruna’’

Restoran ’’Kruna’’, konobar me potpuno iznenadio kada je po naručivanju ručka doneo kao ’’predjelo’’ poeziju Branka Radičevića. Taj papir podloga sa odštampanih pet – šest pesama obogatio mi je vreme dok sam čekala da ručak bude serviran. Bila sam oduševljena takvim postupkom da se poezija njihovog slavnog pesnika servira uz ručak gostima koji su došli da upoznaju ovo istorijom prebogato mesto.

Uživala sam u ponovnom čitanju pesama ovde u gradiću koji je Branko voleo. Za mene ovo je pravi način povezivanja turizma sa lokalnom umetnošću, kulturom i umetnicima.

 

Ulaz u Paviljon kneza Miloša u Bukovičkoj banji

Bukovička banja – lekovita voda, park i umetnost

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Reč banja asocira na lekovitu vodu ali samo mesto može biti i više od toga. Primer je Bukovička banja koja je poznata po muzeju skulptura na otvorenom.

Bukovička banja je postala centar turizma u 19. veku. Nalazi se na 270 m nadmorske visine u podnožju Bukulje. Udaljena je 76 km od Beograda. Dva sela u kojima su otkriveni izvori mineralne vode spojena su u jedno po zahtevu kneza Miloša Obrenovića. Novo mesto nazvano je Aranđelovac. Grad i banja rasli su i razvijali se uporedo. Danas veliki park u Bukovičkoj banji razdvaja banju i grad.

Zahvaljujući knezu Milošu i dinastiji Obrenović Bukovička banja uključena je u program Kraljevske banje Srbije.

Od 20 drvenih kada do modernog spa centra

Prvo kupatilo sa toplom vodom, ’’Đulara’’, izgrađeno je 1849. godine. Voda u kadama zagrevana je đuladima koja su prethodno bila u vatri. Kupatilo je imalo 20 drvenih kada.

Izvori mineralne vode u Bukovičkoj banji svrstani su u alkalno-ugljeno-kisale vode. Ima četiri izvora hladne mineralne vode: Knjaz Miloš, Pobeda, Talpara i Đulara. Vode sa ovih izvora kao i voda na toplom izvoru Arkade istog su sastava razlika je samo u temperaturi.

Topla mineralna voda otkrivena je 1935. godine i to bušenjem na 136-om metru dubine. Poznata je kao Arkade. To je jedini izvor tople vode u banji.

Specijalna bolnica Bukovička banja Mineralna voda iz Bukovičke banje ima vadozno poreklo. Vadozna voda je podzemna voda koja se nalazi u posebnom pojasu ispod Zemljine površine koji je nastao prolaskom površinske vode kroz zemljište i pukotine stena.

Prilikom padavina vode se slivaju sa planina Bukulja, Venčac i Vagan i poniru dublje u njihovim rasedima, duboko u zemlji voda se zagreva i ponovo pod pritiskom nadošlih novih voda vraća na površinu ali prolaskom kroz stene do površine ona se hladi. Topla mineralna voda izvire tamo gde je njena temperatura u dubini zemlje bila veoma visoka pa se manje ohladila tokom izbijanja na površinu.

Mineralna voda iz Bukovičke banje omogućava lečenje: reumatizma i blage hipertenzije, bolesti metabolizma i urinarnog trakta, povrede i oboljenja lokomotornog sistema, bolesti respiratornog sistema, bolesti gastrointestinalnog trakta…

Specijalna bolnica Bukovička banja sprovodi lečenje pijanjem, kupanjem i inhaliranjem banjskom vodom. Za kupanje i inhaliranje koristi se topla voda sa izvora Arkade. Dodatno lečenje vrši se glinom koja se iskopava u okolini Aranđelovca i meša sa mineralnom vodom.

Moderan Spa centar nalazi se u luksuznom hotelu ‘’Izvor’’.

Park Bukovičke banje – iza svakog drveta skulptura

Bele mermerne skulpture rasute su kao biseri u celom parku. Kao da se skrivaju iza drveća, različite su, mnogo realizovanih ideja u skulpturama od belog venčačkog mermera smešteno je tu sa drvećem da zajedno obogaćuju park banje. Čine jedinstveno mesto za istovremeno uživanje u prirodi i umetnosti.

Toliko ih ima da gde god da pogledate vidite skulpturu, bele, od venčačkog belog mermera ističu se, nameću svoje postojanje kao da žele da ih prolaznici primete. One koje su u park postavljene pre nekoliko decenija postale su pomalo sivkaste pod uticajem vremenskih prilika ali su i dalje jednako privlačne kao i nove koje su bele kao sneg.

