Home Archives
Monthly Archives

August 2022

Na krilima vetra, batik na svili

Na krilima vetra – batik na svili

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Planinski pejzaž uhvaćen sa jednog od vrhova Zlatibora u trenutku kada se vetar pojavljuje niotkuda, daje krila pogledu i mašti da putuju sa njim. Od blagog dodira do jakog i hladnog koji budi svaku poru bića.

Blagi dodir na licu tera me da širim ruke i uživam u njegovom kretanju, zatvorim oči i putujem sa njim. Svoje kretanje vetar pojačava, udara sve jaču unosi hladnoću u svaku poru tela, čini mi se kao da će da me odnese da sa njim preletim celo prostranstvo Zlatibora, zatim naglo oslabi i dalje blago dodiruje lice i nestane. Posle nekog vremena pojavi se ponovo ali sada u drugačijoj igri, nije previše jak, struji sa povremenim ubrzanjem, zadrži se duže ili kraće…

Tera me da mašti pustim na volju da pogledom putujem prostranstvima brežuljaka i šumovitih predela. Svaki brežuljak je različit i pruža drugačiji pogled, svaki vrh iznad 1000 metara otvara novu širinu različitih pejzaža sa svih strana.

Na krilima vetra, pejzaz ZlatiboraZlatibor je: vetar, čista voda i vazduh, planinski vrhovi i nepregledni pejzaži, dodir vetra koji daje energiju i podstiče maštu; brda, proplanci i pašnjaci koji se talasasto nižu dokle pogled doseže…

Leteti na krilima vetra i mašte u prelepom pejzažu stvara osećaj ispunjenosti, mira i kreativnog naboja. Vetar, jutarnja svežina, podnevna vrelina šaputali su svaki dan, zajedno sa šetnjama dugim, brzim, laganim stvorili su priču koja je inspirativna, koja se šest dana dešavala tu na 1000 metara nadmorske visine.

Na krilima vetra iznad pejzaža Zlatibora u rano jutro kada je svetlost još uvek meka i beličasta, pomalo mistična.

Vodopad Gostilje na Zlatiboru

Vodopad Gostilje – dodir netaknute prirode

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Vodopad Gostilje nalazi se na Gostiljskoj reci, na Zlatiboru, skriven u prirodi neizmerne lepote. Voda pada sa visine od oko 20 metara. Spuštajući se dalje niz strmo brdo uliva se u reku Katušnicu, bolje reći u nju uskače kao manji vodopad sa visine od oko dva metra.

Strmim asfaltnim putem spuštamo se niz ’’jednu od zlatiborskih planina’’ koji nas dovodi do vodopada Gostilje na 1000 metara nadmorske visine.

Lepota prirode više dolazi do izražaja kada se čovek potrudi da je istakne, da minimalno vrši korekcije ali da obezbedi lakši pristup. Okolina i prilaz vodopadu lepo su uređeni, od samog ulaska do krajnje tačke trava je pokošena, klupe lepo raspoređene, staze su sređene, mostići daju dodatnu čaroliju u razgledanju bistrih brzaka i manjih vodopada.

Silazak do glavnog vodopada u vrelom julskom danu posebna je radost jer sam osetila ’’efekat hladnog tuša’’ koji je vodič najavio: ’’stati sa strane pored vodopada’’. Prijatno osveženje dok se milioni vodenih kapi, uz prijatne zvuke, raspršavaju na putu od vrha vodopada do prvog dodira sa stenama obraslih mahovinom.

Dva mala vodopada na Gostiljskoj reciOn je glavna atrakcija, prelepa igra vode u netaknutoj prirodi. Ali to nije sve, uživala sam u istraživanju mnoštva malih slapova duž spuštanja reke niz strmi teren ka ušću u Katušnicu. Celom dužinom rečnog toka ima petnaestak manjih i većih vodopada, brzaka i virova koji su prelepi.

