Manastir Novo Hopovo jedan je od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori. U oktobru izgleda grandiozno jer je smešten u dolini i ušuškan jesenjim bojama šuma koje ga okružuju. Nalazi se u blizini Iriga i lako je doći do njega.
Manastir je izgrađen oko 1500. godine, to je okvirno vreme jer tačnih podataka o njegovom nastanku nema kao ni o ktitoru. Pretpostavlja se da je zadužbina despota Đorđa Brankovića (kasnije poznat kao vladika Maksim).
Manastirska crkva koju danas možemo videti izgrađena je 1576. godine. Ima izuzetnu arhitekturu i freske. Ikone na ikonostasu radio je slikar Teodor Dimitrijević Kračun u 18. veku.
U okviru manastira pominju se četiri izuzetne ličnosti iz prošlosti: Sveti Teodor Tiron, Podvojvoda Adam Monasterlija, Dositej Obradović i Igumanija Ekaterina.
Najstarije mošti jednog svetca u Srbiji nalaze se u manastiru Novo Hopovo – to su mošti Teodora Tirona. Živeo je pre podele hrišćanstva tako da ga i pravoslavci i katolici smatraju za svog sveca.
Podvojvoda Adam Monasterlija sahranjen je u manastiru Novo Hopovo, na zidu manastira nalazi se spomen ploča posvećena njemu, graničarima i narodu koji su izginuli tokom odbrane Iriga od Turaka.
Komandovao u toku bitke kod Krstašice 1717. godine u kojoj je učestvovao zajedno sa 300 graničara. Imao je zadatak da zaustavi tursku vojsku da ne uđe u Srem. Ali turska vojska je bila brojčano mnogo jača, komandant i svi graničari su poginuli tokom bitke i još oko 100 stanovnika Iriga. Bilo je to tokom rata između Austrije i Turske (1716-1718).
Ime Dositeja Obradovića značajno je za ovaj manastir jer se u njemu zamonašio sa 13 godina, pobegao je u manastir jer nije želeo da ide da izučava zanat. U manastiru je boravio i učio tri godine a zatim je otišao jer monaški život nije bio onakav kakav bi on želeo i kakvog ga je zamišljao. Od izlaska iz manastira posvetio se prosvetiteljskom radu, pisao je dosta i na kraju postao ministar prosvete.
Igumanija Ekaterina (poticala je iz porodice Romanov), iz Rusije je stigla u manastir Novo Hopovo 1920. godine. Sa njom je došlo 60 monahinja koje su bile smeštene u manastir koji je tada bio u lošem stanju. Monahinje su ubrzo po stvaranju uslova za život u manastiru otvorile Dom za ratnu siročad (iseljen 1921) i internat za rusku decu (devojčice).
Zvonik ovog manastira je jedini koji je izvan zidina manastira na Fruškoj gori. Sagrađen je 1998. godine, pre njega postojao je barokni zvonik koji je bio visok 60 metara koji je srušen u Drugom svetskom ratu. Tokom ovog rata oštećen je ikonostas i freseke, biblioteka je opljačkana…
Dugo je vremena trebalo da se manastir oporavi od ovih razaranja.