Šarene skulpture
Čarape koje izgledaju kao šarene skulpture. Na prvi pogled liče na čizme ali jarke boje i mnoštvo ukrasnih šara otkrivaju da su to vunene čarape. Divim se veštini koju su posedovale žene koje su plele ove čarape. Dvopređne čarape su dokaz da su u prošlosti žene od najobičnijih upotrebnih odevnih predmeta pravile umetnička dela i u svakodnevni život unosile lepotu.
Pitam se: Koliko je veštoj pletilji trebalo vremena da isplete jedan par čarapa? Kako su pratile šeme po kojima su plele čarape? Koliko je trebalo koncentracije u radu? Da li se danas negde izrađuju ili su sada postale muzejski primerci?
Saznajem da se pletu sa dve ili više niti da bi bile jače. Vuna se boji ručno i jedna pletilja uloži 60-70 sati rada za jedan par čarapa. Najčešće su se plele za poklon i bile deo narodne nošnje koje su se oblačile u svečanim prilikama. Ukrasni ornamenti davali su im posebnost i prenosili poruke. Najčešće su bili stilizovani oblici iz flore i faune a apstraktni ornamenti dodavali su mističnost.
Najviše mi se dopadaju apstraktni ornamenti geometrijskog oblika jer predstavljaju poruke koje lako povezuju stvaraoce. Prošlost, sadašnjost i budućnost povezane su u njima i predstavljaju identitet određene zajednice.
Na izložbi predstavljeno je dvopređno ornamentalno stvaralaštvo od XVIII do XX veka sa mnogo crteža i šema geometrijskog oblika koje su prenošene na čarape kao ukras. Različite oblasti imale su svoje specifične ukrase mada su mnogi ornamenti na vunenim čarapama isti za više različitih naroda.
Crna i crvena nit za osnovnu šaru
Dvopređne čarape
Dvopređno pletenje radi se sa pet igala tehnikom – ’’pravo’’. Dve niti različitih boja, najčešće crna i crvena, prepliću se po šemama i tako nastaju različiti ornamenti. Jarke boje dodaju se kasnije i one obogaćuju kompletan dizajn. To je stara tehnika pletenja (zaslužna za čvrstinu) sa kojom se izrađivala jaka čarapa koja se dugo koristila. Dvopređne čarape pletu se kao ‘’stopalo’’ od vrha prema peti a zatim se nastavlja u ‘’gornjište’’ (od članka do kolena). Upravo taj gornji deo čarapa koji je najvidljiviji bio je najviše i najlepše ukrašen. Čarape koje su bile namenjene ženama više su se ukrašavale od onih za muškarce. Veština pletilje u preplitanju više niti davala je umetnost i lepotu.
Zanimljivo je da je svaki par čarapa jedinstven. Istraživači dvopređnih čarapa u Srbiji kažu da je skoro nemoguće naći potpuno isti par po kompozicijama i rasporedu šara.
Danas ove čarape plete nekoliko žena u okolini Knjaževca i predstavljaju deo narodne nošnje tog kraja.
Umeće i veština dvopređnog pletenja upisani su na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Oduševljena sam ornamentima na čarapama. Izgledaju kao ’’znakovi’’ predaka koje prenose budućim generacijama. Pitanje je da li razumemo te tragove, znamo li da ih čitamo? Sigurno je da trebamo da se potrudimo da očuvamo izvorno stvaralaštvo zbog njih i nas. Pletilje koje još uvek izrađuju dvopređne čarape rade na očuvanju tradicije i izvornih ornamenata.
Izložba: ’’Ornamentalna baština – dvopređne čarape Srbije’’
Mesto: Etnografski muzej Beograd
Organizatori: Etnografski muzej Beograd i Zavičajni muzej Knjaževac
Autor izložbe: Dušica Živković