Tokom 2023. godine obeleženo je 160 godina od rođenja Franca fon Štuka jednog od najznačajnijih nemačkih umetnika na prelazu dva veka.
Vila Štuk (Villa Stuck)
Kada se pređe reka Isar kod skulpture ’’Anđeo mira’’ izlazi se na malu uzbrdicu kojom se dolazi do dela grada koji se zove Bogenhauzen u kome se nalazi posebna Vila Štuk koju je lično projektovao i dizajnirao enterijer poznati nemački umetnik na kraju 19. veka Franc fon Štuk. Bio je to prostor za atelje i galeriju umetnika ali i deo koji je služio za stanovanje i život njegove porodice. Danas je to muzej koji obilaze turisti koji poznaju sveobuhvatni rad ovog umetnika.
Vilu je izgradio i uredio 1898. godine. Iste godine je Nadežda Petrović došla u Minhen na studije slikarstva. Stojim ispred vile, posmatram velelepnu zgradu i skulpture ispred nje. Ispred vile nalazi se statua Amazon (Ratnica na konju) u prirodnoj veličini. Vila i njeno uređenje su atrakcija za sebe, tek onda na red dolaze slike umetnika. Pitam se da li je Nadežda Petrović ulazila u vilu, da li su tada mladi studenti umetnosti mogli da pogledaju određena dela tada poznatog slikara Franca fon Štuka na mestu gde su nastajala.
Franc fon Štuk (Franz von Stuck)
Slikar Franc fon Štuk (1863-1928) bio je deo avangardne umetnosti oko 1900. godine i saosnivač Minhenske secesije. Upravo je u vreme secesije Štuk učvrstio svoju poziciju velikog umetnika. Sam je projektovao vilu (u jugendstilu), i u njoj je izlagao svoja dela za prodaju. Secesija je umetnički pokret koje je svoj rad zasnivao na suprostavljanju tradicionalnom akademskom načinu učenja slikarstva.
Obnavljanje vile završeno je 2005. godine i trajalo je punih 13 godina. Sve prostorije obnovljene su onako kako ih je umetnik izvorno dizajnirao i opremio.
Mozaici na zidovima, oslikani plafoni, prostrane dvorane – sobe sa velikim tapiserijama gde je umetnik živeo i izlagao svoje radove na prodaju. Obnovljeni su zlatni mozaici koji su nekada krasili zidove, plafoni koji su bili umetnička dela, obnovljen je parket u obliku mozaika – obnovljeno je sve da bude kao što je umetnik uradio pre 100 i više godina.
Muzički salon u vili je poseban, Štuk ga je uradio po uzoru na zidno freske četvrtog stila u starorimskoj Pompeji. To je najkomplikovaniji stil koji je u sebi sadržao glavne karakteristike prethodna tri stila. U ovom salonu Štuk je uradio zvezdano nebo koje predstavlja harmoniju sfera – mlečni put, sazvežđa, kometu i sunce. Harmonija sfera je prema Pitagori, grčkom matematičaru i filozofu, odnos između planeta prati iste zakone matematike, astronomije kao i harmonije muzike.
Uz umetnikove slike tu je i sada restauriran stari nameštaj koji je Štuk sam napravio i za koji je u Parizu na Svetskoj izložbi dobio zlatnu medalju.
Danas je vila muzej (Museum Villa Stuck), ima stalnu postavku – vila kao muzej sa originalnim obnovljenim nameštajem i slikama umetnika Franca fon Štuka. Predstavlja lepo mesto gde se može videti jugend stil uređenja unutrašnjosti. Pored prezentacije umetničkih dela tvorca vile deo prostora namenjen je za izložbe i perfomanse mladih i savremenih umetnika.
Teme iz mitologije bile su najčešće na njegovim slikama ali je mnogo radio i ženske aktove koji su primeri simbolizma, u to vreme aktuelnog pravca u umetnosti. Meduza je često na njegovim slikama ali i vajarskim delima jer je meduza čest motiv u slikarstvu evropskog simbolizma i označava motiv fatalne žene.
Kao mladog slikara Franca fon Štuka inspirisala su dela i rad Arnolda Beklina već afirmisanog umetnika u Nemačkoj.
Titula plemića
Godine 1905. Franc Štuk tada već poznati i višestruko nagrađivani umetnik postao je plemić, odlikovan je Viteškim krstom reda bavarskog prestola, od tada se potpisuje kao Franc fon Štuk. Bilo je to veliko priznanje za umetnika koji je bio poreklom sa sela i koji je svojim radom stekao titulu koja mu je obezbedila bolji položaj u društvu.
Kako je stigao do titule? Štuk je bio slikar, vajar, grafičar i arhitekta. Neumorno je radio i eksperimentisao u svim poslovima u oblasti umetnosti, usavršavao se i nastupao na izložbama. Osvojio je mnogo zlatnih medalja u oblasti slikarstva ali i za dizajniran nameštaj 1900. godine na izložbi u Parizu. Nameštaj koji je izložio napravio je za svoju vilu koju je sam projektovao, koja je bila njegov atelje i prostor za život njegove porodice.
Kada umetnik koristi nekoliko vrsta umetnosti stvarajući jedno delo to se zove totalno delo umetnosti. Vila Štuk je najreprezentativniji primer takve umetnosti. Arhitektura, slikarstvo, vajarstvo, dizajn eneterijera… sve je jedan umetnik, Franc fon Štuk, pažljivo usaglasio i napravio remek delo.
Specifično za jeste da je većinu ramova za svoje slike uradio sam tako da su ramovi i slike bili jedinstvena dela. Sa ramovima koje je sam dizajnirao bolje je isticao poruke i lepotu svojih slika.
Profesor slikarstva
Bio je profesor slikarstva na Akademiji umetnosti u Minhenu, njegovi učenici koji su kasnije postali poznati umetnici su: Pol Kle, Vasilij Kandinski, Jozef Albers…
Posebna dela i izložbe
Čuvar raja (Guardian of Paradise) – to je prva slika koju je javno predstavio na izložbi u Minhenu 1889. godine, dobio zlatnu medalju za nju i zakoračio u svet umetnosti kao profesionalac.
Na svetskoj kolumbijskoj izložbi u Čikagu 1893. godine osvojio je zlatnu medalju i od te godine radovno je izlagao na izložbama na teritoriji Amerike.
U okviru Venecijanskog bijenala 1909. godine imao je samostalnu izložbu. Za svoje radove u italijanskim novinama dobio je pozitivne kritike i pohvale čak bolje nego u Nemačkoj.
Poznata dela su: Čuvar raja (1889), Orfej (1891), Meduza (1892), Serpentine dancers (1895) – bronzani reljefi, Portret Betovena (1900), Autoportret sa Mari Štuk (1902), Amazonka – skulptura (1913), Sizif, Adam i Eva, Autoportret…