Tapiserija je prefinjeni oblik tkanja kada od niti nastaje umetničko delo. Tapiserija je prešla put od funkcionalnosti i ukrasa u enterijeru do kreativnog načina izražavanja i stvaranja umetničkog dela.
Niti osnove i niti potke prepliću se na mnogo načina i stvaraju unikatni ručno izrađeni rad. Između niti osnove i potke rukom se provlače obojene niti namotane na štapić. Posebna alatka ‘’češalj’’ koristi se da se niti dobro sabiju.
Tapiserija pripada oblasti primenjene umetnosti. Njena suština zasniva se na obojenim nitima i njihovom preplitanju. U prošlosti se izrađivala od tekstilnih vlakana a danas je izbor materijala mnogo širi. Najčešće se slobodno postavlja na zid i predstavlja ukras u enterijeru.
Tapiserija kao jedan od načina umetničkog izražavanja može da se radi na vertikalnom ili horizontalnom razboju. Razboj za izradu tapiserije je sprava koja služi umetniku i daje mu mogućnost da svoje ideje izrazi na više načina.
U svim delovima sveta tapiserija se razvijala od najobičnijeg upotrebnog predmeta pravljenog od raznih materijala. Ipak reč tapiserija vezujem za tradicionalno tkane ukrasne predmete od niti – vune, pamuka i svile. Sa nitima ostaje ta emocija između tapiserije i posmatrača a čini mi se da je dodir glavni posrednik.
U srednjem veku tapiserije su služile za zaštitu od hladnoće a istovremeno su bile i ukras na zidovima, vratima i prozorima. Toplina se povezuje sa ovom rečju upravo iz ovog razloga ali i zato što su napravljeni od vune i drugih tekstilnih vlakana. Kačenjem tapiserije na zid prostor je bio topliji ali i interesantniji, dobijao je svoju jedinstvenost.
U Evropi tapiserije se rade u Engleskoj, Nemačkoj, Francuskoj (posebno u doba renesanse), Italiji, Švajcarskoj, Španiji, Rusiji… Renesansa je tapiseriji otvorila vrata ka umetnosti tapiserije su se radile prema kartonima tada najpoznatijih umetnika i za bogate naručioce.
U 19. veku dolazi do zastoja rada u ovoj vrsti umetnosti. Šezdesetih godina u Francuskoj i Poljskoj vodila se ista borba da se tapiserija vrati kao umetnost u prostoru ali su istraživali i nove mogućnosti u umetnosti tkanja.
Tapiserija posle drugog svetskog rata predstavlja novo polje za izražavanje umetnika. Umetnici biraju da se bave tapiserijom i pokušavaju da je obnove kombinujući motive iz prošlosti ali i davajući joj novu svežinu kroz lični izraz.
U prošlosti za izradu tapiserija koriste se prirodne niti vune, pamuka, lana, svile ali mogu da budu protkane i zlatnim i srebrnim nitima. Pored prirodnih koriste se i drugi materijali koji mogu da se utkaju u tapiseriju, biseri, poludrago kamenje, žica…
Danas se za tapiserije izrađuju od kombinovanih materijala gde je granica umetnikova mašta. Istovremeno i umetnik koji stvara tapiseriju u sebi sadrži niz veština koje primenjuje prilikom stvaranja tapiserije od crtanja, slikanja do veštine izrade rada bilo da je to klasično tkanje ili kombinovanje drugih materijala.
Primenom novih materijala u izradi tapiserije umetnik mora da ima i znanje iz vajarstva jer tapiserija sve više postaje i skulptura. U Nemačkoj, u čuvenoj školi ‘’Bauhaus’’, umetnici su počeli da izrađuju trodimenzionalne tapiserije.
‘’Atelje 61’’ u Novom Sadu je mesto početka savremene tapiserije u Jugoslaviji. Zasnivao se na ličnoj inicijativi i velikom entuzijazmu umetnika. Bila je to borba da tapiserija postane deo primenjene umetnosti a ne samo zanat.
Fotografije sam napravila na izložbi ”Preplitanje” – Bijenale tapiserije održane 2018. godine u Umetničkom paviljonu ”Cvijeta Zuzorić”.
