Home Kulturni turizam
Category:

Kulturni turizam

Manastir Ravanica

Manastir Ravanica

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Gradnja manastira Ravanica označila je početak novog načina u gradnji manastira kasnije poznat kao moravski stil. Nalazi se u blizini Ćuprije u dolini reke Ravanica.

Prilazim manastiru Ravanica pored razrušene kule čiji ostaci dominiraju okolinom. Na prvi pogled iako u ruševinama, kula odašilje poruku da je to nekada bio dobro zaštićen manastir sa visokim kulama i debelim bedemima.

Polako se sa puta spuštam ka ulaznoj kapiji. Brda oko manastira, u rano jutro nakon kiše, delovala su pomalo mistično, imala sam utisak da su manastir čvrsto stiskala u zagrljaj.

Proleće je, sredina aprila, oblačno jutro, u blizini manastira čuje se reka kako teče, prilazim skroz do obale, stojim posmatram i osluškujem prirodu. Lišće nije još potpuno izlistalo, napupilo je a male stabljike pri zemlji razvile su više listova nego velike. Priroda se postepeno budi, u svom ritmu.

Manastir Ravanica kod Cuprije

Prolazim kroz jednu kapiju, pa kroz drugu i konačno sam pred vratima manastirske crkve. Manastirska crkva sagrađena je u 14. veku (između 1375. i 1377. godine). Ktitor je knez Lazar Hrebeljanović.

Kada je postao vladar knez Lazar je nastavio tradiciju gradnje manastira koju su započeli vladari iz dinastije Nemanjić. Nije samo sledio iste planove crkava nego je dozvolio neimarima da u arhitekturi ali i umetnicima u oslikavanju crkava da primene neke novine.

Moravska škola je srednjovekovna arhitektura izražena kroz rozete i mnogo ukrasa na fasadi. U zidanju kombinovan je kamen sa ciglom i stvarala se dekoracija na poseban način. Ovaj način posebno je izražen kod manastira Ravanica i Kalenić.

Manastir Ravanica je prvi u nizu izgrađenih manastira koji pripadaju moravskoj školi gradnje. Bila je inspiracija i uzorak po kome su se gradile druge crkve i manastiri u to vreme.

Kamen (belovodski peščar) i opeka, red po red, mnoštvo velikih i manjih prozora, rozete i njihova raskošna dekoracija… Rozete su posebno lepe posebno one velike, ne zaostaju ni ukrasi na fasadi posebno lukovi oko rozeta sa višestrukim pretpletima.

Manastir Ravanica zidan kamenom i ciglom

Počevši od Ravanice stil moravske škole prilikom oslikavanja crkvi posebno ističe kolorit. Najviše su zastupljene zemljane boje crvena i žuta, kao i tamne plave i ljubičaste. Kombinuju se svetlo-plava i zlatna.

Danas su ostaci fresaka u crkvi manastira Ravanica različitog kvaliteta. Gornji deo je potpuno propao, srednji deo je u relativno dobrom stanju zavisi od pozicije i donji deo je prilično očuvan. U prvom delu crkve mnogo je likova svetaca i uopšte fresaka na kojima se jedva prepoznaju konture dok je boja potpuno izbledela.

Uopšte sve freske u crkvi su bledih boja vreme se jasno vidi na njima. Posebnu pažnju obraćam na fresku ’’Sveti ratnici’’. Uživo izgleda kao da je rađena da ostavi trag, da su se preci borili za svoj opstanak i da se nisu predali bez borbe. Tužna sam što su freske u veoma lošem stanju, ali opet takve su bile istorijske okolnosti.

Na fasadi crkve sa desne strane nalazi se jedinstven ukras – grifoni. Njihov nastanak i poruka još uvek su zagonetka. Prihvatam objašnjenje da su ovde kao čuvari.

Manastir Ravanica_Grifoni na zidu

Knez Lazar je sagradio manastir Ravanicu pre kosovskog boja, želeo je da u njoj bude sahranjen.

Nakon Kosovskoj boja knez Lazar je sahranjen u Prištini, nekoliko godina kasnije mošti su iz Prištine prenete u Ravanicu. Za tu priliku monahinja Jefimija izvezla je zlatnim slovima na svili Pohvalu knezu Lazaru kao pokrov.

Tokom Velike seobe Srba monasi iz Ravanice odneli su mošti u Sent Andreju u Mađarskoj. Godine 1697. preselili su se u zapušteni manastir Vrdnik, obnovili ga i dali mu ime Mala Ravanica, po matičnom manastiru iz koga su prvobitno izbegli. Od 1989. godine mošti kneza Lazara počivaju u Ravanici.

