Pletenje je veština u kojoj se niti sa dve igle provlače kroz petlje i povezuju u jednu celinu. Preplitanjem niti nastaju ručno rađeni odevni predmeti.
Za pletenja potrebni su igle i vunica.
Igle za pletenje razlikuju se po debljini. Vunica se bira prema debljini igala. Ako su igle deblje potrebna je i deblja vunica ili konac za pletenje. Ako su igle deblje a tanja vunica dobija se prozračno i mekano pletivo.
Koji odevni predmeti se mogu isplesti? Džemperi, prsluci, haljine, šalovi, kape, rukavice, čarape… Veliki predmeti se pletu sa dve igle a sitni kao što su čarape pletu se sa pet tanjih igala.
Da bi pleteni odevni predmeti bili bogato ukrašeni koriste se šeme za pletenje (mustre). Izbor šeme za pletenje određuje koliko će predmet biti složen za rad. Osobe koje pletu po već postojećim šemama čitaju šeme i svojim umećem izrađuju određen predmet.
Veći je izazov da pletilja sama osmisli svoju šemu po kojoj isplete džemper naprmer. Tada ona svojoj veštini pletenja dodaje unikatni dizajn i stvara posebne pletene rukotvorine.
Sve žene koje pletu opisuju da ih ručno pletenje smiruje i opušta. Zato ga preporučuju kao koristan hobi.
Sa prvim pahuljama tražimo kape, šalove i rukavice. Ako su ručno pleteni predstavljaju dodatnu lepotu i izvor energije.
Pored ručnog pletenja postoji i mašinsko pletenje. Mašinu za pletenje izumeo je Vilijam Li 1589. godine. Mašinsko pletenje nije ugrozilo ručno jer svaki ručno pleteni predmet je poseban.
Pravilnikom o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima i domaćom radinošću pletenje je svrstano u domaću radinost.
Da li je zbog toga potcenjeno?
Da li volite da pletete?
