Izložba Udruženja žena ’’Staparska ruža’’ iz Stapara kod Sombora.
Ruža je najčešći motiv na Staparskom ćilimu. Pitala sam se koja je to tajna Staparske ruže koja je nagoveštena u nazivu izložbe. Kada sam pogledala ćilime izložene na slikarskim štafelajima ličili su mi na ukrasne novogodišnje jelke. Zračili su lepotom.
Za mene tajna Staparske ruže jeste u lepoti ručno rađenih ćilima, u veštini i energiji žena u prošlosti koje su stvorile izuzetne ćilime i entuzijazmu žena koje danas tkaju ćilime po starim motivima da bi sačuvale tradiciju tkanja u njihovom kraju. Veliko poštovanje i za jedne i za druge.
Na izložbi možete:
- Pogledati ručno rađene ćilime,
- Pogledati ručno tkane ukrasne detalje sa motivima staparske ruže i druge rukotvorine
- Učestvovati na radionici tkanja
- Isprobati tkanje klečanom tehnikom na pravom razboju ili
- samo posmatrati tkalju kako vešto prepliće niti na horizontalnom razboju.
Izložba se održava od 11. i 12. decembra 2021. godine u Atrijumu Bigfashion centra u Beogradu, Višnjička 84.
Jedna prostorija posebno privlači pažnju zove se divanhana smeštena u isturenom delu konaka sa mnogo prozora sa kojih se vidi ceo park. Danas ne jer je stari platan ’’zauzeo’’ svu pažnju za sebe. Soba je sa oslikanom tavanicom na kojoj centralni motiv zauzima sunce. Na ugao postavljene su klupe za sedenje koje su prekrivene pirotskim ćilimima koji dodatno oplemenjuju ovu prostoriju. Ćilimi za sedenje jarko crveno-bordo boje prošarani su sitnim motivima kao niskama cvetova. Na podu je takođe ćilim ali svetlije boje.
Oslikani plafon je u ovoj sobi sa motivom sunca. Na zidovima ispod plafona i sa strane oslikane su scene iz života kneza Miloša. Oslikane tavanice nalaze se u još dve prostorije u konaku ali su ukrašeni plastičnim dekorativnim elementima jednostavnijih motiva.
Predstavljeno je nekoliko odevnih kombinacija iz tog vremena na kojima su izraženi vez i nakit.
Od tekstila je i Vojvodska zastava Karađorđa Petrovića (1811). Na zastavi izvezena su slova i brojevi. Mnogo akvarela manjih formata na kojima su istorijske ličnosti u svečanoj odeći.
Dve slike velikih formata Olje Ivanjicki dominiraju prostorijama u kojima se nalaze sa tematikom iz tog perioda.
Istakla bi sobu, deo koji je posvećen kralju Aleksandru Obrenoviću sa nameštajem koji je koristio. Na podu nalaze se dva pirotska ćilima (jedan sa krunom i dva sa klasičnim šarama). 
Vreme održavanja izložbe: 01. 10 – 01. 11. 2021. godine
Pitam se: Koliko je veštoj pletilji trebalo vremena da isplete jedan par čarapa? Kako su pratile šeme po kojima su plele čarape? Koliko je trebalo koncentracije u radu? Da li se danas negde izrađuju ili su sada postale muzejski primerci?
Na izložbi predstavljeno je dvopređno ornamentalno stvaralaštvo od XVIII do XX veka sa mnogo crteža i šema geometrijskog oblika koje su prenošene na čarape kao ukras. Različite oblasti imale su svoje specifične ukrase mada su mnogi ornamenti na vunenim čarapama isti za više različitih naroda.
Zanimljivo je da je svaki par čarapa jedinstven. Istraživači dvopređnih čarapa u Srbiji kažu da je skoro nemoguće naći potpuno isti par po kompozicijama i rasporedu šara.
Oduševljena sam ornamentima na čarapama. Izgledaju kao ’’znakovi’’ predaka koje prenose budućim generacijama. Pitanje je da li razumemo te tragove, znamo li da ih čitamo? Sigurno je da trebamo da se potrudimo da očuvamo izvorno stvaralaštvo zbog njih i nas. Pletilje koje još uvek izrađuju dvopređne čarape rade na očuvanju tradicije i izvornih ornamenata.
Lepota ručnog rada i bogatstvo elemenata i ornamenata na odevnim predmetima izražajni su. Ručno rađeni etno predmeti nastajali su tokom 19-og i početkom 20-og veka.
Svetlucanje srebrnog nakita iz vitrina podseća me na iskrice koje privlače pažnju i golicaju maštu. Nakit je lepota kojoj se divim, precizno je urađen, pitam se koji alat su umetnici imali tada. Tanane linije izvučene na kopčama dodiruju dušu i daju eleganciju.
Jedna od soba privlači pažnju crvenom bojom ćilima koji šire pozitivnu energiju. To su 
Atelje 61 predstavlja 
Tapiserija ‘’Šahovska tabla’’ skladnih boja sa palim figurama u sredini i dinamičnim zbivanjima na obodima izdvojila se kao moj favorit na ovoj izložbi. Autor: Karanović Boško Koautori: Lazić Verica i Božić Jelena
Posmatram tapiserije i upijam ideje i njihovu lepotu bez dodira. To odsustvo dodira podstaklo me da uradim sliku na svili inspirisana lepotama tapiserija. Sliku koju sam uradila na svili mogu da dodirujem. Dodir tekstilnih slika upotpunjuje njihov doživljaj.
Niti koje daju energiju
Nekada davno žene su tkale ukrasne predmete od tekstila za svoj dom da ga učine lepšim i toplijim. Koristile su niti vune koje su same proizvodile i bojile i od njih maštom i preplitanjem stvarale lepa dela. Tada su u svom okruženju imale taj materijal i koristile su ga dok danas ograničenja u izboru materijala nema. Danas tapiserije nastaju i od plastike ili žice koje takva dela ne čini toplim nego rezervisanim. Zato više volim klasičnu tapiseriju jer me ona podseća na tradiciju, na bake i prabake koje su stvarale za sebe.
Deo postavke u Muzeju Vojvodine jeste prostor namenjen etnologiji. Od razboja za tkanje i svih sprava i alatki koje su se koristile da se proizvede nit za tkanje do nošnji od najfinijih pamučnih materijala. Uređenje prostora za život, pravljenje odeće i upotrebnih predmeta od tekstila.
Ukrašavanje odeće je upečatljivo. 
Raskošne nošnje oslikavaju i odražavaju različitost naroda koji žive na teritoriji Vojvodine. To je posebna lepota. Svaki narod neguje svoje motive i tradiciju i time obogaćuje širu zajednicu.
Zanimljivost: Potražila sam rimske šlemove koji predstavljaju zaštitni znak Muzeja. To su paradni šlemovi i predstavljaju posebne primerke na teritoriji Evrope. Ovo je jedan od njih.
Čini mi se da su sobe uređene onako kako je predlagala 
Muzej je jedno od mesta u Beogradu u kome se čuvaju ručno rađeni predmeti i kao takav dragocen za sve ljubitelje ručno rađenog tekstila.