Manastir Ravanica proglašen je za kulturno dobro 1979. godine.

‘’Zidanje Ravanice’’ je narodna pesma posvećena gradnji ovog manastira.

Umetnička galerija Nadežda Petrović u Čačku

Umetnička galerija ‘’Nadežda Petrović’’

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Umetnička galerija bavi se izlaganjem i promocijom radova Nadežde Petrović ali i organizovanjem raznih pojedinačnih i kolektivnih izložbi. Kao što je Nadežda u njeno vreme ne obazirući se na kritike stvarala dela savremene umetnosti tako danas Galerije prezentuje savremenu likovnu scenu.

Galerija ‘’Nadežda Petrović’’

Poznata slikarka Nadežda Petrović rođena je u Čačku 1873. godine. U njenu čast jedna galerija osnovana 1961. godine ponela je njeno ime. Umetnička galerija ‘’Nadežda Petrović’’ smeštena je u centru grada u zgradi sivo-plave boje koja je izgrađena 1911. godine, proglašena je za spomenik kulture.

Zgrada u kojoj se sada nalazi Umetnička galerija ‘’Nadežda Petrović’’ sagrađena je za Žensku stručnu školu. Nakon II svetskog rata u njoj je do 1965. godine bila smeštena osnovna škola. Kada su đaci premešteni u drugu školu izvršena je obnova zgrade i ustupljena je Galeriji. Prostor za izlaganje je oko 200 kvadrata i pogodan je za velike izložbe.

Spomen soba Nadeždi Petrović u Galeriji u ČačkuJedna odvojena soba u Galeriji posvećena je Nadeždi Petrović u kojoj su izložene njene slike koje su u vlasništvu Galerije, niz knjiga i publikacija koje su posvećene slikarki. ’’Porodica Nadežde Petrović kroz 19. vek’’ je najnovija objavljena knjiga u izdanju Galerije.

Galerija kao institucija poseduje slike Nadežde Petrović i drugih poznatih slikara (više od 1 000 radova).

Spomenik Nadeždi Petrović

Nedaleko od galerije, ispred gimnazije (škole u kojoj je nekada Nadeždin otac Mita Petrović predavao predmet Crtanje), nalazi se Spomenik Nadeždi Petrović za koji je nacrt uradio vajar Ivan Meštrović kao poklon gradu Čačku.

To je prvi spomenik u Srbiji koji je podignut jednom umetniku – slikaru. Podignut je 1955. godine i za grad je predstavljao vezu sa delima slikarke Nadežde Petrović.

Spomenik Nadezdi Petrovic u CackuNadežda Petrović sa paletom u ruci podseća prolaznike da je umetica koja se istovremeno borila na više frontova života u vreme kada je živela.

Od borbe za priznavanje njenog stila slikanja (stalnim velikim radom i izlaganjem radova) koji je bio novina u tadašnjoj državi i koji sredina nije prihvatila do učestvovanja u tri rata kao bolničarka. I tokom ratova slikala je i fotografisala ljude i predele koji su je okruživali.

Memorijal Nadežde Petrović

Galerija već 62 godine organizuje manifestaciju koja se zove ’’Memorijal Nadežde Petrović’’ a realizuje se u ovoj galeriji. To je Bijenale, svake druge godine mladi umetnici u galeriji Nadežda Petrović prikazuju svoje radove. Od 2000. godine je internacionalnog karaktera.

Umetnička galerija Nadežda PetrovićŽiri nagrađuje najbolje a nagrada uključuje i termin za samostalnu izložbu. Fokus ovog Bijenala je savremeno stvaralaštvo mladih u oblasti umetnosti, sledeće je 2024. godine. Bijenale i cela manifestacija je podsticaj za mlade umetnike da svoje radove daju na žiriranje i pokažu istraživanja i napredovanje u radu tokom godina.

Organizovanje izložbi

Galerija Nadežda Petrović u Čačku je jedna od najstarijih institucija posvećenih umetnosti u Srbiji i više od 60 godina neguje izlagačku delatnost. Pored Bijenala godišnje organizuje još nekoliko velikih izložbi, kolektivnih ili samostalnih. Značajno je njeno postojanje i rad za stanovnike i umetnike Čačka.

Galerija pored programa koje organizuje u svom prostoru u saradnji sa drugim institucijama u celoj zemlji organizuje izložbe i van svog prostora – primer je izložba u galeriji RTS-a u Beogradu u januaru 2023. godine. Bila je to uvodna izložba ,,Nadežda Petrović 1873 – 2023: u susret obeležavanju 150 godina od rođenja” povodom 150 godina od rođenja velike slikarke.

