Banja Vrdnik smeštena je na padinama Fruške gore na oko 200 metara nadmorske visine. Pripada opštini Irig i ima oko 4000 stanovnika. Udaljena je od Novog Sada 27 a od Beograda 80 kilometara. Čist vazduh sa visokim sadržajem ozona omogućio joj je pored termalne i status vazdušne banje. Dodatno je čini privlačnom podatak da ima 2200 sunčanih sati godišnje.
Još su rudari u okviru rudnika iskopali bazene u kojima su se kupali, oni su prvi primetili da je voda lekovita. Sa zatvaranjem rudnika počinje razvoj turizma i kako su se pojavljivali savremeniji oblici lečenja tako je Vrdnik postajao poznatiji kao banjski, zdravstveni i rekreacioni centar. Danas banja poseduje više otvorenih i zatvorenih bazena.
Rehabilitacioni centar ‘’Termal’’ izgrađen je 1976. godine kada je turizam počeo da se više razvija ali je status banje Vrdnik je dobio tek 1997. godine. Vrdnik je proglašen banjom jer poseduje izvore termomineralne vode (temperatura vode oko 33 stepena), čist vazduh, mnogo zelenila…
Specijalna bolnica za rehabilitaciju ’’Termal’’ ima pet bazena koji se pune lekovitom vodom. 1 – terapijski, 2 – zatvoreni rekreativni za odrasle, 3 – zatvoreni rekreativni za decu, 4 – otvoreni olimpijski i 5 – otvoreni dečiji.
Kako voda i vazduh u banji Vrdnik mogu pomoći vašem zdravlju?
Ako želite doći na lečenje u ’’Termalu’’ se leče razne vrste reumatoloških i neuroloških oboljenja, postoperativna stanja lokomotornog aparata i kičmenog stuba, deformiteti zglobova i kičmenog stuba, bolesti disajnih organa, ginekološki problemi, migrene, sportske povrede takođe…
Metode fizikalne medicine i rehabilitacije koje se koriste u ’’Termalu’’ su: hidroterapija, elektroterapija, magnetoterapija, terapija laserom, kineziterapija, akupunktura i niz drugih.
Ako vam ništa od ovog ne treba nego samo želite da dođete na odmor onda u ’’Termalu’’ možete da iskoristite sve uslove za rekreaciju. Kao što su: sauna, opuštajuće masaže, vežbanje u fitnes Sali, rekreativno plivanje u bazenima ili pak izbor nekog tretmana u salonu lepote.
Ili izađite u prirodu u okolini i uživajte u šetnji.
Kako je nastala banja Vrdnik i kakve veze ima sa rudnikom uglja?
Prvi rudnik mrkog uglja u Srbiji otvoren je 1804. godine u Vrdniku i bio je jedan od najstarijih u Evropi. Mrki ugalj iskopavan je više od 160 godina.
Usled eksploatacije rudnika i poremećaja stena 1931. godine u rudniku se pojavila topla voda. Rudari su je koristili za kupanje jer je temperatura vode bila oko 32 stepena. Primetili su da ublažava bolove u nogama.
Pre Drugog svetskog rata sazidali su bazene i kade a 1968. godine rudnik je zatvoren zbog potapanje rudarskog okna. Nakon toga deo stanovništva se odselio a deo je prešao da radi u turizmu.
Rudnik je doprineo da se otkrije lekovita voda koja je postala osnova za razvoj turizma kroz koji se mesto počelo više razvijati.
Nekoliko zgrada za banju podignuto je 1938. godine ali je banja procvetala tek 1981. godine kada je izgrađen zavod za rehabilitaciju ’’Termal’’. Izvor sa koga se koristi voda u hotelu ’’Termal’’ nalazi se na dubini od 280 metara.
Pored ovog hotela sa bazenima u banji danas rade i Fruškogorske terme luksuzni hotelski kompleks sa hotelima “Fruške terme”, Premier Aqua i Etno selom ’’Vrdnička kula’’.
Pruga Ruma-Vrdnik omogućavala je lakši plasman uglja. Sa prestankom rada rudnika sklonjena je kompletna pruga. Podsećanje da je uopšte postojala jeste zgrada železničke stanice.
Nekada je banja imala termoelektranu koja je proizvodila struju radila je do 1954. godine, od tada imala je zaštitu kao spomenik da bi tokom bombardovanja 1999. godine bila pogođena i delimično srušena. Po završetku agresije kontrolisano su uništeni njeni ostaci.
Zgrada stare železničke stanice
Pruga Vrdnik-Ruma izgrađena je 1889. godine da bi se transportovao ugalj iz rudnika u Vrdniku. Išla je do Stare kolonije (naselje u kome su živeli rudari) a u blizini su bila i rudarska okna. Železnička stanica u Vrdniku izgrađena je 1901. godine.
Rudnik je zatvoren 1969. godine (navodno je potražnja za ugljem prestala 1963. godine pa je eksploatacija prestala a druga teza je da je voda potopila rudarska okna i zato je rudnik prestao sa radom). Voda koja se pojavila u rudniku bila je lekovita.
Nakon zatvaranja rudnika prestao je i saobraćaj na pruzi, demontirana je 1982. godine.