Iako je ovaj veliki vodopad na svim reklamama žubor bistre vode dok skakuće preko kamenja i njeno spuštanje u nizu manjih slapova dodatno su napravili iznenađenje. Nekoliko njih su zadivljujući, neizmerne lepote. Priroda koja je svojim delovanjem napravila mala remek dela nalazila su se tu oko mene.

Vodopad na Gostiljskoj reciPrilikom silaska niz brdo sedam na jednu klupu pored manjeg vodopada koji u tri kristalno čista mlaza silazi niz manju kamenu, prepreku koja mu daje priliku da bude atraktivan. Voda se sliva i lagano otiče dalje do sledeće prepreke. Sedim u prijatnoj hladovini, posmatram kristalno čistu vodu koja žubori tu pored mene…

Muzika vode dok hita svojim putem blagodet je za moje biće, opušta me, čini da osećam sreću što mogu da uživam u beskrajnoj lepoti prirode. Sesti na klupu pored bistre vode koja ’’glasno’’ skakuće po kamenju i pada sa manje visine praveći male slapove izuzetan je doživljaj. Ovo je priroda koju mogu opušteno da posmatram da je dodirnem (drvo, list, stenu, vodu…). Nedostaje mi taj dodir prirode.

Mali slap na Gostiljskoj reciSnaga prirode i moć vode skupile su se u ovom mestu, netaknutoj prirodi božanske lepote duboko sakrivenoj u planini Zlatibor. Bistra, providna voda blago je ovog kraja.

Spuštajući se niz uređenu stazu ka ušću Gostiljske reke u Katušnicu primećujem mlado drveće ima list koji liči na grab a plod mu je kao klas pšenice. Baš šašavo izgleda ‘’pšenica sa drveta’’. Naknadno saznajem, to je crni grab i da najčeće raste na krečnjaku.

Crni grab na Zlatiboru

Jelena Dimitrijevic, knjizevnica

Jelena Dimitrijević – književnica koja je napisala prvi srpski putopis o Americi

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U 18. veku žene su se borile za svoje mesto u književnosti. Među prvima tu borbu vodila je Jelena Dimitrijević književnica smelog izraza.

Rođena je u Kruševcu i u njemu živela do devete godine, zatim se preselila u Aleksinac. Njena majka poticala je iz najbogatije porodice iz Aleksinca što joj je omogućilo solidno obrazovanje. Mnogo vremena provodila je u porodičnoj biblioteci.

Nakon udaje preselila se u Niš. U Nišu učila je strane jezike (grčki, nemački, francuski, engleski) koje će kasnije na putovanjima  usavršavati.

Prvu zbirku poezije ’’Pesme Jelene Jov. Dimitrijevića’’ objavila je 1894. godine u Nišu. Pre Jelene Dimitrijević pesme je pisala Milica Stojadinović Srpkinja. Sarađivala je sa književnim časopisima u kojima je objavljivala svoje pesme.

Godine 1897. objavila je knjigu putopisne proze ’’Pisma iz Niša o haremima’’, to je prva knjiga proze u Srbiji koju je napisala žena.

U Beograd se seli 1899. godine gde ostaje da živi do smrti.

Putovala je mnogo i pisala. Pisala je pesme, pripovetke, romane, putopise i tekstove za novine. Putopise koje je pisala obogaćivala je činjenicama iz istorije i umetnosti. Orijent joj je bio zanimljiv i često je pisala o ženama sa tog područja. Zalagala se za ravnopravan tretman žena i za njihova prava.

Obišla je skoro ceo svet, putovanja su bila njena potreba, žeđ za znanjem. Pripovetke Đul-Marikina prikažnja, Fati-Sultan, Safi-Hanum i Mejrem-Hanum; roman Nove, Amerikanka, Pisma iz Soluna, Pisma iz Indije, Pisma iz Misira, Novi svet ili U Americi godinu dana, Une vision, Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta nizale su se njene knjige između dva rata (1918. i 1940. godine).

U svim njenim delima glavni lik je žena, pisala je o nepravdi prema ženama, njihovom nejednakom položaju u društvu u odnosu na muškarce u Srbiji ali i u svetu. Bila je jedna od prvih članica Kola srpskih sestara i bolničarka u Balkanskim ratovima.