Umetnička galerija Nadežda Petrović, ČačakNa slikarkin rođendan 11. oktobra 2023. godine u Galeriji sa njenim imenom biće otvorena izložba posvećena jubileju 150 godina od rođenja Nadežde Petrović koja je već bila prikazana u Narodnom muzeju u Beogradu. Izložba će trajati do kraja godine.

#

Nadežda Petrović je rođena u Čačku, postojanje Galerije i održavanje Memorijala priznanje za njen celokupan rad. Njena ideja o iznošenju umetnosti u manje sredine pravi je primer koji treba slediti i danas.

Čačak grad kulture za 2023

Čačak – grad kulture za 2023

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Projekat za izbor gradova kulture za svaku godinu u Srbiji inspirisan je manifestacijom Evropska prestonica kulture i to u godini kada je Novi Sad poneo ovu titulu.

Izložba ‘Kolekcija kao ogledalo’’ u Umetničkoj galeriji ‘’Nadežda Petrović’’ otvorena je 02. februara 2023. godine i označila je početak projekta ‘’Čačak – Nacionalna prestonica kulture 2023. godine’’. Izložbu je pripremila galerija Matice srpske iz Novog Sada. Zvanično otvaranje Projekta održano je 21. marta.

Za 2023. godinu Čačak je izabran za grad kulture u Srbiji. Izborom gradova na godišnjem nivou veoma je značajno za svaki grad i okrug jer je to prilika da se pažljivije sagleda situacija u kulturi u tim mestima, da se planski ulaže u određene institucije i da se izaberu i prikažu programi koji će imati dobrobit za sve. Posebno bi trebalo da bude namenjen lokalnom stanovništvu da mu se ponudi više kulturnih sadržaja iz različitih oblasti umetnosti.

Umetnost pribliziti naroduMoto Čačka kao, programa grada kulture je ‘’Čačanska rodna’’ – to je naziv šljive po kome je ovaj kraj prepoznatljiv. Moja prva reakcija bila je: Kakve veze šljiva ima sa kulturom i gde zaboraviše veliku slikarku Nadeždu Petrović koja je rođena u ovom gradu?

Takva pitanja prošla su mi kroz glavu kada sam čula ovaj slogan. Bila sam razočarana što moto nije vezan za stvaralaštvo Nadežde Petrović s obzirom da je ove godine 150 godina od rođenja slikarke a rođena je baš ovde u Čačku.

Organizatori su najavili da je Čačak u pripremama za ovu godinu razvijao nove projekte koje će pod temom ‘’Čačanska rodna’’ prikazati publici u toku 2023. godine. Naziv projekta ima jasnu asocijaciju na rakiju šljivovicu. Sigurna sam da će se većina zapitati: Kakve veze rakija ima sa kulturom? Pa opet isto pitanje: Kakve veze sa kulturom ima rakija?

Ima. Tokom 2022. godine rakija šljivovica je upisana u Uneskov registar na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Čačanska rodna je vrsta šljive koja je specifična za ovaj kraj. Ceo proces od sadnje stabla šljive do obrade plodova koji se peku u kazanu i proizvodi rakija je jedinstven. Pečenje rakije je svrstano u stare zanate. Tako je čačanska rodna postala deo kulture.

Nadezda Petrovic, CacakČačak tokom 2023. godine obeležava dva velika jubileja: 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović (rođena u ovom gradu) i 60 godina trajanja manifestacije ‘’Disovo proleće’’. Tokom godine biće organizovano više od 400 različitih kulturnih događaja: književne večeri, pozorišne predstave, likovne izložbe, koncerti, filmovi, tradicionalne kulturne manifestacije…

Izborom Čačka za grad kulture sigurno bi bila zadovoljna velika slikarka Nadežda Petrović. To je njen rodni grad koji je prvi u Srbiji sa ovom titulom koja bi trebalo da u budućnosti u Srbiji doprinese većem ulaganju u kulturu u lokalnim sredinama i da se publici ponude kvalitetniji sadržaji širom Srbije. Nadežda Petrović zalagala se u svoje vreme da umetnost i kulturu treba odneti u narod, približiti je svakom stanovniku Srbije a ne da ona bude dostupna samo u većim gradovima.

Katalog, Modernost i nacija, Nadežda Petrović

Portreti i pejzaži – povezana energija ljudi i prirode

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U oktobru 2023 godine biće punih 150 godina od rođenja velike slikarke Nadežde Petrović. Celokupan njen rad i danas može da služi za primer umetnicama i svim ženama. Njena energičnost i maksimalno ulaganje sebe u svakom polju delovanja učinila je velikom ženom – heroinom svog doba.