Park Bukovičke banje, skulpture od belog mermera

Park Bukovičke banje, skulpture od belog mermera

Površina parka je više od 22 hektra. Od 1966. godine park je postao mesto najveće zbirke skulptura u slobodnom prostoru. Najveći deo skulptura su radovi vajara koji već 50 godina stvaraju u okviru Međunarodnog simpozijuma „Beli Venčac“.

Staze za park sa drvoredima, travnjaci i cvećnjaci i kupatilo Đulara urađeni su 1856. godine. Od tada park se izgradio u jedan od najlepših i najsavremenijih. Najzaslužniji za izgradnju parka je Mihailo Obrenović.

Najzanimljivije tačke koje treba obići u parku su: Paviljon kneza Miloša, Staro zdanje, skulpture, Veliku sfingu…

Paviljon Knjaz Miloš – dragulj skriven u parku

Zelena i žuta boja izdvajaju paviljon u parku, ističu i umiruju. Okrugli prozori su atraktivni i asociraju me na stari brod koji se ovde nasukao nekada davno.

Paviljon Knjaz Miloš izgrađen je u vreme secesije i ima tri dela. Kada je tek izgrađen, davne 1908. godine, izvor se nalazio u centralnom delu, flaširanje vode vršilo se u severnom delu paviljona (od 1811.) dok se u južnom delu nalazila poslastičarnica.

Paviljon kneza Miloša, česma

Paviljon kneza Miloša, česma

Danas se na česmi unutar Paviljona može natočiti voda sa tri izvora – Đulara, Talpara i Topla. Umesto poslastičarnice i flaširanja vode Paviljon je moderan galerijski prostor.

Paviljon je podignut kako bi eksploatacija vode bila efikasnija i predstavlja jednu od prvih građevina od armiranog betona u Srbiji.

Još davne 1811. godine na ovom mestu počelo je flaširanje vode koja je nazvana ’’Knjaz Miloš’’. Bila je to prva fabrika mineralne vode u Srbiji. Danas kompanija Knjaz Miloš a.d. održava tradiciju dugu više od dva veka i jedna je od najvećih proizvođača mineralnih voda u Srbiji. Gazirana voda ’’Knjaz Miloš’’ duže od dva veka stiže do potrošača.

Voda iz Bukovičke banje odvožena je na dvor Obrenovića na lični zahtev kneza Miloša.

Nagrada za projekat rekonstrukcije Paviljona kneza Miloša

Nagrada za projekat rekonstrukcije Paviljona kneza Miloša

Nagradu za očuvanje i promociju svetskog kulturnog nasleđa koji dodeljuje Evropa Nostra i Evropska komisija dobio je projekat konzervacije i restauracije Paviljona Knjaz Miloš koji je urađen od 2014. do 2016. godine.

Muzika mermera – Smotra ‘’Mermer i zvuci’’

Umetnička manifestacija koja traje više od pola veka i umetnici koji su u okviru nje stvarali zaslužni su za epitet banjskog parka kao galerije na otvorenom.

Aleksandar Đonović, akademski slikar, 1966. godine okupio je grupu vajara koji su od belog venčačkog mermera stvarali umetnička dela koja su poklonili Bukovičkoj banji i postavili ih u parku. Bio je to početni impuls za Simpozijum ‘’Beli Venčac’’.

Nakon dve godine nastala je kulturno-umetnička manifestacija pod nazivom Smotra ‘’Mermer i zvuci’’.

Skulpture u parku Bukovičke banjeNa Simpozijumu ‘’Beli Venčac’’ do sada je učestvovalo oko 200 umetnika a nastalo više od 200 umetničkih dela. Ukupno 109 skulptura nalazi se u Aranđelovcu od toga 69 u samom parku Bukovičke banje na otvorenom. Zato park Bukovičke banje predstavlja najveću galeriju skulptura na otvorenom.

Smotra “Mermer i zvuci” održava se u banji već 50 godina od 1968. godine. Ovo je inspirativna kulturno-umetnička manifestaciju u Srbiji. Sastoji se iz tri dela: Simpozijum “Beli venčac” koji je dobio naziv po mermeru koji se vadi u blizini, smotra muzike “Mermer i zvuci” i “Svet keramike”. Umetnici ostavljaju skulpture u banji i u parku je stalna izložbi skulptura.