Jelena Dimitrijević, Novi svet putopisJelena Dimitrijević je smatrala da žene originalnost koju imaju treba hrabro da iznesu, pretvore u originalna dela i da sa njima izađu pred javnost. I sama je to činila.

Zanimao je Orijent i o njemu je mnogo pisala, tamo putovala. U vreme kada je Jelena stvarala putopis nije bio zanimljiv piscima. To je primetila i Isidora Sekulić koja se takođe oprobala u pisanju putopisa, poznata su njena ’’Pisma iz Norveške’’.

Za Jelenu koja je bila strastveni putnik putopis je bio jedan od načina književnog izražavanja. Birala je mesta gde je mogla pored samih konstatacija i naučiti nešto novo. Vešto je preplitala tradicije više naroda sa svojom.

Napisala je knjigu “Novi svet ili U Americi godinu dana” koja je prvi srpski putopis o Americi.

U Beogadu je objavljen 1934. godine. Napisala ga je o njenom prvom putovanju u Ameriku 1919. odmah nakon Prvog svetskog rata za nju veoma bolnog jer je tokom rata ostala udovica.

Prva rečenica ovog putopisa glasi: ‘’Ništa me ne vuče u Ameriku ali me nešto goni iz Evrope.’’

Druga rečenica pojačava prvu: ’’Iz Starog sveta bežim u Novi svet.’’

Ipak, dok plovi ka Americi – Novom svetu ona očekuje da je tamo sve bolje, očekuje novo.

U putopisu je dala prikaz američkog načina života sa akcentom na američkim ženama. Putopis je po tome i značajan jer je to prvi uvid čitalaca u Srbiji u ‘’Novi svet’’, Ameriku.

Dolaskom u Njujork dok izlazi na ulicu razočarano kaže: ‘’…Je li ovo Njujork?! Kakva prosta kaldrma! Kakvo đubre! Utisak gori no u Carigradu, posle iskrcavanja. Uostalom, od Carigrada nisam mnogo ni očekivala; ali od Njujorka!’’

Na prvi pogled nije našla to novo što je očekivala ali kako vreme prolazi Amerika joj se sve više dopada.

Danas su ti opisi zanimljivi jer vidim sliku Amerike pre 100 godina i razvoj koji je postigla. U knjizi je mnogo opisa koji su u to vreme sigurno bili korisne informacije za sledeće putnike.

Jelena Dimitrijevic, citat, putopis Novi svetJelena Dimitrijević bila je veoma hrabra i odlučna. Na putovanje koje je opisala u knjizi Sedam mora i tri okeana krenula je sa 64 godine. Sama! Odakle joj hrabrost i snaga za takav poduhvat koji je bio i fizički i psihički zahtevan? Kada je organizovala putovanje to pitanje su joj mnogi postavili ali ona se nije obazirala na pitanje išla je svojim putem, pratila svoje misli.

Knjigu, romansiranu biografiju o književnici, ’’Moja draga Jelena’’ napisala je Ivanka Kosanić.

Srpska književnica Jelena J. Dimitrijević glavni je lik u bajci ‘’Devojčica sa zlatnom olovkom’’, autor bajke je Ana Stjelja (književnica i novinarka), koja je objavljena u Kanadi. Ana je odgovorila na konkurs kanadske izdavačke kuće da autori napišu priče i bajke o ženama.

Goblen, detalj

Goblen – vezena slika

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Vez

Kockica po kockica, bod po bod, ritmičnim provlačenjem igle sa obojenim koncem nastajala su umetnička dela na tekstilu – gobleni. Šema izabrane slike poznatog umetnika bila je osnova koju su vezilje sledile da bi na kraju rezultat bila izvezena identična slika na tekstilu.

Umeće vezilje imalo je uticaja na lepotu slike jer njen osećaj za upotrebu određenog broja niti koji je mogao praviti razliku u odnosu na originalno umetničko delo. U svakom slučaju izrada goblena bila je kreativna i smirujuća aktivnost koja se realizovala u tišini kao meditacija, uz tihu muziku ili u grupi uz razgovor sa drugaricama i vezenje praćeno pričama i otkrivanjem tajni.