Svestranost, energičnost i upornost

Bavila se: slikanjem kao primarnom delatnošću, fotografijom – umetničkom i dokumentarnom, pisanjem likovnih kritika i prikaza izložbi u novinama, organizovanjem i realizacijom Prve umetničke kolonije na Balkanu, pedagoškim radom, organizovanjem likovnih izložbi…

Bila je jedan od osnivača i prvi sekretar humanitarne organizacije Kolo srpskih sestara kroz koju se zalagala za oslobađanje porobljenih Srba od Turaka u Makedoniji, Srba u Vojvodini i kasnije u Bosni i Hercegovini nakon njene aneksije od strane Austrougarske. U Makedoniju je lično nosila prikupljenu humanitarnu pomoć.

Njenu ličnost krasila je velika ljubav prema otadžbini i svu svoju snagu kao dobrovoljna bolničarka uložila je u negovanje ranjenika tokom tri rata (dva balkanska i u Prvom svetskom ratu).

Nadežda Petrović, Modernost i nacijaVelika slikarka Nadežda Petrović odlazila je u sela i varoši u Srbiji i na terenu slikala motive koji bi joj se dopali. Najviše je uradila portreta običnih ljudi: Devojče iz Sićeva, Porečani, Prizrenka (Ciganka), Ciganka sa belom maramom, Dve seljanke sa obramicom, Domaćin (Seljak), Žena sa detetom…

Slikala je običaje i način života na selu, posebno žene – kako rade u polju, nose vodu sa obramicama, odmaraju se nakon teškog rada… Prikazivala je ljude onakvim kakvi oni jesu u stvarnosti bez dodatnog ulepšavanja. Dokumentovala je život u selima tadašnje Srbije koja je imala oko četiri miliona stanovnika.

150 godina od rođenja – Izložba u Narodnom muzeju u Beogradu

102 dela Nadežde Petrović na jednom mestu

Neka od njih prvi put vidim kao što su: Ostrvo ljubavi, More, Jezero u Bulonjskoj šumi, Žetva, Valjevska bolnica, Prizren, Vezirov most, Portret žene u zelenom, Stablo u šumi, Pogreb u Sićevu…

Nadežda Petrović, PortretiPored njih niže se nekoliko desetina već viđenih i poznatih slika. Svaka za sebe ili u grupama šalju posebnu poruku. Najviše je radila portrete i pejzaže. Portreti iskazuju svaku osobu na poseban način i to sve do Autoportreta na kome je autorka i sebe prikazala na specifičan način.

Pejzaži su vatreni, izražajni, bogati plamtećim bojama koje izazivaju veliku dinamiku. Pozivaju na pokret, na odlazak u prirodu radi ličnog doživljaja njene lepote.

Nekoliko aktova su samo dokaz da je slikarka tokom studija ispratila sve obavezne teme. Nije se njima kasnije nešto posebno bavila.

Izloženo je i nekoliko skica koje bi verovatno postale slike da su sve okolnosti bile drugačije. Deo skica je vezan za Kosovski ciklus koji je Nadežda Petrović nameravala da radi.

Poseban deo su slike koje su nastale tokom ratova u kojima je slikarka učestvovala kao dobrovoljna bolničarka. Najviše se ističu: Vezirov most, Valjevska bolnica i Crveni božuri (Gračanica).

Deo slika predstavljenih na izložbi nastale su tokom njenog studijskog putovanja i boravka u Parizu 1910. godine na kojima dominira zelena boja.

Nadežda Petrović, Vatreni pejzažiSlike i fotografije članova porodice su posebno, nežne, drugačije, prisnije, svetlijih tonova…

Na izložbi je prikazano desetak fotografija koje je snimila Nadežda Petrović. Najviše je uradila fotografija članova njene porodice koje su bile namenjene za privatnu upotrebu.

Izdvajaju se fotografije iz 1907. godine na kojima su njene sestre Anđa i Jela pod jabukom. Pretpostavlja se da je slikarka radila ove fotografije inspirisana divnom slikom iz 1883. ’’Pod jabukom’’ koju je naslikao Đorđe Krstić, njen učitelj slikanja.

U sferi fotografije Nadežda Petrović je dala svoj najveći doprinos snimanjem određenih scena i predela tokom Balkanskog rata 1913. godine. Specifičnost njenih ratnih fotografija je u tome što su one istovremeno dokumentarne i umetničke. Kao i na njenim slikama jasno je izražen subjektivni doživljaj autorke.

