Haiku stih je bio njen izraz u krtkoj formi
Desanka Maksimović se devedesetih godina dotakla jedne posebne forme stiha, haiku poezije. Haiku je japanski kratak stih koji izražava trenutni osećaj, zapisuje se brzo u samo sedamnaest slogova. Pred kraj života svela je svoj izraz na malo reči koje izražavaju mnogo. Pesnikinja je tu vrstu poezije malo prilagodila sebi i napravila divne kratke stihove koje obožavam.
Pored svih predivnih pesama jakih, radosnih, tužnih, ubojitih kao najoštrije oružje moja omiljena pesnikinja svojim čitaocima ponudila je, za naše podneblje, drugačiju vrstu stiha. Neizmerno sam joj zahvalna na tome jer nam je omogućila da uživamo u kratkim izražajnim stihovima i dokazala svoju slobodu da stvara kako želi u svim pisanim oblicima.
Zato priču o njoj počinjem stihom koji je vezan za reč svila. Jasno je da govori o paucima koji tkaju ‘’svoju svilu’’ u vazduhu ali dopada mi se izraz ‘’tkaljama zračne svile’’.
’’Ozon zavičaja’’ – knjiga haiku stihova
’’Ozon zavičaja’’, Desanka Maksimović, knjiga haiku stihova, izdata 1990. godine. Pesnikinja je sama finansirala izdanje ove knjige znači da joj je bilo važno da bude objavljena. Isticala je da ju je haiku stih ’’privukao svojom slikovitošću’’. Dopada mi se kako je ove kratke stihove udenula obilje emocija i životnih opažanja koji podstiču na razmišljanje i kreativnost.
Kritičari su u to vreme rekli da svi njeni haiku stihovi ne ispunjavaju obavezne propozicije, sedamnaest slogova u tri stiha, ali i temu haiku poezije koja se vezuje za trenutak u svakodnevici. Desanka Maksimović je tu dala svoj pristup kratkoj formi izražavanja kroz svoja razmišljanja, boje i osećanja. Iako u svim stihovima nije sledila stroga pravila haiku poezije priuštila je sebi da se izrazi na drugačiji način. Napomena: Haiku poezija je u tom periodu bila u usponu u Jugoslaviji.
U predgovoru knjizi objasnila je zašto se oprobala u ovoj vrsti stiha: ‘’…neka vas ne začudi moj zanos japanskom drevnom poezijom koja je povezala brojne jugoslovenske pesnike, kao kakva politička stranka. Pesnici zaneseni haiku poezijom pokazali su da u mnogima od nas uporedo živi pesnik i slikar, ili vajar i slikar, a često u slikaru živi i latentni muzičar. Mene je metaforična japanska vrsta poezije privukla upravo tom svojom slikovitošću. Pesnik u meni imao je i svog dvojnika slikara, što me je navelo da u mladosti uporedo sa fakultetom pohađam večernje kurseve u Slikarskoj školi, ali je dar pesnika bio jači, izrazitiji pa sam kurseve u Slikarskoj školi napustila.“
Desanka Maksimović
Pesnikinja, profesorka književnosti, pripovedač, prevodilac, akademik Srpske akademije nauka i umetnosti (član SANU od 1959. godine).
Prvu zbirku pesama objavila je 1924. godine a od 1920. objavljivala je pesme u časopisima. Motiv prirode i ljubavi osnov je većine njenih pesama koje je napisala. Desanku Maksimović vezujem za poeziju, volim da je čitam iznova i iznova ali ona je pisala i u drugim oblicima pripovetke, romane, putopise… Njena veština slaganja reči i dočaravanje mnogih nama poznatih situacija iz prirode čarobna je.
Stvaranjem u poeziji više od 60 godina dodirnula je mnogo tema osim prirode i ljubavi. Pisala je patriotske pesme, tražila pravdu, slagala stihove o dramatičnim događajima da se na zaborave, iskazivala svoje misli o bogu i postojanju čoveka, o njegovoj duhovnosti i smrti.
Priče o jakim osobama, o ljubavi (srećne ili tužne) inspirisale su je i sa lakoćom ih je pretvarala u stihove koje su čitale mnoge generacije. Njene reči su kao melem. Poput ’’tkalja zračne svile’’ ona je stvarala svoje pesme koje su prekrivale veliko prostranstvo snova, i svega što vidimo. Za svaku pojavu u prirodi koju možemo da vidimo i doživimo pesnikinja ima stih. Šunjam se kroz ’’šumu’’ njenih stihova i nalazim stari hrast, potočić, rasuto cveće po livadi, bukvu, požuteli list, otpali žir, zreo plod kupine…
Prirodu je najviše volele, njoj je posvetila mnogo stihova. Uživala je u boravku u prirodi, obožavala svaki njen deo i na zanimljiv način prenosila svoj doživljaj na čitaoce – decu i odrasle. Objavila je više od 50 knjiga pesama, priča, putopisa…
Najpoznatije zbirke pesama su: Tražim pomilovanje, Pesnik i zavičaj, Slovo o ljubavi, Vrt detinjstva, Govori tiho, Međaši sećanja, Nemam više vremena..
Najpoznatije pesme: Molitva za ljubav, Strepnja, Prolećna pesma, Krvava bajka, Pokošena livada, Na buri, Čežnja, Opomena…
Mileva Marić, fotografija je javno vlasništvo, preuzeta sa sr.wikipedia.org
Rođena je 1898. godine u Rabrovici kod Valjeva, umrla u Beogradu 1993. godine. Sahranjena je u Brankovini. Za života podignut joj je spomenik u Valjevu (1990). Pesnikinja je bila protiv ali su je ubedili sa argumentom da je to samo samo njen lik a da je spomenik poeziji.