 

Konci za vezGoblene su devojke i žene najviše vezle u gradskim sredinama, u slobodno vreme. Od 60-ih do 70-ih godina u Jugoslaviji gobleni su bili cenjeni i rado viđeni u svakom domu. Rađeni su za sopstvene potrebe, za poklon ali i pokazivanje veštine vezenja.

Danas su gobleni neka moda koja je davno prošla ali veština vezenja trajaće dok oni postoje. Mislim da u njima još uvek ima pozitivnih emocija koje su ‘’vezene’’ zajedno sa koncem.

Vilerovi gobleni

Gobleni su slike na tekstilu urađene iglom i koncem u boji. Ime je nastalo od francuskog izraza za tapiserije, po prezimenu braće Goblen koji su prvo imali radionicu za bojenje tkanina a kasnije su poslovanje proširili na izradu tapiserija. Dizajne za njihove tapiserije radili su poznati umetnici.

Po ugledu na te tapiserije Jakob Viler u Nemačkoj krajem 19. veka poznata i popularna umetnička dela pretvara u šeme za vez. Štampa šeme i žene počinju same da vezu ’’velika umetnička dela’’. Hobi vezenje goblena postaje veoma popularan početkom 20. veka a najveću popularnost dostiže u drugoj polovini ovog veka, tokom sedamdesetih godina.

Bili su popularni u bivšoj Jugoslaviji jer tradicija na ovim prostorima imala je vez kao način ukrašavanja tekstilnih predmeta ali i kao umetnički izraz. Vez je većina žena naučila u ranoj dobi, u svojoj porodici a gobleni su bili lakši vid veza jer su se radili po već pripremljenim šemama.

Za obične goblene koji su na platnu bili odštampani kao slika u boji po kojoj su se kvadratići popunjavali prateći šemu boja odlučivala se većina žena. Bili su pogodni za devojčice da nauče vez.

Vilerov goblen ''Brod u buri''

”Brod u buri”, Izložba ‘’Vilerovi gobleni – slike iglom islikane’’, Etnografski muzej

Sa druge strane postojali su gobleni koji su se radili po šemama sa papira na čistom, praznom platnu. Bili su zahtevniji za izradu, bodovi su bili sitniji ali su bili lepši i od kvalitetnijeg materijala, bili su to čuveni Vilerovi gobleni.

Na šemama za goblen bila su i dela Paje Jovanovića ‘’Borba petlova’’ i ‘’Kićenje neveste’’ i slika Uroša Predića ‘’Kosovka devojka’’.

Vilerovi gobleni su kao podlogu imali umetnička dela koja su prenešena u šeme po kojima se vezom moglo izvesti isto delo. Tako su umetnička dela prenošena iglom i koncem u drugi oblik formu izražavanja.

Izložba

Ljubica Ćorović poklonila je Etnografskom muzeju uramljene goblene i materijal sa kojim se oni rade. Irena Fileki, muzejska savetnica, od darovanih goblena postavila je izložbu pod nazivom: ‘’Vilerovi gobleni – slike iglom islikane’’ koja je u toku.

Izloženi su uramljeni gobleni različitih motiva. Iz daljine to su slike kao i sve druge ali kada se približite otkrivate da su to vezeni gobleni. Tada uočavate kockice od kojih su sastavljene. Podsećaju na piksel art.

Posmatram sitni vez na goblenima i mislim da su nastajali veoma dugo. Cenim vreme i rad koji su uloženi u izradu goblena, cenim veštinu žena koje su vezenjem stvarale svoja dela… Svojim radom doprinele su očuvanje veza – tradicionalne veštine ukrašavanja tekstila poznatu na ovim prostorima od davnina.