Međunarodni festival ‘’Svet keramike’’ nastao je 1973. godine. Deo radova nastalih na ovom festivalu čuva se u Narodnom muzeju u Aranđelovcu. Mogu se pogledati na spratu muzeja.

Velika sfinga – autor Ivan Meštrović

Pet skulptura u parku nisu nastale u okviru pomenute smotre nego su se tu našle na neki drugi način. Jedna od njih je ‘’Velika sfinga’’ iz 1909. godine čiji je autor Ivan Meštrović.

''Velika sfinga'', park Bukovička banja

”Velika sfinga”, park Bukovička banja

Zanimljiva priča prati ovu skulpturu. Sfinga nije bila namenjena da bude postavljena u parku nego su okolnosti učinile da postane njegov deo. Skulpturu sfinge, 1933. godine, naručio je kralj Aleksandar Karađorđević za Dvor Kraljevine Jugoslavije.

Prvo je izlivena skulptura sfinge u bronzi a zatim je urađena u mermeru. Mermerna skulptura stajala je u blizini Kraljevskog dvora ali je oštećena tokom Drugog svetskog rata. Skulptura je poklonjena Narodnom muzeju u Beogradu 1957. godine da bi stručnjaci uradili njenu restauraciju. Na mesto gde se nalazila originalna skulptura postavljena je ona odlivena u bronzi.

Radi popravke originalna mermerna skulptura sfinge odvezena je u vajarsku radionicu Venčačkog majdana. Restauracija je potrajala i sfinga nikada nije vraćena u muzej nego je ostala u Aranđelovcu. Danas zauzima dominantno mesto u parku Bukovičke banje, u tački gde se spajaju grad i banja.

Zašto sfinga? Ivan Meštrović je u periodu secesije izradio nekoliko skulptura sfinge jer su tada figure sfinge bile česta dekoracija. Za njega sfinga je bila i simbol jugoslovenstva koje je on podržavao.

Skulptura ‘’Lav’’ – autor Ginter Peter austrougarski oficir

Skulptura ‘’Lav’’ nalazi se ispred Paviljona Knjaz Miloš. Po naređenju tadašnje vlasti započeo je klesanje skulpture 1916. godine i radio na njoj do kraja rata. Skulptura je trebalo da predstavlja dominaciju Austrougarske monarhije čiji je simbol bio lav.

''Lav'', park Bukovička banja

”Lav”, park Bukovička banja

U izvornoj ideji bilo je da se pod nogama lava nalazi srpska zastava. Nakon završetka rata skulptura je modifikovana i umesto zastave izabrano je cveće.  Skulptura lava nalazila se ispred Paviljona na visokom mermernom postamentu.

Na početku Drugog svetskog rata, 1941. godine, meštani su skulpturu zakopali u zemlju da bi je sačuvali od krađe ili uništavanja. Oni koji su zakopali ‘’lava’’ poginuli su tokom rata i mesto gde je skulptura zakopana ostalo je nepoznato. Jedna jaka olujna kiša otkrila je mesto gde se skulptura nalazila, otkopana je i vraćena ispred Paviljona ali bez postamenta koji je nestao.

‘’Staro zdanje’’ – nekada jedna od najlepših zgrada

‘’Staro zdanje’’ na obodu parka u Bukovičkoj banji građeno je sa idejom da bude zgrada Skupštine Srbije. Pre nego što je izgrađeno prestonica Srbije postao je Beograd pa je ovo zdanje pretvoreno u dvor dinastije Obrenović. Zdanje je staro više od 150 godina. Za gradnju zaslužan je Mihailo Obrenović.

Staro zdanje postaje hotel od trenutka kada je dinastija Obrenović više nije bila na vlasti. Rekonstrukcija zdanja obavljena je pred Drugi svetski rat. Posle rata zgrada je davana u zakup, bila je deo akcionarskog društva Bukovička banja da bi 2005. vraćena u državno vlasništvo.

''Staro zdanje'', Bukovička banja

”Staro zdanje”, Bukovička banja

Danas je Staro zdanje sa izgorelim krovom u očajnom je stanju (krov je izgoreo u aprilu 2022. godine).

Raskošna lepota koju je zgrada nekada imala još uvek se vidi u tragovima. Primećujem da privlači veliku pažnju posetilaca. Nadam se da će uskoro biti obnovljena.

Carstvo belih mermernih skulptura

Bukovička banja sa parkom kao galerijom skulptura od belog venčačkog mermera jedinstvena je. Uređena po ugledu na banje u Evropi u vreme vladavina Mihaila Obrenovića. Uređen je izvor, otkupljeno zemljište za park, zasađeno drveće, izgrađene staze… Kao uzori za uređenje parka uzeti su parkovi u Francuskoj.

