Niška banja se nalazi u podnožju Suve planine u blizini Niša. Sa većim gradovima povezana je autoputem Beograd – Niš – Sofija koji prolazi u blizini banje.
Status banje dobila je 1963. godine. Prvi put se pominje za vreme Rimljana koji su otkrili termalne izvore i sagradili veliko kupatilo. Car Konstantin Veliki imao je vilu Medijanu izvan grada Niša i zbog blizine banje i lekovitih termalnih izvora često je boravio u banji. Čak su bazen u vili punili toplom vodom koju su dovozili iz Niške banje.
Lekovita voda
Za lečenje u Niškoj banji koriste se voda, blato i vazduh. Svrstava se u radioaktivne banje jer svi izvori daju blagu radioaktivnu vodu. Banja je bogata naslagama radioaktivnog bigra od koga se prave obloge od blata koje su terapija za neke od bolesti koje se leče u banji. Pored toga veoma je važan i radioaktivni gas radon koji se koristi za inhaliranje.
Blago radioaktivne vode su lekovite i mogu se koristiti prilikom lečenja kupanjem i pijenjem, upotrebom obloga od blata, inhaliranjem… Kupanje u bazenima je najčešći način korišćenja mineralnih voda mada su blagotvorne kupke sa podvodnom masažom.
Pretpostavlja se da mineralna voda iz Niške banje ima vadozno poreklo. Vadozna voda je voda smeštena u posebnom pojasu ispod Zemljine površine koja je tu dospela slivanjem površinskih voda kroz zemljište gde se zagreva i pod pritiskom novih voda potiskuju se prema površini. Topli izvori su voda iz dubine zemlje koja je bila izuzetno zagrejana i manje se ohladila prilikom izbijanja na površini zemlje. Vadozno poreklo vode ima i Bukovička banja.
Vode u Niškoj banji blagotvorne su za sledeće bolesti:
- bolesti lokomotornog aparata,
- kardiovaskularne bolesti,
- bolesti respiratornih organa,
- neurološka oboljenja,
- bolesti metabolizma,
- ginekološka oboljenja …
Terapije se mogu zakazivati u nekoliko objekata, posetioci mogu uživati u lekovitoj vodi, oblogama od blata ili se opredeliti za šetnju kroz šumu okolnim stazama. Jedna od staza vodi uz Suvu planinu koja je oaza čistog vazduha. Naziv Suva je zbog njenog sastava tj. krečnjačkih stena koje ne zadržavaju vodu nego se ona spušta u podnožje planine gde je ima dovoljno. Planina je duga oko 35 a široka oko 12 kilometara.
Stacionar Radon
Stacionar Radon izgrađen je 1975. godine. Tada je bio najmoderniji objekat za lečenje sa velikim smeštajnim kapacitetima. Kod njega se potok sa termalnom vodom koji je dug 80 metara završava kao kaskadni vodopad.
Predstavlja jednu od atrakcija ove banje. Potok je uređen sa stazom pored njega i jednim velikim drvenim mostom. Veoma je prijatno sedeti pored njega u velikom parku u kome se nalazi stari beli dud i česma posvećena trojici kraljeva.
Česma ’’Tri kralja’’
Spomen česma ’’Tri kralja’’ posvećena je kraljevima koji su često boravili u Niškoj banji: Milanu i Aleksandru Obrenoviću i Aleksandru Karađorđeviću. Smeštena je u velikom banjskom parku. Zanimljivo je da su česmu podigli stanovnici Niške banje kao znak zahvalnosti kraljevima na dolasku u banju i velikom uticaju na razvoj banje.
Fontane nisu radile tokom moje posete, velikih su dimenzija i sigurno kada se puste u upotrebu ulepšavaju ovaj široki prostor ispod zelenila i stacionara. Ovako bez vode izgledaju kao impozantne skulpture.
Beli dud
Deblo starog belog duda i dalje prkosi životu. Obnovljene mladice donose bogato zelenilo u krošnju koja izgleda kao njegova kruna. Deblo koje se od starosti kruni i mlade grane koje su izrasle iz njega i bogato olistale zelenim lišćem dve su suprotnosti, istovremeno predstavljaju nestajanje i obnovu.
Lišće belog duda jedu gusenice svilene bube koje proizvode tanke niti svile kojima se umotavaju u čauru iz koje će izaći leptir. Beli dud u Niškoj banji asocirao me na svilu. Tako se fragment sa starog stabla našao oslikan na svili koji ostaje svedok našeg susreta.
Lepota prirode u okolini banje
U blizini Niške banje nalaze se dve klisure izuzetne lepote: Sićevačka i Jelašnička. Najpoznatije su po cvetu feniksu ‘’Ramonda Serbica’’ koji raste na njihovoj teritoriji. Sićevačka klisura je dobila ime po selu Sićevo koje je poznato kao mesto u kome je slikarka Nadežda Petrović 1905. godine organizovala Prvu umetničku koloniju u Srbiji i na Balkanu.
Arheološko nalazište ‘’Medijana’’ udaljeno je pet kilometara od banje i sa mnogo kvadrata očuvanih rimskih mozaika predstavlja veliku turističku atrakciju ovog kraja.
Zgrade koje propadaju…
Nekoliko zanimljivih zgrada – vila vidljivo propada jer se njihovom obnovom niko ne bavi. Jasno se vidi lepota arhitekture na njima, nekada su bile lepe a sada su oronule i kod mene su izazvale tugu. Zar nema novca da se obnove, zar nema novca da se ova banja ponovo pretvori u prelepi dragulj i dočekuje nove goste koji će uživati u blagodetima njene lekovite vode?
Svi posetioci napominju da su vode ove banje te zbog kojih se vraćaju u nju ali da je tužno što je uništeno mnogo toga što je bilo dobro a ne gradi se nešto novo što bi moglo privući goste. U banji postoji jedno vrelo koje daje najradioaktivniju vodu u Srbiji ali ni to nije dovoljno da se učini nešto više da to bude prepoznatljiv znak banje.