Hronološki prikaz

Izuzetno lepo prikazana je hronologija događaja u njenom životu, od rođenja u Čačku do smrti u Valjevu. Posebno mi se dopada što su dati i važni podaci za određenu godinu a koji nisu vezani za Nadeždu Petrović već za opšte uslove života u to vreme.

Izložba Modernost i nacija, Nadežda PetrovićJedan takav podatak za 1882. godinu je: ’’Zakonom o osnovnim školama uvedeno je obavezno osnovno školovanje za svu mušku i žensku decu.’’

Za 1900. godinu navedena je zanimljivost: ’’Diplomirala je Jelisaveta Načić prva žena arhitekta u Srbiji.’’

Ili za istu godinu: ’’Beograd ima 69.780 stanovnika, a u Srbiji je 92,64% nepismenih žena’’.

Izložba će trajati do 15. aprila 2023. godine.

Multimedijalna izložba o Milevi Marić

Mileva Marić – briljantna matematičarka i fizičarka

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Poslednja izložba koja ističe Novi Sad kao prestonicu kulture jeste izložba u Muzeju grada Novog Sada: ‘’Mileva – mi smo stena’’. Ova izložba simbolično nastaviće trajanje programa Evropske prestonice kulture jer će za posetioce biti otvorena pune tri godine.

Mileva Marić je bila izuzetna matematičarka i naučnica koja je uz stalnu borbu u vreme kada žene nisu imale pristup svim nivoima obrazovanja uspela da upiše željenu školu (fakultet). Bila je žena ispred svog vremena.

Izložba je napravljena kroz modernu tehnologiju koja više dočarava razne asocijacije na lik Mileve Marić nego što nam saopštava činjenice. Digitalni zvuk upotpunjuje sve predstave dobijene 3D animacijom i grafičkim dizajnom.

Život je kao vožnja biciklaŠum talasa dominira u prostoru gde je postavljena izložba asocira me na reku, veliku reku koja se brzo kreće, koja omogućava čoveku da je koristi za kretanje. Uvek u bilo kom vremenu šum talasa je isti, inspirativan, pokretački a istovremeno i umirujući… Da li to može biti Dunav ili Tisa?

Mileva Marić je rođena 1875. godine u Titelu dve godine nakon što je ukinut Šajkaški bataljon u kome je Milevin otac, Miloš Marić, bio oficir. Bili su to vojnici koji su sa uskim čamcima, zvani šajke, branili granice Habsburške monarhije. Zvali su ih ‘’Šajkaši’’. Čamac sa veslima okačen na sredini prostorije asocira na ovu oblast.

Ritmične talase zamenuje huk padanja vode sa nekoliko metara visine, vodopad koji predstavlja lepotu prirode i vode je u poslednjoj sobi. Protumačila sam da je kretanje vode kao i kretanje vremena stalno i neprekidno. Čovek je tu da posmatra i da se prilagodi.

Efekti sa izložbe o Milevi MarićDa li je Mileva bila spremna da se prilagodi? Godine 1896. upisala je matematiku i fiziku na Državnoj politehničkoj školi u Cirihu. Peta devojka u 40 godina upisivanja studenata u ovoj instituciji. Srušila je predrasude ’’da te škole nisu za devojke’’ zahvaljujući podršci roditelja koji su joj omogućili obrazovanje. Na kraju nije diplomirala, ni njene četiri prethodnice takođe nisu diplomirale. Ostaje pitanje – zašto?

Posmatranjem osam oslikanih staklenih ploča koje predstavljaju objašnjenje vremena zaključujem da preplitanjem vremena i svetlosti nastaju boje i oblici koji nemaju značenje, to su apstraktne forme koje mogu pročitati fizičari kroz svoje formule prilično nejasne prosečnom čoveku. Ili umetnici.

U jednoj sobi su sitne sličice, nejasne u mraku, ispod kojih su ispisane godine koje su bile značajne u Milevinom životu sa opisom važnim za tu godinu. Hronologija života Mileve Marić, od obične devojčice iz Vojvodine do velike naučnice u Evropi.

Za sebe i muža rekla je ‘’Zajedno mi smo stena’’

Sigurno je dala doprinos velikom otkriću teorije relativiteta i nizu drugih teorija u fizici. Radila je na istraživanjima i proračunima sa tadašnjim suprugom Albertom Ajnštajnom koji je sve radove objavio pod svojim imenom. Jedne godine je u naučnom časopisu objavio čak 21 rad. To je bio njihov zajednički rad ali ona je ostala nevidljiva.

Mileva Marić, Fotoelektrični efekatAlbert Ajnštajn je 1921. godine dobio Nobelovu nagradu za objašnjenje fotoelektičnog efekta i doprinos razvoju teorijske fizike. Novac od nagrade dao je Milevi.

