Ideju da više istražim šta je trukovanje dobila sam u Gradskom muzeju u Subotici u kome sam u odeljenju etnologije videla pečate kojim su se na platno otiskivali motivi. Bili su to stari pečati korišćeni u specifičnom procesu prenošenje dizajna sa papira na platno.
Danas je trukovanje zaboravljen zanat u širem smislu, postoji još nekoliko žena u Vojvodini koje se bore da znanje o ovom starom zanatu i veština izrade sačuvaju, da i dalje ostane u upotrebi.
Ručni vez i trukovanje
Trukovanje je stara veština ispisivanja linija na belom platnu pomoću praha u boji. Linije postaju elementi dizajna koji služi veziljama da koncem u boji stvaraju prelepo ukrašene predmete za enterijer ili ukrašavaju narodne nošnje.
Stručnije rečeno to je prenošenje crteža ili slike na papir a zatim sa papira na platno namenjeno za vez.
Kalupi na sebi imaju dizajne koji kada se spoje stvaraju različite mustre. Kalupi su kao pečati pritiskani u plavu boju, pravljen je otisak na paus papiru a sa papira mustra je prenošena na platno. Veštije žene su direktno otiskivale kalupe na platno.
Kako se otisak sa papira prenosi na platno? Po linijama otiska na papiru pravljene su rupice (sitni otvori), papir se postavljao preko platna i učvršćivao a zatim se nanosio plavi prah, krpicom se utrljavao preko papira i prah je prolazio kroz otvore i na platnu su ostajale jasno vidljive linije.
Ovim zanatom su se krajem 19. veka proizvodile šeme za vez na pamučnom platnu. U to vreme vez je bio zastupljen skoro u svakoj kući, žene su izrađivale upotrebne predmete za kuću i ukrašavale odeću. Devojke su vezle predmete za svoju ‘’spremu’’ prilikom udaje.
Tada su mustre bile dostupne samo bogatijim slojevima društva. Žene koje nisu imale novca same su precrtavele šeme iz novina ili crtale sa drugih već urađenih predmeta.
Kuvarice i vezeni peškiri
Kuvarica (platno na zidu na kome su bile izvezene reči i određena prateća slika) je bila masovno rasprostranjen ukrasni element u skoro svakoj kući polovinom 20. veka. Žene su kupovale uglavnom belo industrijski proizvedeno platno i na njemu vezle određenu poruku i ornament. Isto platno koristile su da sašiju i vezom ukrase peškire koji su se koristili prilikom umivanja.
Mogle su same na njemu da iscrtaju (ili precrtaju) dizajn ili skuplja varijanta bila je da kupe već trukovano platno na kome je bila iscrtana kompletna kompozicija. Po platnu su vezle koncem u boji, mogle su da prate sugestije drugih ili da same izaberu boje.
Štampu na platnu za kuvarice ili peškire radile su trukerske radionice koje su uglavnom bile smeštene u varošima ali i u selima su postojale žene koje su prenosile šemu na platno – trukerke.
Tehnika veza koja je korišćena prilikom izrade kuvarica uglavnom je bila ’’vez po pismu’’ u kome se samo slede već iscrtane linije dizajna na platnu.
Beli vez
Beli vez je bio rasprostranjen u Vojvodini u 19. veku, radio se prema već iscrtanim mustrama putem trukovanja jer su to uglavnom bili veliki motivi. Belim vezom ukrašavana je posteljina, stolnjaci, ukrasni jastuci, rukavi na košuljama, donji delovi suknji ili haljina…
