Muzej Vojvodine nalazi se u Novom Sadu u Dunavskoj 35 u zgradi raskošne fasade. Pored ove zgrade Muzeju pripada još nekoliko zgrada. Osnovan je da svojim radom obuhvata celu Vojvodinu. Od osnivanja do danas bilo je nekoliko faza u razvoju Muzeja.
- 1847 – doneta je odluka o osnivanju Srpske narodne zbirke koja je nastala iz zaostavštine Save Tekelije;
- 1933 – Zbirka je postala Muzej Matice srpske;
- 1947 – iz Muzeja Matice srpske izdvojen je deo materijala i osnovan Vojvođanski muzej sa osam zbirki;
- 1992 – Vojvođanski muzej i Istorijski muzej spojeni su u jednu ustanovu pod nazivom Muzej Vojvodine.
U Muzeju Vojvodine u zgradi Dunavska 35 nalazi se stalna postavka koja je tako organizovana da posetioca vodi od samih početaka života ljudi u Vojvodini do najnovijeg doba, punih 8.000 godina. Ukupno 6.000 eksponata iz arheologije, istorije, istorije umetnosti i etnologije.
Priča od početka od najstarijih iskopina do najnovijeg vremena omogućila mi je da jasnije sagledam kako su se narodi doseljavali u Vojvodinu i ostavljali svoj trag, kako su odlazili, nestajali… Život i stvaranje priča su kroz kompletnu postavku. Napredak iz epohe u epohu.
Divim se ćupovima koje su napravili stanovnici Starčeva i Vinče. Iskoristili su materijal koji su imali i poznavali i stvarali predmete koji su im bili potrebni za život. Taj deo je ostavio veliki utisak na mene počeci života na ovim prostorima nama poznati. Zemlja, čovek i život te tri reči su stale u celu jednu sobu. Nastavile su da se protežu iz prostorije u prostoriju sve do kraja.
Deo postavke u Muzeju Vojvodine jeste prostor namenjen etnologiji. Od razboja za tkanje i svih sprava i alatki koje su se koristile da se proizvede nit za tkanje do nošnji od najfinijih pamučnih materijala. Uređenje prostora za život, pravljenje odeće i upotrebnih predmeta od tekstila.
Niti koje se prepliću kao što se prepliću posebnosti različitih naroda koji žive u Vojvodini. Zajedno doneli su veliko bogatstvo etnologiji.
Tkanje i ćilimi deo su tradicije većine naroda koji su živeli na prostoru Vojvodine (Srba, Mađara, Slovaka, Rumuna…). Veština rada na razboju donosila je unikatne tkanine od kojih se šila odeća i predmeti za kuću, ukrasni i potrošni.
Grubo tkano platno koje se koristilo za kućnu dekoraciju pokazuje svu svoju lepotu ali i umešnost žena koje su tkale te upotrebne predmete. Stvarale su ih da istovremeno imaju upotrebnu vrednost ali i da budu ukras. Ćilimi kao ukrasi na zidu, podne prostirke i kao prekrivači, peškiri, torbe, jastuci…
Ukrašavanje odeće je upečatljivo. Vez služi da ukrasi određen predmet da se izdvoji od ostalih, da bude upotrebljen u važnim i svečanim prilikama. Vez koncem u boji i beli vez, svaki ima svoju posebnu lepotu.
Raskošne nošnje oslikavaju i odražavaju različitost naroda koji žive na teritoriji Vojvodine. To je posebna lepota. Svaki narod neguje svoje motive i tradiciju i time obogaćuje širu zajednicu.
Zanimljivost: Potražila sam rimske šlemove koji predstavljaju zaštitni znak Muzeja. To su paradni šlemovi i predstavljaju posebne primerke na teritoriji Evrope. Ovo je jedan od njih.
Muzej Vojvodine, Dunavska 35, Novi Sad