U Manakovoj kući nalazi se stalna izložba ’’Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz XIX i prvih decenija XX veka’’, Etnografska spomen zbirka Hristifora Crnilovića.
Hristifor Crnilović sakupio je veliku zbirku predmeta od tekstila, grnčarije i nakita od srebra. Deo zbirke može se videti na izložbi a motivi i način izrade radova bili su mi inspiracija za nekoliko minijatura na svili.
Ručno rađeni predmeti od tekstila izloženi u Manakovoj kući predstavljaju svu lepotu kreativnog izražavanja žena u prošlosti. Iako su bile ograničene u izboru materijala, posebno boja stvorile su izuzetne kreacije.
Lepota ručnog rada je u motivima i načinu njihove izrade koje su vešte ruke žena prenele na tekstil. Od davnina žene su stvarale upotrebne predmete od tekstila koje su koristile u kući i to je bila njihova glavna odlika upotrebljivost. Vremenom se akcenat sve više prenosio na lepotu ručno rađenih predmeta.
Prvo sam krenula tim logičnim putem. Uradila sam nekoliko minijatura sa dominantnom zelenom i nisam bila potpuno zadovoljna, delovale su sve isto. Zelena i zelena. Definitivno previše zelene.
Ovaj totalno obrnut pristup bojama uneo je svežinu u slikanje. Kada sam završila ovu drugačiju minijaturu bila je moj izbor broj jedan. Dopada mi se više od zelenih jer je ostrvo apstraktno, nestvarno, baš kakvo ono zapravo jeste.
Spojila sam ih u jednoj ešarpi – niti svile koje lepršaju po ešarpi, kidaju se i nestaju i vino u čaši koje nazdravlja svojoj pobedi.
Zašto je žuta dominantna na ešarpi ’’Vitraž’’?
U svakom gradu postoji energija sa kojom se sretnemo i pronađemo. Novi Sad me asocira na toplinu doma, prijateljsko raspoloženje… Kroz ove tople boje na ešarpi upravo sam pokušala dočarati lep osećaj dok sam boravila u ovom prelepom gradu.
Kada bih prvo bojila niti i slagala ih na razboj mogla bi napraviti čudesnu sliku prepletenih niti raznih boja. Samo tkanje bilo bi najvažnije u stvaranju.
Kakav doživljaj?
