U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu 7. oktobra 2022. godine otvorena je velika izložba o stvaralaštvu Uroša Predića sa više od 100 slika i ostalom pratećom dokumentacijom o životu slikara. Izložba traje do 31. januara 2023. godine.
Izuzetan slikar
Kada se u jednom velikom prostoru nađe više od 100 dela jednog vrhunskog umetnika to je uživanje za sve ljubitelje umetnosti. Izabrana dela izložena su hronološki od početka rada pa do poslednjih urađenih slika. Nižu se tu razne tematske celine koje se opet lakše sagledaju i tumače kada su na jednom mestu.
Posmatrajući radove Uroša Predića ostajala sam zapanjena ispred svake tematske celine. Kompleksnost pojedinih radova posmatrača ‘’ostavlja bez daha’’. Na velikim platnima gde su prikazani istorijski događaji ili ličnosti nalaz se toliko dodatnih detalja koji su složeni sami po sebi. Zadivljujuće! Tolika posvećenost umetnika detalju neverovatna je.
Ne obraćajući pažnju ko je naslikan na portretima vidim isti kvalitet. Svakoj osobi na portretu posvetio je potpunu pažnju, naslikao je i istakao svaki detalj koji je potreban. Portreti raznih istorisjkih ličnosti ali i osoba koje su nepoznate ne razlikuju se uopšte, svaki je potpun profesionalno urađen. Bio je vrhunski portretista (uradio je više od 1.000 portreta), svaka osoba koju je naslikao ima svoju posebnost koja se jasno vidi na slici.
Neka od poznatih dela su: Kosovka devojka, Devojka na studencu, Na izvoru, Nadurena devojčica, Siroče na majčinom grobu, Hercegovački begunci, Sveti Nikola i patrijarh Lukijan, Portret Mihaila Pupina, Vesela braća, Sveti Nikola spasava brodolomnike…
Poslednji veliki ikonopisac
Radio je ikonostase u crkvama u Vojvodini. Specifičnost njegovih ikona jeste u tome što je lica svetaca oslikavao licima običnih ljudi počevši od majke i oca pa do drugih običnih ljudi iz mesta. Takav njegov pristup izazvao je veliku osudu. Zato su ga u nekom periodu života i stvaranja naručioci izbegavali.
Neki od objekata u kojima je oslikao ikonostase su: crkva u Orlovatu 1926. godine, u Rumi u centralna rumska crkva – Hram silaska Svetog Duha, Starobečejska crkva, crkva u Perlezu, u manastiru Grgeteg, u patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima, Njegoševu kapelu na Lovćenu…
Jedan od najboljih srpskih slikara
Uroš Predić je jedan od najboljih srpskih slikara. Slikar realizma kao i Paja Jovanović. Slikarstvo je učio u Beču i od tada ceo svoj život posvetio je umetnosti. U bečkom Parlamentu nalazi se trinaest mitoloških predstava koje je oslikao Predić dok je izučavao slikarstvo.
Živeo je 95 godina. Uradio je više od 1600 slika. Učestvovao je u osnivanju društva srpskih slikara ‘’Lada’’ (1904), bio je jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnosti (1919) i bio njihov prvi predsednik.
Postao je član Srpske kraljevske akademije (danas SANU) prvo dopisni u januaru 1919. godine, a zatim i redovni u februaru 1920. godine.
Slike i reči
Kao umetnik nije želeo da govori o svom slikarstvu. Smatrao je da su reči uz sliku nepotrebne, da im ne trebaju dodatna objašnjenja rečima.
‘’Nijedna reč umetnika neće primorati posmatrača da vidi baš ono što je umetnik hteo da prikaže. Svako od nas prima i uzima od umetničkog dela samo ono što je njegovoj duši vidno i prihvatljivo kao nadogradnja sopstvene duše ili prepoznavanje svoje duše u radu umetnika.’’
Slično je govorila i vajarka Olga Jevrić: ‘’Svako ima pravo da u našem delu vidi ono što mu to delo kazuje…’’
Istina je da svako kada posmatra umetničko delo u njemu prepoznaje nešto iz svog iskustva, života…
Devojka na studencu
‘’Devojka na studencu’’, slika urađena prema stihovima Branka Radičevića posebna je zbog etno motiva na njoj. Pesmu Devojka na studencu napisao je mladi pesnik posebno vezan za Sremske Karlovce. Slika ima dva dela u jednom ramu, u gornjem delu je naziv slike.
Prva slika mladić na konju sa ispruženom rukom ka devojci i razbijeni krčag. Ispod ove slike piše: ‘’Ruka klonu krčag dole – ode na dve na tri pole’’. Druga slika devojka sedi pored izvora sa krčagom i ružom. Piše: ‘’Kad bi danas opet došo – ma i ovaj drugi prošo’’. Junaci slike su u narodnim nošnjama na kojima su etno motivi pažljivo oslikani i vizuelno upotpunjuju celu priču iz pesme.
Pesma ‘’Devojka na sudencu’’, autor Branko Radičević
Kad sam sinoć ovde bila
I vodice zaitila
Dođe momče crna oka
Na konjicu laka skoka,
Pozdravi me, zborit ode:
‘’Dajde, sele, malo vode!’’
Ove reči – slatke strele –
Minuše mi grudi bele,
Skoči mlada, njemu stigo,
Digo krčag, ruku digo,
Ruka drkta – krčag dole –
Ode na dve – na tri pole.
Još od njega leže crepi,
Ali de je onaj lepi?
Kad bi sada opet došo,
Ma i ovaj drugi prošo!
Bronzana nagrada na svetskoj izložbi u Parizu
Uroš Predić i Mihajlo Pupin bili su prijatelji od detinjstva. Na svetskoj izložbi 1889. godine u Parizu Predić je izložio svoje tri slike za koje je dobio prestižnu bronzanu nagradu. Dve od njih ‘’Siroče na majčinom grobu’’ i ‘’Hercegovački begunci’’ kupio je Mihajlo Pupin i poklonio ih Narodnom muzeju u Beogradu. Veliki Mihailo Pupin koji je želeo da ova dva remek-dela ostanu u Srbiji budućim pokoljenjima!
Obe su izložene na ovoj izložbi u Novom Sadu.
Na slici ‘’Hercegovački begunci’’ fascinantna je Predićeva sposobnost da licima da takav izražaj, takvu osećajnost, sva patnja nalazi se na licima a svaki lik je drugačiji. Neverovatna je, mala slika a toliko izražajnih lica.
Po sopstvenoj želji sahranjen je u Orlovatu. Ispred osnovne škole uovom mestu nalazi se njegova bista.