Prolećna jaka zelena boja trave i tek olistalog drveća ističe skulpture. One svojom belinom liče na bisere rasute po banjskom parku.

Blagotvorna je šetnja ovim parkom kao i vode banje.

Trg slobode, Gradska kuca i Hotel Vojvodina u Novom Sadu

Novi Sad: od fabrike svile do evropske prestonice kulture

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Stari objekti izgrađeni krajem 19. veka nalaze se oko Trga slobode. Informacije o njima moguće je naći na svim turističkim sajtovima i prospektima. Zgrade su karakteristične za grad ali o njima nalazim malo informacija, uglavnom godine nastajanja i kraj. Tražim podatke koji će me zaintigirati da tragam dalje da pronalazim više. Nema takvih informacija. Ne želim da samo prepišem već poznate informacije jer tragam za nitima koje povezuju sve tačke grada u jednu mrežu, jednu priču.

Kada sam stigla u Novi Sad žurila sam do glavnog gradskog trga da odatle započnem svoje istraživanje od već određenih zanimljivih tačaka. Kada sam pogledala informacije koje sam prikupila nisam bila zadovoljna. U ovaj grad došla sa velikom željom za istraživanjem ali početnu emociju, impuls nisam našla na glavnom trgu. Petrovaradin i Sremsku Kamenicu namerno sam izostavila iz prvog dela priče o Novom Sadu. Rešenje za početnu tačku našla sam u Kulturnoj stanici Svilara. Nju sam izabrala za osnovnu lokaciju iz koje će niti da se protežu. Zato krećem iz Almaškog kraja prema Trgu slobode.

Novi Sad Evropska prestonica kultureNovi Sad je trebalo da bude Evropska prestonica kulture za 2021. godinu ali zbog pandemije titula se prenosi u 2022. godinu.

Svilara – kulturna stanica

Kulturna stanica Svilara, Novi Sad

Kulturna stanica Svilara, Novi Sad

‘’Samo strpljenje i vreme pretvaraju dudovo lišće u svilu’’, kineska poslovica ispisana je na zidu stambene zgrade pored svilare. Pesnik Mika Antić dodao je ovu poslovicu u pesmu ‘’Mogućnosti’’.

Mesto gde se nekada nalazila velika fabrika svile danas je prepoznatljivo po viskom dimnjaku. Deo zgrade fabrike i dimnjak sačuvani su i ukomponovani sa novom zgradom u jednu celinu koja se zove – Kulturna stanica Svilara. Dimnjak iz daljine asocira na fabriku, jasan je znak za stari industrijski objekat. Niti svile odmotavale su se na ovom mestu mnogo godina. Upravo te tanane niti obavijaju ovaj dimnjak i ovaj kraj jednim prozirnim velom koji podseća na ‘’paučinu od svile’’. Nevidljiva je ta paučina za one koji nisu povezani sa svilom nego samo za one koji tragaju za nitima.

Između dva svetska rata u svilarstvo i proizvodnju svile država je ulagala mnogo. Podsticala je gajenje svilene bube i otkupljivala sve proizvedene kokone. To je bilo dovoljno da se svilarstvo u to vreme uzdigne na najvišu lestvicu u razvoju na prostoru Vojvodine. U tom periodu svilara u Novom Sadu proizvodila je najviše svile od svog postanka.

Trg slobode

Trg slobode, Spomenik Svetozaru MileticuNajveći gradski trg nastao u 18. veku sa spomenikom u sredini. Spomenik Svetozaru Miletiću rad je vajara Ivana Meštrovića. Svetozar Miletić bio je doktor prava, advokat i novinar (vlasnik i urednik novina ‘’Zastava’’). Dva puta bio je gradonačelnik Novog Sada, poslanik u ugarskom i hrvatskom saboru i najuticajniji srpski političar u Austrougarskoj. Stojim na trgu, posmatram tu ogromnu siluetu u pokretu sa podignutom rukom i kao da čujem njegove reči, koje podsećaju: ’’za slobodu se mora boriti stalno’’. Danas zvuče kao velika filozofska misao.

Pogled sa trga, posebnu pažnju, svojom dužinom od 60 metara, privlači i Hotel ‘’Vojvodina’’. To je najduža zgrada u Novom Sadu. Pitam se zašto je toliko duga? Izgrađen je 1854. godine i predstavljao je prvi luksuzni hotel u to vreme.

