Mali pirotski ćilim kao suvenir
Sofra je ornament koji se nalazi na malom ćilimu koji sam kupila u Pirotu. Po tumačenju šara od davnina sofra znači da će onima koji je poseduju pomoći da razviju mudrost i veštinu razgovora za stolom. Malih je dimenzija 15×10 centmetara ali je istog značenja kao i ornamenti na velikim pirotskim ćilimima.
Pirot sam posetila zbog niti, zbog ćilima, zbog načina na koji se izrađuju, iz želje da vidim primerke koji su stari oko 100 godina. Šare su me oduševile, jednostavne su, lake za tkanje i bojama prenose posebnu energiju.
Muzej Ponišavlja - otvoren je 1956. godine
Naravno prva stanica koju sam posetila u Pirotu bio je Muzej Ponišavlja koji se nalazi u kući staroj 175 godina. Kuću je gradio trgovac Hrista Jovanović (poznat kao Mali Rista), bila je to prva kuća u gradu za koju su Turci dozvolili da bude na sprat a da je izgradi jedan hrišćanin. Hrista je bio vešt i bogat trgovac, kuću je izgradio za dve godine.
Prizemlje je bilo namenjeno za svakodnevni život porodice a sprat je bio za goste i slavlja. U međuspratu postojala je mala soba niske tavanice u kojoj je Hrista primao poslovne saradnike i među njima i Turke.
Kuća je zdanje za sebe, arhitektonski dragulj prošlih vremena, mada mene su u njoj najviše zanimali ćilimi. Njihovo carstvo bilo je na spratu kuće. Dve divanhane bile su potpuno opremljene ćilimima, bile su jedna nasuprot druge. Veća je bila namenjena za muškarce za njihovo okupljanje tokom nekog slavlja. Zanimljivo je da ima veće prozore a samim tim i više svetlosti od ženske sobe koja se nalazila na drugom kraju kuće i prozori su gledali u dvorište.
Obe sobe bile su opremljene ćilimima na podu, na klupama za sedenje, kao stolnjaci na stolovima, ukrasnim jastucima… To su ćilimi koji su tkani u prošlosti i stari su oko 100 godina, mirnijih su tonova jer se u to vreme vuna bojila prirodnim bojama. Mnoštvo različitih i raznobojnih šara bilo je rasuto po sobi.
Grad u znaku šara sa ćilima
Poseta samo muzeju bila je dovoljna da grad posmatram kao pozitivan, sa pozitivnom energijom. Vezala sam za njega niti i ćilimi u muzeju su opravdali moja očekivanja. Krećući se kroz grad uživala sam u tome da su se na mnogim mestima mogli videti ornamenti sa ćilima na ogradi na mostu, u izlozima radnji… Grad i treba da bude u znaku tih pozitivnih šara koje ga čine tako posebnim.
Pored proizvodnje ćilima Pirot je sredinom XIX veka bio grad sa 40 radionica u kojima se izrađivala grnčarija. Pedesetak različitih upotrebnih proizvoda od gline ukrašavani su šarama sa ćilima jakih boja. Danas se grnčarija proizvodi za upotrebu i još više za suvenire.
Šetam širokim ulicama Pirota, posmatram prelepe građevine – hotel Nacional, gimnazija, zgrada suda… U jednom kafiću prilikom predaha od šetnji kroz prozor posmatram ulicu kojom prolaze stanovnici i zaključujem da su opušteni, hodaju bez žurbe. Odjednom ulicom prolazi devojka u narodnoj nošnji. Njen graciozni hod i izražene boje na nošnji vrati me u prošlost kada su žene ručno izrađivale odeću za sebe i sve ukućane.
Bile su talentovane za ručni rad, a i vežbale su ga od malih nogu. Ručno su plele džempere, kape, rukavice, šile od srpskog platna haljine, košulje i marame, ukrašavale ih vezom a najviše njih tkalo je ćilime na vertikalnom razboju, ćilime koji su bili jedinstveni u svetu – isti sa lica i naličja.