Spomen tabla o Staroj zgradi železničke stanice naslonjena je na zgradu.
Jedan deo ostatka pruge i to one u rudniku kojom se izvlačila (prevozila) ruda u malim vagonima nalazi se u jednom lepo uređenom dvorištu – vagon iz rudnika postavljen je na deo šina i služi kao saksija za cveće. Šteta što ih nema u Vrdniku na stotine.
Vrdnička kula
Verovatno su je sagradili Rimljani kao osmatračnicu za odbranu Sirmijuma. Priča kaže da je sagrađena da bi Rimljani štitili Sirmijum (Sremska Mitrovica) od osvajača. Pisani trag iznosi 1315. godinu kao siguran dokaz postojanja kule. Po njoj je Vrdnik dobio ime. Udaljena je oko tri kilometra od banje. Visoka je oko 20 metara. Jedan je od simbol Vrdnika i Fruške gore.
U blizini kule izgrađeno je etno selo Vrdnička kula udaljeno dva kilometra od banje. Etno selo je okruženo šumom a smeštaj je u bungalovima od drveta.
Staza zdravlja ide od centra Vrdnika do kule na vrhu
Šetnju kroz banju Vrdnik najbolje je započeti iz centra i popeti se do kule. U početku staza se postepeno penje sve do hotelskog kompleksa Fruškogorske terme a zatim se ulazi u šumu, još uvek se ide pored puta ali nakon 800 metara ima oznaka za ulazak Vrdničku kulu i tu se prelazi na stazu koja kroz raskošnu lepotu prirode vodi do kule.
Vrdnik je idealno mesto za miran odmor, za mnoge šetnje, kupanja u lekovitoj vodi, otvorenim i zatvorenim bazenima.
Banja Vrdnik je i vazdušna banja. Vazduh sadrži mnogo ozona. Od svih mesta u Vojvodini ima najveći broj sunčanih dana u godini.
Blagi vetrić na stazama kroz Frušku goru osvežava i opušta isto kao i topla lekovita voda. Čist vazduh i opuštena šetnja obnavljaju unutrašnju energiju. Tokom juna miris lipe oseća se na svakom koraku.
Manastir Vrdnik - Ravanica
Manastir Ravanica u Vrdniku jedan je od najznačajnijih manastira na Fruškoj gori. Monasi koji su tokom Velike seobe bili izbegli iz manastira Ravanica iz Ćuprije sa sobom su poneli mošti kneza Lazara. Prvo su boravili u Mađarskoj u Sant Andreji a zatim su otišli u Vrdnik krajem 17. veka i obnovili stari manastir koji je bio u ruševinama. Od tade se manastir zove Ravanica. U Vrdniku mošti kneza Lazara čuvane su 244 godine, danas se nalaze u njegovoj zadužbini manastiru Ravanica kod Ćuprije.
Takođe u riznici manastira čuvao se pokrov za mošti kneza Lazara, poznat kao Pohvala knezu Lazaru, koji je zlatnom žicom izvezla monahinja Jefimija. Danas se nalazi u Muzeju srpske pravoslavne crkve.
Milica Stojadinović Srpkinja
Književnica Milica Stojadinović Srpkinja rođena je 1828. godine u Bukovcu kod Novog Sada ali je najduže živela u Vrdniku. Govorila je četiri strana jezika, bila prevodilac i pisala poeziju i prozu. Lepotu Fruške gore izrazila je kroz stihove posvećene prirodi, zbog njih ali i njene lepote zvali su je ’’Vrdnička vila’’.
Davne 1851. godine pisala je dnevnik pod nazivom ’’U Fruškoj gori’’ koji je kasnije izdala u tri sveske.
U porti manastira Vrdnik (Ravanica) nalazi se spomenik posvećen ovoj pesnikinji.
’’Milici u pohode’’ je manifestacija posvećena književnosti koja se održava u Novom Sadu, Vrdniku i Bukovcu. Dodeljuje se književna nagrada ’’Milica Stojadinović Srpkinja’’ za najbolju knjigu poezije na srpskom jeziku objavljenu između dve manifestacije.
Kuća u kojoj je živela u Vrdniku još uvek postoji i ima status spomenika kulture od velikog značaja. Pored kuće nalazi se tabla sa kraćom biografijom pesnikinje i služi kao oznaka kulturne tačke u ovom mestu. Kući je potrebno hitno renoviranje.
Letnja sezona u banji je najvažnija a za Vidovdan (28. jun) organizuju tri dana svečanosti.
Vrdnik je malo mesto ali priroda je raskošna. Borova šuma i mnogo pešačkih staza omogućavaju duge šetnje i uživanje u prirodi Fruške gore. Idealno mesto za miran odmor, za mnoge šetnje, kupanja u lekovitoj vodi, otvorenim i zatvorenim bazenima hotela Termal ili Fruškim termama u akva parku.
Višu devojačku školu završila je u Petrovaradinu. Stalno se sama obrazovala učula jezike i proučavala književnost. Bila je cenjena u književnim krugovima. Poznavala je književnost i posebno cenila Njegoša i Branka Radičevića.