Jedna nasuprot drugoj, na trgu, stoje dve impozantne građevine Gradska kuća i Katedrala.

Gradska kuća je raskošne spoljašnje lepote, građena 1895. godine. Upečatljivi su jonski i korintski stubovi.

Rimokatolička crkva ''Ime Marijino'', Novi Sad

Rimokatolička crkva ”Ime Marijino”, Novi Sad

Nasuprot njoj rimokatolička crkva ‘’Ime Marijino’’ dominira trgom i okolinom. Veličanstvena građevina izgrađena u neogotskom stilu 1894. godine. Uski i visoki prozori daju joj ‘’gracioznost’’ koju dopunjuju vitraži. Pogledom pratim komadiće obojenog stakla sa početka prozora i pogled dižem visoko, visoko. Vitraži su fascinantni. Boje se prelamaju na svetlosti i stvaraju posebnu atmosferu u unutrašnjosti crkve. Vitraži su rađeni u Pešti i Mađarskoj.

Katedrala (kako je Novosađani zovu) je duga 52 m, široka 25 m… Zidana je žutom opekom. Toranj je visok 72 metra. Krov u boji je poseban i daje crkvi dodatnu lepotu. Pokriven je ukrasnom keramikom ‘’žolnai’’.

Mnoštvo zgrada izuzetne arhitekture okružuju Trg slobode podsećaju na prošlo vreme kada su stanovnici grada ulagali novac i rad u javne građevine. Po veličini građevina vidi se da su im bile veoma važne.

Zmaj Jovina ulica

Ulaskom u Zmaj Jovinu ulicu otkrivam prijatno mesto za šetnju, ulica je široka i čini pešačku zonu. Na kraju ulice, ispred Vladičanskog dvora (podignut 1901), nalazi se spomenik pesniku Jovanu Jovanović Zmaju.

Vladičanski dvor bio je u fazi rekonstrukcije pa zaogrnut plastičnim ‘’građevinskim’’ radnim prekrivačem izgleda pomalo mistično.

Saborna crkva i Krst od mermera, Novi Sad

Saborna crkva i Krst od mermera, Novi Sad

U blizini Vladičanskog dvora nalazi se Saborna crkva koja je podignuta 1849. godine. Bogatstvo unutrašnje dekoracije čine vitraži i ikone. Poznati slikar Pavle Jovanović uradio je sve (33) ikone na ikonostasu.   

Pored crkve, u prostranom dvorištu, nalazi se Krst od crvenog mermera, najstariji spomenik u Novom Sadu, nastao je u drugoj polovini 18. veka. Od postanka nalazio se na nekoliko lokacija u Novom Sadu, od 1957. godine smešten je porti Saborne crkve.

Platoneum

Platoneum, Novi SadZgrada neobičnog imena ali lepog izgleda privukla mi je pažnju. Izgrađena je 1770. godine.  Zgradu je kupio Platon Atanacković, vladika Bački i zaveštao je Srpskom akademskom institutu.

Danas je u ovoj zgradi smešten ogranak Srpske akademije nauke i umetnosti. Prozori su bogati ornamentima i sa drugim dekorativnim elementima na fasadi čine zgradu posebnom.

Enciklopedija Novog Sada

Pokretač enciklopedije, jedan od autora i urednik je novinar Dušan Popov. Zanimljivo je da u Evropi veoma malo gradova ima enciklopediju o gradu. Ova novosadska nastajala je od 1993. do 2010. godine, štampana je u 30 knjiga i sadrži oko 10.000 strana. Zaista vredan poklon budućim generacijama.

Dunavska ulica

Dunavska ulica sa Dunavskim parkom i Muzejom Vojvodine predivan je prostor za istraživanje. U Muzeju Vojvodine predstavljeno je 6.000 eksponata iz oblasti etnologije, istorije, istorije umetnosti i arheologije. To je stalna postavka koja predstavlja život, dolazak i odlazak naroda na prostoru Vojvodine. Svaki narod tokom boravka ostavio je svoj trag. Priča se odvija iz epohe u epohu i jasno se vidi napredak u životu ljudi.

Avala - toranj i crkva brvnara

Avala – Trenutak kada dodirnemo lepotu prirode (II deo)

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Penjanje na vrh Avale sa polaznom tačkom u centru Belog potoka. Oštra duga uzbrdica najviše se pamti ali kada se savlada pruža veličanstven pogled na okolinu. Pre glavnog cilja, vrha Avale, obilazim još jednu zanimljivu tačku a to je Čarapićev brest.