Dobila je novac koji ide uz jednu Nobelovu nagradu i on joj je bio nadoknada za njen naučni rad u oblasti fizike. Jasnih dokaza da je Mileva Marić radila na ovoj teoriji nema osim da je Albert rekao prijateljima da je Mileva radila matematičke proračune u svim teorijama na kojima su zajedno radili.

Osporavali joj to ili ne ostavila je iza sebe trag uporne borbe za obrazovanje i u institucijama koje su tada bile potpuno zatvorene za devojke. Njen proboj, njeno samopozudanje i predan rad bili su kasnije svetionik devojkama da treba da slede svoje snove koje mogu ostvariti uz uporan rad.

Izložba Mileva-mi smo stenaIzložba će trajati tri godine. Autor izložbe je dr Dušan Jovović

Uros Predic: Izlozba Zivot posvecen lepoti i umetnosti

Uroš Predić: Umetnik koji je naslikao više od 1000 portreta

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

U Galeriji Matice srpske u Novom Sadu 7. oktobra 2022. godine otvorena je velika izložba o stvaralaštvu Uroša Predića sa više od 100 slika i ostalom pratećom dokumentacijom o životu slikara. Izložba traje do 31. januara 2023. godine.

Izuzetan slikar

Kada se u jednom velikom prostoru nađe više od 100 dela jednog vrhunskog umetnika to je uživanje za sve ljubitelje umetnosti. Izabrana dela izložena su hronološki od početka rada pa do poslednjih urađenih slika. Nižu se tu razne tematske celine koje se opet lakše sagledaju i tumače kada su na jednom mestu.

Posmatrajući radove Uroša Predića ostajala sam zapanjena ispred svake tematske celine. Kompleksnost pojedinih radova posmatrača ‘’ostavlja bez daha’’. Na velikim platnima gde su prikazani istorijski događaji ili ličnosti nalaz se toliko dodatnih detalja koji su složeni sami po sebi. Zadivljujuće! Tolika posvećenost umetnika detalju neverovatna je.

Ne obraćajući pažnju ko je naslikan na portretima vidim isti kvalitet. Svakoj osobi na portretu posvetio je potpunu pažnju, naslikao je i istakao svaki detalj koji je potreban. Portreti raznih istorisjkih ličnosti ali i osoba koje su nepoznate ne razlikuju se uopšte, svaki je potpun profesionalno urađen. Bio je vrhunski portretista (uradio je više od 1.000 portreta), svaka osoba koju je naslikao ima svoju posebnost koja se jasno vidi na slici.

Uros Predic, portretiNeka od poznatih dela su: Kosovka devojka, Devojka na studencu, Na izvoru, Nadurena devojčica, Siroče na majčinom grobu, Hercegovački begunci, Sveti Nikola i patrijarh Lukijan, Portret Mihaila Pupina, Vesela braća, Sveti Nikola spasava brodolomnike…

Poslednji veliki ikonopisac

Radio je ikonostase u crkvama u Vojvodini. Specifičnost njegovih ikona jeste u tome što je lica svetaca oslikavao licima običnih ljudi počevši od majke i oca pa do drugih običnih ljudi iz mesta. Takav njegov pristup izazvao je veliku osudu. Zato su ga u nekom periodu života i stvaranja naručioci izbegavali.

Neki od objekata u kojima je oslikao ikonostase su: crkva u Orlovatu 1926. godine, u Rumi u centralna rumska crkva – Hram silaska Svetog Duha, Starobečejska crkva, crkva u Perlezu, u manastiru Grgeteg, u patrijaršijskom dvoru u Sremskim Karlovcima, Njegoševu kapelu na Lovćenu…

Jedan od najboljih srpskih slikara

Uroš Predić je jedan od najboljih srpskih slikara. Slikar realizma kao i Paja Jovanović. Slikarstvo je učio u Beču i od tada ceo svoj život posvetio je umetnosti. U bečkom Parlamentu nalazi se trinaest mitoloških predstava koje je oslikao Predić dok je izučavao slikarstvo.

Uros Predic, slikar detaljaŽiveo je 95 godina. Uradio je više od 1600 slika. Učestvovao je u osnivanju društva srpskih slikara ‘’Lada’’ (1904), bio je jedan od osnivača Udruženja likovnih umetnosti (1919) i bio njihov prvi predsednik.

Postao je član Srpske kraljevske akademije (danas SANU) prvo dopisni u januaru 1919. godine, a zatim i redovni u februaru 1920. godine.

Slike i reči

Kao umetnik nije želeo da govori o svom slikarstvu. Smatrao je da su reči uz sliku nepotrebne, da im ne trebaju dodatna objašnjenja rečima.

