Prirodno obojeno kamenje na Zlatiboru kao da ima dušu. Tako sam ga doživela jednog septembra na blagom podnevnom suncu dok je bacalo svoje svetlucave iskre u okolinu. Bila sam zapanjena sa mnoštvom nijansi boja koje su se prožimale kroz kamenje.
Plavičaste, zelenkaste, ljubičaste, roze, žućkaste i niz drugih nijansi presijavaju se preko kamenja pored puta.
Isti dan sam ga naslikala na svili. Boje su ’’vrištale’’ i šarenilo se raspršilo, takav je moj utisak: pozitivan, osećajan i duboko obojen bojama koje je priroda dodala.
Roze i bordo, žuta i zelena, nekoliko nijansi plave pojačala sam na svili. Znala sam još dole na putu da ću na svilu staviti jake boje da mi maksimalno izraze lepotu kamenja koje sam videla.
Skupljala sam sitne komade kamenja pored jednog novog skoro nasutog puta. Sa strane gde su stene ostao je niz u bojama sve do dela gde je trava sa tankim slojem zemlje.
Pored većine puteva na Zlatiboru mogu se videti različite vrste kamenja prošaranog različitim bojama.
Priča ide ovako. Žureći u predvečerje toplog letnjeg dana da stignem do jednog od malo viših vrhova sa strmim usponom nisam odmah pažljivo posmatrala lepotu oko mene. Cilj je bio stići do vrha i tek onda uživati u lepoti okoline.
Zlatibor je: vetar, 
Apstraktni detalji iz ove bogate kolekcije inspirisali su me da 
Zubun sa krugovima crne i bordo boje inspiracija je za eksperimentisanje sa krugovima na svili. Dobila sam zanimljiva rešenja koja su predlog za nova istraživanja. Krugovi su prešli u nove oblike ali su i dalje jasni po formi. Pokret boja kao da se prenosi i na zabun koji je bio inspiracija. Jake boje donose više živosti i kretanja ali zabun je u centru koji ih smiruje i zajedno prerastaju u harmoniju.
Hristifor Crnilović sakupio je veliku zbirku predmeta od tekstila, grnčarije i nakita od srebra. Deo zbirke može se videti na izložbi a motivi i način izrade radova bili su mi inspiracija za nekoliko minijatura na svili.
Lepota ručnog rada je u motivima i načinu njihove izrade koje su vešte ruke žena prenele na tekstil. Od davnina žene su stvarale upotrebne predmete od tekstila koje su koristile u kući i to je bila njihova glavna odlika upotrebljivost. Vremenom se akcenat sve više prenosio na lepotu ručno rađenih predmeta.
Prvo sam krenula tim logičnim putem. Uradila sam nekoliko minijatura sa dominantnom zelenom i nisam bila potpuno zadovoljna, delovale su sve isto. Zelena i zelena. Definitivno previše zelene.
Ovaj totalno obrnut pristup bojama uneo je svežinu u slikanje. Kada sam završila ovu drugačiju minijaturu bila je moj izbor broj jedan. Dopada mi se više od zelenih jer je ostrvo apstraktno, nestvarno, baš kakvo ono zapravo jeste.
Spojila sam ih u jednoj ešarpi – niti svile koje lepršaju po ešarpi, kidaju se i nestaju i vino u čaši koje nazdravlja svojoj pobedi.