Avala – Trenutak kada dodirnemo lepotu prirode (I deo)

Vasa Čarapić – Zmaj od Avale

Vasa Carapic-Spomenik na AvaliVasa Čarapić, Zmaj od Avale, istorijska je ličnost o kojoj većina malo zna. Među njima bila sam i ja. Odlaskom do planinarskog doma ’’Čarapićev brest’’ i obilaskom spomenika posvećenog ovom vojvodi, knezu i hajduku istražila sam više da saznam ko je bio Vasa Čarapić, koji je živeo samo 36 godina.

Vasa Čarapić bio je vojvoda I srpskog ustanka. Rođen je u selu Beli potok u podnožju Avale. Kao dobrovoljac učestvovao je u borbama protiv Turaka a zbog doprinosa u tom ratu postao je knez gročanske nahije. Kada je 1804. godine shvatio da se sprema seča knezova odmetnuo se u hajduke i okupio grupu na Avali. Delovao je u okolini Avale i u svim borbama koje je vodio isticao se velikom hrabrošću. Poginuo je 1806. godine  prilikom borbi za oslobođenje Beograda. U centru Beograda jedna ulica nosi njegovo ime.

’’Čarapićev brest’’ naziv je planinarskog doma. Pre dolaska do doma sa leve strane puta nalazi se spomenik Vasi Čarapiću.

Planinarski dom ”Čarapićev brest”

Planinarski dom ''Carapicev brest'' AvalaNa inicijativu dr Petra Kostića, osnivača Planinarsko-smučarskog društva ”Avala”, 1950. godine izgrađena je zgrada planinarskog doma ”Čarapićev brest’’.  Naziv doma asocira na šest brestova koji su nalazili na tom mestu u vreme kada je Vasa Čarapić okupljao narod oko sebe i pozivao na ustanak protiv Turaka.

Planinarski dom, planinarska kuća i spomenik Vasi Čarapiću ušuškani su i zaklonjeni na malom prostoru na Avali.

Toranj na Avali

TV toranj na AvaliTelevizijski toranj je simbol Avale. Stari toranj izgrađen je 1965. a srušen 1999. godine. Obnovljen je 2009. godine, visok je 204 metra i za jedan metar viši od prethodnog. Do vidikovca, na 122-om metru, stiže se liftom sa koga je prelep pogled na Beograd i okolinu Avale.

Crkva brvnara na Avali

Crkva brvnara na AvaliMeštani Belog potoka inicirali su izgradnju crkve brvnare u blizini tornja na Avali. Podignuta je u srpsko-vizantijskom stilu 2017. godine. Crkva je posvećena Svetom despotu Stefanu Lazareviću (sin kneza Lazara i kneginje Milice). Despot Stefan obnovio je grad Žrnov koji se nalazio na vrhu Avale a kog su sagradili Rimljani. Danas se na mestu Žrnova nalazi Spomenik Neznanom junaku.

Mineral Avalit i rudnici

Mineral plavo-zelene boje nazvan je po Avali, planini na kojoj je pronađe. Pronašao ga je Sima Lozanić. Avalit pripada grupi cinabarita.

Nekada je na Avali postojalo nekoliko rudnika među njima i rudnik žive ‘’Šuplja stena’’. U ovom rudniku eksploatisala se ruda cinobarita od koje se dobijala boja cinober koja je bila skupocena.

Na Avali rudarstvo je bilo najrazvijenije u vreme Rimljana. Iz rudnika olova i cinka ‘’Crveni breg’’ dobijalo se i zlato i srebro. Zatvoren je 1953. godine.

Izvor Ledinac – Ladne vode

Izvor Ledinac - Ladne vode_AvalaPenjući se ka vrhu Avale od Tornja prolazim pored hotela”Avala” i stižem do još jedanog izvora – izvora Ladne vode. Ime mu govori sve, voda je hladna kao led. Nalazi se na pravom mestu da osveži sve one koji idu ka vrhu i one koji se vraćaju. Uglavnom svi svrate na ovaj izvor koji je zanimljiv jer se nalazi blizu vrha planine.

Avala – trenutak kada dodirnemo lepotu prirode

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Kupa visine 511 metara vidljiva je iz velike daljine. Avala. Planina koja je jedva prerasla brdo, tek 11 metara, da bi dobila ozbiljniji naziv i zvučala ozbiljnije. Izgleda kao da je bila vulkan u prošlosti. Možda i jeste s obzirom da je njena unutrašnjost bogata rudama.