‘’Nijedna reč umetnika neće primorati posmatrača da vidi baš ono što je umetnik hteo da prikaže. Svako od nas prima i uzima od umetničkog dela samo ono što je njegovoj duši vidno i prihvatljivo kao nadogradnja sopstvene duše ili prepoznavanje svoje duše u radu umetnika.’’

Slično je govorila i vajarka Olga Jevrić: ‘’Svako ima pravo da u našem delu vidi ono što mu to delo kazuje…’’

Istina je da svako kada posmatra umetničko delo u njemu prepoznaje nešto iz svog iskustva, života…

Devojka na studencu

‘’Devojka na studencu’’, slika urađena prema stihovima Branka Radičevića posebna je zbog etno motiva na njoj. Pesmu Devojka na studencu napisao je mladi pesnik posebno vezan za Sremske Karlovce. Slika ima dva dela u jednom ramu, u gornjem delu je naziv slike.

Devojka na studencu, Uros PredicPrva slika mladić na konju sa ispruženom rukom ka devojci i razbijeni krčag. Ispod ove slike piše: ‘’Ruka klonu krčag dole – ode na dve na tri pole’’. Druga slika devojka sedi pored izvora sa krčagom i ružom. Piše: ‘’Kad bi danas opet došo – ma i ovaj drugi prošo’’. Junaci slike su u narodnim nošnjama na kojima su etno motivi pažljivo oslikani i vizuelno upotpunjuju celu priču iz pesme.

Pesma ‘’Devojka na sudencu’’, autor Branko Radičević

Kad sam sinoć ovde bila

I vodice zaitila

Dođe momče crna oka

Na konjicu laka skoka,

Pozdravi me, zborit ode:

‘’Dajde, sele, malo vode!’’

Ove reči – slatke strele –

Minuše mi grudi bele,

Skoči mlada, njemu stigo,

Digo krčag, ruku digo,

Ruka drkta – krčag dole –

Ode na dve – na tri pole.

Još od njega leže crepi,

Ali de je onaj lepi?

Kad bi sada opet došo,

Ma i ovaj drugi prošo!

Bronzana nagrada na svetskoj izložbi u Parizu

Uroš Predić i Mihajlo Pupin bili su prijatelji od detinjstva. Na svetskoj izložbi 1889. godine u Parizu Predić je izložio svoje tri slike za koje je dobio prestižnu bronzanu nagradu. Dve od njih ‘’Siroče na majčinom grobu’’ i ‘’Hercegovački begunci’’ kupio je Mihajlo Pupin i poklonio ih Narodnom muzeju u Beogradu. Veliki Mihailo Pupin koji je želeo da ova dva remek-dela ostanu u Srbiji budućim pokoljenjima!

Uros Predic slike: Hercegovacki begunci i Siroce na majcinom grobuObe su izložene na ovoj izložbi u Novom Sadu.

Na slici ‘’Hercegovački begunci’’ fascinantna je Predićeva sposobnost da licima da takav izražaj, takvu osećajnost, sva patnja nalazi se na licima a svaki lik je drugačiji. Neverovatna je, mala slika a toliko izražajnih lica.

Po sopstvenoj želji sahranjen je u Orlovatu. Ispred osnovne škole uovom mestu nalazi se njegova bista.

Astatična kompozicija_Olga Jevrić

Olga Jevrić – 100 godina od rođenja izuzetne vajarke

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

‘’…U mom duhovnom prostoru vreme kruži, svaki sadašnji trenutak dodiruje negde ono vreme, pravreme. Putujem do kraja beskraja, do novog početka.’’

Retrospektivna izložba povodom 100 godina od rođenja vajarke Olge Jevrić. Organizatori su: Srpska akademija nauke i umetnosti i Kuća legata. Izložba traje do 11. decembra 2022. godine.

Apstrakcija i inovacija

Olga Jevrić je završila Muzičku akademiju i Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Studirala je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu. Bila je na studijskim putovanjima u Francuskoj, Engleskoj, Holandiji, SAD, Rusiji, Grčkoj, Italiji, Poljskoj, Mađarskoj…

''Autoportret'', Olga Jevrić

”Autoportret”, Olga Jevrić

Rođena je u Beogradu 1922. godine, ceo životni vek stvarala je u njemu i umrla 2014.

Svojom samostalnom izložbom 1957. godine pokazala je da je prva od vajara u Jugoslaviji koja se okrenula ka stvaranju apstraktnih dela. Rizičan i hrabar korak.

