Niti koje povezuju kreacije
Po dolasku u Sirogojno prvo što sam posetila bio je Muzej pletilja. Mesto u kome su žene pletilje sa Zlatibora, njih nekoliko hiljada, i kreatorka Dobrila Smiljanić, predstavljene kao vredne i uspešne žene koje su zajedno izgradile brend Sirogojno ručno rađeni vuneni džemperi. Pleteni džemperi od islandske vune bili su prepoznatljivi na tržištu u celom svetu.
Žene na Zlatiboru u prošlosti, kao i u ostalim krajevima zemlje, same su obavljale sve faze proizvodnje vune do konačne niti od koje su plele tople džempere. Šišanje ovaca, pranje i češljanje vune, predenje vune do faze skidanja pređe sa vretena, (eventualno bojenje i sušenje vune) i namotavanje niti u klupko. Formiranje klupka bila je poslednja faza teškog rada iz koje se prelazilo u kreativnu fazu – pletenje.
Naizmeničnim provlačenjem niti kroz mnoštvo petlji nastajali su delovi džepera koji su se spajali a zatim vezom ukrašavali. Žene su pletenje učile od malih nogu i sve su za potrebe svojih porodica izrađivale potrebnu odeću od vune.
Muzej pletilja u Sirogojnu
Kada je krenula ideja da se proizvode džemperi za prodaju da bi žene imale zaradu a da ne napuštaju svoje domaćinstvo sve žene su znale da pletu i rade sa vunom. Kroz predavanja i dodatno uvežbavanje pletenja po posebnom zahtevu kreatorke Dobrile Smiljanić žene su unapredile svoju veštinu pletenja.
Pletilje su plele džempere po zamislima i instrukcijama kreatorke i kada su se oni pojavili na tržištu bilo je to iznenađenje za sve: kupce, kreatorku i same platilje. Reakcija svih bilo je oduševljenje.
Godina 1962. je važna jer je tada počeo kreativni put Sirogojno džempera i zlatiborskih pletilja. Od velikog početnog uspeha uz prisustvo na svetskom tržištu nekoliko decenija do problema devedesetih godina tokom sankcija, pada proizvodnje i prodaje. Nakon ove krize usledio je postepeni oporavak i stabilno prisustvo Sirogojno džempera na domaćem i inostranom tržištu koji traju i danas. Zlatiborske pletilje i dalje stvaraju tople i lepo ukrašene džempere od islandske vune.
Muzej pletilja – otvoren 2008. godine
Ispred zgrade Muzeja pletilja nalazi se skulptura žene koja prede vunu (ona prstima proizvodi niti od vune koje se u sledećoj fazi pletenjem pretvaraju u džempere i druge odevne predmete).
Muzej pletilja, Sirogojno
Muzej je smešten u prizemnom objektu izgrađenom u stilu zlatiborske gradnje. Otvoren je 2008. godine. Raznobojna klupka vune smeštena su u veliku providnu piramidu koja se nalazi na podestu koji liči na sto u sredini muzeja. Okolo su sedišta namenjena za razne radionice koje se održavaju u muzeju ali i za posetioce muzeja da malo predahnu i uživaju u ovoj divnoj priči.
Sa desne strane od ulaza pored prozora nalazi se vreteno sa opredenom vunom koje asocira na vreme kada je većina žena za svoju porodicu plela vunene čarape, kape, rukavice i džempere. Odmah do vretena su dve staklene vitrine u kojima se nalaze džemperi u izradi sa iglama za štrikanje i klupkom vune kojom se plete.
Dugi pleteni džemperi iz sedamdesetih i osamdesetih godina, smešteni u nekoliko vitrina, izgledaju veličanstveno. Oni su potvrda umeštnosti i snage žena koje su ih plele. Moj naklon njima, izuzetno cenim njihov rad.
Crveni džemper iz Muzeja pletilja
Od svih izdvaja se crveni. Niti, ispredene od meke islandske vune, povezane su petljama u džemper. Sitne dlačice izviruju iz upredene niti, imaju prijatan i mekan dodir koji donosi toplinu. Crvena boja čini ga jačim moćnijim i poželjnijim. Dodati vez stvara više topline u njemu, poziva posmatrača da se ogrne njime, kao da garantuje da će se u njemu osećati bolje.
Pitam se koliko je vremena i snage bilo potrebno da se urade. Koliko petlji je povezano i koliko vune utrošeno da bi oni izgledali ovako spektakularno? Velike pletene jakne, kaputi, džemperi izuzetne lepote imaju odliku Zlatibora kao planine, gromade.
U Muzeju nalazi se fotografija bake koja usesređeno prede vunu. Ona mi je sinonim za pletilje iz Sirogojna, posvećena radu kojeg se prihvatila i stvara lepotu ručno pletenih džempera. Još jedna fotografija koja me oduševila nalazi se na ulazu u Muzej to je fotografija na kojoj je desetak zlatiborskih pletilja, ispod fotografije vunom je ispisano Muzej pletilja.
Muzej pletilja, Sirogojno
Ručno pleteni džemperi, kaputi, prsluci, šalovi, kape od islandske vune dopunjeni vezenim motivima sa Zlatibora koje je dizajnirala Dobrila Smiljanić asocijacija su na selo Sirogojno. Kreatorka je svoj dizajn poveravala ženama iz Sirogojna a kasnije i drugih zlatiborskih sela da ga prenesu na džempere koje su one ručno radile. Verovala je u njih i njihovu veštinu pletenja.
Verovale su i one u nju. Vredne žene prihvatile su se pletenja sa velikim entuzijazmom i dale su svoj doprinos da opšta ideja izrade džempera i ostalih proizvoda od vune pletenjem zaživi. Uspele su zajedno da selo postane prepoznatljivo po očaravajućim ručno pletenim džemperima.
Od dvadesetak žena koje su počele da pletu za platu i pohađale obuku u nastavku razvoja stigli su do 2000 žena koje su plele džempere za tržište.
‘’Muzej pletilja čuva sećanje na početke i najveće uspehe žena iz malog zlatiborskog sela čije su rukotvorine stigle do modnih pista Milana, Pariza, Tokija…’’ piše u prospektu koji sam dobila u Muzeju pletilja.
Otvaranje muzeja posvećenog pletiljama je veliko priznanje za njihov rad. Zaslužile su. Mislim da je važniji od bilo koje pisane nagrade (plakete, pohvale, diplome).
Ručno pleteni vuneni džemper
‘’Zlatiborske pletilje izdržale su i prevladale nevolje sa kraja dvadesetog veka, ratove, sankcije, nemaštinu. U osvit novog stoleća, organizacija uzdigla se i uspravila kao privatna kompanija očuvanog, nepromenjenog imena. Njima u cast i nezaboravu koji će lepotu i neponovljivu originalnost njihovih dela sačuvati za vremena koja dolaze, upriličen je Muzej pletilja kao trajna pohvala njihovoj istrajnosti, marljivom radu i umeću koje je Sirogojno uvelo u svet i svet dovelo u Sirogojno’’ – iz prospekta Muzeja pletilja.
Pored postojanja muzeja i priznanja za žene pletilje odmora nema, i dalje njihove vešte ruke od vunenih niti stvaraju nove Sirogojno džempere za firmu ’’Sirogojno company’’ koja je vlasnik ovog brenda i muzeja.
Nedaleko od Muzeja pletilja nalazi se još jedan muzej. Poseban zlatiborski način građenja kuća sačuvan je u ‘’Starom selu’’ u Sirogojnu. Stare kuće u kojima se nekada živelo prenete su u selo i čine posebnu celinu Muzej na otvorenom.