Na samom ulazu u ovaj prirodni biser jasno mi je zašto su vlasti još od kneza Miloša do danas donosile odluke kojima je Avala bila prepoznata kao područje koje treba zaštiti.

Očuvana priroda bogata šumom i izvorima vode, izletište, park, oaza mira i kiseonika.

Knez Miloš je davne 1859. godine doneo prvu odluku da se Avala zagradi i zaštiti. Budući vladari donosili su odluke kojim je Avala predstavljala zaštićeno područje. Tako je 1936. godine proglašena nacionalnim parkom, a 1946. dobila je status dobra od opšteg značaja. Od 2007. godine, odlukom grada Beograda, Avala je zaštićena kao prirodno dobro.

Dodir prirode

Jedan od puteva do vrha Avale vodi iz Pinosave, malog mesta u njenom podnožju. Bez obzira što se do vrha može stići bilo kojim prevoznim sredstvom volim da se na vrh penjem peške, lagano uz česta zastajkivanja da upijem zelenilo i svetlost oko mene, da dodirnem hrast tik pored staze, osetim oštrinu njegove kore. Da dodirnem koru svakog različitog drveta na koje naiđem. Dodir drveća je dodir prirode.

Avala je najlepša u kasno proleće kada je drveće u svom punom ruhu. Gusto lišće ometa sunčeve zrake da osunčaju stazu, zemlju ispod drveća i tako stvaraju prijatnu hladovinu. Na pojedinim delovima staze sunčevi zraci uspeli su da se probiju. Nekako prijatno dodiruju i blago greju lice i ruke i taj dodir opušta i čini uspon nezaboravnim doživljajem.

Izvor Sakinac

Izvor Sakinac, Avala

Izvor Sakinac, Avala

Sa prvim koracima u samom podnožju osetim drugačiji vazduh. Deonicu puta do izvora Sakinac pređem najbrže, tek tu je za mene početak avanture.

Na Avali postoji osam izvora vode. Jedan od najpoznatijih je izvor Sakinac. Pre dvadeset godina sa njega smo pili vodu hladnu kao led, i danas neki to čine. Vodu sa ovog izvora odvozio je čuveni industrijalac Đorđe Vajfert. Svoju pivaru u Pančevu hladnom vodom snabdevao je baš sa Sakinca. Izvor je dobio ime po sakama, buradima za vodu, u kojima se voda sa izvora odvozila.

Voda hladna kao led neprestano teče u tankom mlazu. Kaptaža je urađena u kosini a cev je veza između izvora i spoljne sredine. Mlaz srednje jačine izbija iz brda i otiče nizbrdo u obliku potočića. Svako može da zahvati vodu i da je pije.

Od izvora penjem se uzbrdo. Nagib postaje ozbiljniji. Krećem se uređenom vijugavom stazom jer želim da penjanje do vrha što duže traje ali ko želi može uspon ubrzati prečicama.

Kada vidimo izlaz iz šume čini nam se, očekujemo da smo stigli do vrha a u stvari izlazimo na prvi plato. To je mala varka ali prošli smo najveću uzbrdicu i stigli samo do tornja.

Hotel ”Avala”

Od tornja pomalo strmom stazom kroz šumu lagano nastavljam penjanje prema vrhu. Odmah po izlasku iz šume na platou nalazi se hotel ”Avala”. Pravo mesto i pravi trenutak za predah i osveženje.

Sfinga, hotel ''Avala'', AvalaIznenađenje!? Dve velike kamene sfinge čuvaju stepenište za ulaz na veliku terasu hotelskog restorana. Prva misao otkud sfinge na Avali? Neobično mi je da se nalaze ovde. Sfinge su simbol Egipta – čuvari grobnica faraona. Šta čuvaju na Avali? Zašto su ispred hotela?

Na prvi pogled nema mnogo misterije o njihovom postavljanju na Avali. Nalaze se tu od 1928. godine kada je hotel izgrađen. Napravljene su od veštačkog kamena i služe za dekoraciju stepeništa.

Fotografišem ih. Raspitujem se kod osoblja hotela zašto sfinge. Ko ih je postavio? Saznajem da su glavni ”krivci” što su one tu ispred stepeništa dva rusa Viktor Lukomski koji je projektovao stepenište i vajar Vladimir Zagorodnjuk  koji je pomagao pri izradi sfingi.

Za mene ove sfinge ostale su zagonetka. U prenesenom značenju sfinga je zagonetno biće. Ipak ostaje pitanje: Zašto su baš one izabrane za ukras a nije skulptura orla recimo?