Vilerovi gobleni

Vilerovi gobleni, Izložba ‘’Vilerovi gobleni – slike iglom islikane’’, Etnografski muzej

Goblen kao način veza, vez po šemi manje je cenjen nego vez koje su radile žene po svom dizajnu kojim su stvarale svoje ornamente inspirisane tradicionalnim motivima. Ovaj način veza pripadao je umetničkom vezu i imao je više ličnog u izrazu i porukama.  

Šta je potrebno za vez goblena?

    1. Igla: Postoje specijalne igle za vez čiji vrh je tup a ušice za konac šire što olakšava i ubrzava rad ali može se koristiti i obična igla za šivenje,
    2. Konac: Konac za vezenje kupuje se u pozamanterijama i postoji u mnogo nijansi boja, sastoji se od šest niti koje mogu da se razdvajaju i zavisno od gustine tkanja platna koje se koristi za vez bira se broj niti sa kojima će se raditi,
    3. Makazice za sečenje konca,
    4. Platno: Za vez potrebno je ređe tkano platno jer tada konac lakše prolazi i lakše se slaže, postoje posebna platna tkana za vez ali često je laneno platno pogodno kao i pamučno,
    5. Materijal potreban za vez goblenaĐerđef odnosno ram: Đerđef se sastoji od dva kruga, najčešće je od drveta ili plastike. Na spoljašnjem krugu je šraf sa kojim se podešava veličina odnosno širina. Na mali krug postavi se platno, preko njega postavlja se veći obruč tkanina se provuče, poravna i zategne a zatim se širi obruč pritegne, tada je jako zategnuto platno spremno za rad,
    6. Šema: To je kupljena šema sa koje pratimo motiv i boje.
''Kupina i divlja ruža'', roman

’’Kupina i divlja ruža’’ – tkanje svile

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Preplitanje svilenih niti na velikom razboju slažu se lakše nego preplitanje životnih puteva likova iz knjige.

Tkanje svile i preplitanje života sa tajnama. Želja za boljim životom jaka je kod svakog lika ali okolnosti su odredile ko će ga dobiti. Svila, dizajn i njeno tkanje u stalnom je fokusu čitaoca. ’’Kupina i divlja ruža’’ je prvi roman Sonje Velton.

U 18. veku, u Spitafildsu (Engleska), mestu u kome se tka svila jedna žena pokušava da svoj talenat za slikanje iskoristi  da dizajnira svile koje su drugačije i elegantnije. U to vreme ženama je bilo određeno mesto u kući gde su se samo bavile sporednim kućnim poslovima.

Oslikavanje uzoraka dezena za svilu za tkanje i pokušaj da sazna kako da ih pripremi kao podlogu za tkanje na velikom razboju dovodi glavnu junakinju u niz događaja koji joj ubrzavaju životni ritam i stvaraju odlučnost da istraje u svojim željama i namerama.

Ester Torel, glavna junakinja, uporno izrađuje akvarele koje želi da pretoči u tkanu svilu. Talentovana je, zna da je stvorila izuzetne dezene i čini sve da oni budu otkani i viđeni.

''Kupina i divlja ruža'' priča o tkanju svile

Njen muž koji se bavi prodajom svile, za koga tka mnogo kalfi, grubo odbija njene pokušaje nazivajući je glupom ženom. Oslikavanje dezena za svilu u vreme kada su se time bavili samo muškarci drži Ester u podređenom položaju i daleko od pravog stvaranja što je mnogo ljuti i čini spremnom na sve.

Dodatno zaljubljenost doprinosi umetničkom stvaralaštvu i spremnosti da se za svoje ideje uporno bori. Jedan kalfa u tajnosti hvali njen dizajn ’’Kupina i divlja ruža’’.

Pomalo je nejasno kako je uspela da svoj akvarel prenese u skicu za tkanje ali suština je u njenoj upornoj borbi da ostvari svoju želju iako je cena prevelika.

Inspiracija autorki za ovaj lik bila je Ana Marija Gartvejt najpoznatija engleska dizajnerka svile koja je zaslužna za primenu slikarstva u tkanju svile.

Zanimljiva priča za sve one koji vole tkanje i svilu jer niti su ‘’trag’’ koji se može pratiti i mnogo godina kasnije.