Spretne ruke žena stvarale su tu lepotu, baš ovde negde u nekoj od prizemnih kuća u kojima su živele. Danas samo desetak žena u Pirotu bavi se tkanjem ćilima jer za njima nema toliko potražnje, odavno je istisnut iz enterijera masovnom proizvodnjim tepiha i prekrivača.
O čemu god počnem da pišem u Pirotu vratim se na ćilim. Hajde da kažem Pirot je poznat po proizvodnji guma Tigar. Videla sam i njih ali me je opčinio ćilim.
Skulpture iz fabrike ’’Prvi maj’’ Pirot
Bila je u gradu, za vreme socijalizma, razvijena tekstilna industrija prepoznatljivo ime bila je velika fabrika Industrija odeće ’’Prvi maj Pirot’’ koja je osnovana 1959. godine. U okviru preduzeća nalazili su se: dom kulture, biblioteka, frizerski salon, vrtić… Na žalost, tokom kriznih devedesetih godina tekstilna industrija u Pirotu je propala, deo pogona otkupile su privatne kompanije iz inostranstva, uglavnom velikih preduzeća tekstilnih proizvoda više nema.
Bila je u gradu, za vreme socijalizma, razvijena tekstilna industrija prepoznatljivo ime bila je velika fabrika Industrija odeće ’’Prvi maj Pirot’’ koja je osnovana 1959. godine. U okviru preduzeća nalazili su se: dom kulture, biblioteka, frizerski salon, vrtić… Na žalost, tokom kriznih devedesetih godina tekstilna industrija u Pirotu je propala, deo pogona otkupile su privatne kompanije iz inostranstva, uglavnom velikih preduzeća tekstilnih proizvoda više nema.
Grad Pirot otkupio je ova umetnička dela od kompanije i postavljena su u otvoren prostor da oplemene grad. Morala sam i njih da vidim, srećna sam što su sada dostupne javno i što obogaćuju prostor ovog grada. To su: ’’Žena i muzika’’ autor iz Francuske Dominique Labauvie, skulptura ’’Suza’’ autor umetnik iz Japana Kenjiro Azuma i delo francuskog umetnika Claude Lhoste ’’Zec’’.
Tvrđava Kale
Nezaobilazni deo grada jeste tvrđava na ulazu u grad iz pravca Niša. Skoro je obnovljena. Manjih je dimenzija od ostalih tvrđava širom Srbije (Niške, Smederevske, Petrovaradina…). Sastojala se od gornjeg i donjeg grada. Građena je prvo za vreme vladavine kneza Lazara znači u srednjem veku a izgradio je Momčilo. Kasnije je rušena, obnavljana i dograđivana. Smenjivali su se vekovi i vlasnici ali je tvrđava uvek bila značajna za odbranu grada.
Nišava
Šetnja pored Nišave bila mi je obavezna aktivnost i tu sam na mostu videla ornamente sa ćilima. Nisam mogla da prepoznam onu Nišavu koja je u Sićevačkoj klisuri bila tako glasna, bučna i brza a ovde se umirila i tiho prolazi kroz grad. To nije umanjilo njenu lepotu a ja sam bila srećna da je upoznam u ovom obliku.
Istorija grada
Pirot je lep grad koji je nastao na mestu gde su rimljani nekada davno podigli utvrđenje pod nazivom Turres. Od 14. veka pominje se kao Pirot. Nalazio se na trgovačkom putu što mu je u 16. i 17. veku omogućilo da bude bogat. Trgovina je delatnost i veština koja je omogućila stanovnicima grada lagodniji život.
Za kraj
Na kraju mogu reći da mi je Pirot ostavio fantastične utiske, da je prelep grad sa dugom tradicijom u izradi ćilima i upotrebnih predmeta od gline. Za mene ćilim je duh ovog grada. Zamišljam da sam na jednom letećem ćilimu i posmatram grad sa visine i znam da rado ću se vratiti da ponovo vidim carstvo boja i ornamenata, šara na ćilimima u Muzeju Ponišavlja.
Prilično su temu šara na pirotskom ćilimu obradili svi umetnici slikari i primenjeni ali ona je i dalje aktuelna, ne može da bude prezasićena nego se uvek javlja u istom ali novom obliku.