Sfinga ispred hotela ''Avala'' na Avali

Sfinga ispred hotela ”Avala” na Avali

Sedam u baštu hotela da popijem svežu limunadu i da uživam u prelepoj prirodi oko mene.

Red je i da nešto saznam o samom hotelu. Hotel je sagrađen 1928. godine po projektu ruskog arhitekte Viktora Lukomskog. Naređenje za gradnju dao je kralj Aleksandar Karađorđević a za potrebe Ministarstva šumarstva i vodoprivrede tadašnje države.  Krov zgrade iskorišćen je za postavljanje predajnika sa kog je pušten prvi tv signal u tadašnjoj Jugoslaviji. Bilo je to u maju 1957. godine. Predajnik je sklonjen tek kada je izgrađen TV toranj 1965. godine. Hotel Avala nalazi se na listi spomenika kulture grada Beograda. Iako je stari hotel deluje na neki način moderan i prijatno je mesto za predah.

Žrnov – Vrh Avale – Spomenik Neznanom junaku

Spomenik Neznanom junaku na vrhu Avale

Spomenik Neznanom junaku, Avala

Od hotela prolaz do vrha Avale previše je uređen, nekako veštački, neprimeren za konačan doživljaj osvajanja vrha planine.

Nema mi druge penjem se stepenicama do vrha nekako mi mermerni spomenik deluje hladno, ne pripada mi tu, zaklanja mi lepotu. Ipak pogled je divan, okolina kao na dlanu u punoj svojoj lepoti. Zelenilo, topli sunčevi zraci i hladan vetar dodiruje mi lice i opominje me da u mislima ne odlutam predaleko.

Zamišljam grad utvrđenje koje je tu postavljeno davno zbog eksploatacije rudnika koji su se nalazili na Avali. Ta slika smenjuje mi se sa slikom koju stvarno vidim.  Nakon što su Rimljani napustili eksploataciju rude na Avali utvrđenje su Srbi pretvarili u grad Žrnov koji postaje važna tačka u odbrani Beograda.

U blizini Žrnova  1922. godine stanovnici okolnih sela podigli su spomenik Neznanom junaku.

Kralj Aleksandar Karađorđević 1934. godine naredio je da se sruši grad Žrnov da bi se umesto njega postavio Spomenik Neznanom junaku koji je uradio Ivan Meštrović. Umetniku je inspiracija za spomenik bila grobnica persijskog vladara Kira.

U podzemnoj prostoriji spomenika položen je kovčeg sa posmrtnim ostacima nepoznatog junaka. Na ulazima su karijatide – stubovi ženske figure u narodnim nošnjama koje treba da predstavljaju sve nacionalnosti u Jugoslaviji. Sve je to istorija.

Vraćam se u sadašnjost i udišem duboko hladan vazduh. Okrećem se oko sebe i želim da vidim samo lepotu. Želim da zabeležim trenutak kada dodirnem lepotu prirode. Priuštimo sebi trenutak za pamćenje.

Osvojila sam vrh Avale, uživala u lepoti okoline i za povratak biram drugi put silazim sa stepenicama na drugu stranu i kružno kroz šumu vraćam se ka hotelu. Silazak u podnožje Avale lakši je nego penjanje.

Prilikom silaska odlučujem da posetim Spomenik sovjetskim ratnim veteranima i da ovu prvu priču završim na taj način. Do spomenika dolazi se sporednom stazom koja počinje u blizini hotela i ide ispod puta kojim se automobilima dolazi na Avalu.

Spomenik sovjetskim ratnim veteranima

Spomenik ruskim vojnim veteranima na Avali

Spomenik ruskim vojnim veteranima

U oktobru 1964. godine u avionskoj nesreći na Avali poginula je delegacija sovjetskih vojnih veterana. Na mestu stradanja delegacije 1965. godine podignut je Spomenik visok oko 6 metara. Autor je vajar Jovan Kratohvilov.

Četiri dela koja asociraju avionska krila spajaju se na jednom mestu, postaju jedno i uzdižu se u visinu. Umetnik se odlučio da detalji dva probijena avionska krila, koja čine skulpturu, budu simboli koji jako naglašavaju i podsećaju na ovu tragediju.

Pažnju mi privlače krug, zatim kocke i pravougaonici na sastavu krila spomenika kroz koje se vidi nebo. Nebo, avion, krila… Pogled u nebo kroz te otvore daje Spomeniku drugu dimenziju jer i ti delići neba postaju dodatni simboli.

Newer Posts
Older Posts