Uvela je novinu u okretanju ka apstraktnoj formi i u izboru materijala od kojih je radila skulpture. Velika inovacija jesu šipke od gvožđa kao deo skulpture – one su postale prepoznatljivi element njenih dela.

Metalne šipke hvataju i ujedinjuju samostalne oblike i daju im stabilnost. One ponekad čine veći deo skulpture kao što je u slučaju dela ‘’Prostor u tkanju’’. Metal asocira na niti zategnute na razboju.

''Prostor u tkanju'', Olga Jevrić

”Prostor u tkanju”, Olga Jevrić

Kompozicija i struktura

Na izložbi ‘’Olga Jevrić – Kompozicija i struktura’’ prikazani su:

  • portreti – autoportret i nekoliko portreta javnih i poznatih ličnosti;
  • predlozi za spomenike – u početku prijavljivala se na mnogo konkursa kako nigde nije pobedila odustala je, izložene skulpture predloga za spomenike pokazuju koliko je imala široke ideje, meni se dopalo nekoliko njih koji bi u prirodi sigurno izgledali grandiozno;
  • apstraktne skulpture – po njima je prepoznatljiva, sama je pronašla poseban način izrade i kombinaciju materijala od kojih su skulpture sastavljene, metalne šipke dodale su njenim radovima posebnost;
  • reljefi, aktovi…

Njene skulpture su stabilne, sigurne, jake… Teške su i najbolje bi došle do izražaja u velikom otvorenom prostoru u kome bi dominirale. Traže svetlost i otvoren prostor da bi mogle da progovore muzikom vetra.

Nedostaju mi reči da opišem skulpture koje sam videla u jednom prostoru u kome su zajedno predstavljale jaku ličnost autorke. Kao da ih je umetnica ostavila da tiho deluju u prostoru, da posmatrača primoraju da se bolje udubi u njihovo značenje da bi ih razumeo. Čini mi se da ne komuniciram sa njima na pravi način. Ne mogu da ih opišem običnim rečima a velike i važne ne nalazim i tako se samo gledamo, ispitujemo… Pokušavam da ih prevedem u meni nešto poznato ali one nisu to. One su svoje, posebne i originalne.

Skulpture, Olga Jevrić

Skulpture, Olga Jevrić

Poštovanje i divljenje dve su reči koje imam da kažem nakon što sam pogledala izložbu. U velikom prostoru Galerije SANU našla sam se u velikom carstvu gvozdeno-kamenih skulptura. Velike koje izazivaju divljenje i mnoštvo manjih i malih koje jako mame poglede. Energične su, sve velike imaju svog prethodnika u malim. Po tome se vidi koliko je autorka Olga Jevrić studiozno prilazila svakoj skulpturi. Koje su ideje utkane u svaku od njih? Materijal je neobična kombinacija cementa i gvožđa gde je gvožđe ono koje daje dinamičnost.

Ravnoteža elemanata koji čine skulpturu nekoliko njih mi je fascinantna. Na prvi pogled čini se da nije moguća i baš takvi radovi posebno su mi se dopali. Dirnuli su me jer sam sigurna da se umetnica njima dugo bavila. Posebni su.

Dopadaju mi se. Osećam da imaju poruku za mene koju ne mogu da pronađem i povežem se sa njom. Ne odustajem. Posmatam ih i posmatram, izgubila sam osećaj za vreme, tražim poruku koja je namenjena meni kao posmatraču, tragam, slušam glas autorke sa video prikaza… Velika umetnica ih je ostavila da u njima pronađemo nešto svoje, svoje tumačenje, asocijaciju, svoj putokaz, inspiraciju, dokaz ideje…

‘’Svako ima pravo da u našem delu vidi ono što mu to delo kazuje. To ne mora biti ono od čega smo mi, umetnici, pošli, niti ono gde smo stigli’’. Reči su Olge Jevrić koje je naveo Jovan Ćirilov u Katalogu legata.

Veliki uspesi umetnice

Godine 1958. nastupila je u Jugoslovenskom paviljonu na Bijenalu u Veneciji i od tada su njena dela prisutna na međunarodnoj sceni. Izložena dela privukla su pažnju kritičara i evropske javnosti. Postala je mladi umetnik koji je najbolji predstavnik tadašnje evropske skulpture.

Od 2019. godine devet skulptura nalazi se u galeriji ‘’Tejt Modern’’ u Londonu. Mnoga dela nalaze se u kolekcijama značajnih kulturnih institucija širom sveta.

''Forma u nastajanju'', Olga Jevrić

”Forma u nastajanju”, Olga Jevrić

U parku u Bukovičkoj banji nalazi se njena skulptura ‘’Rađanje ruže’’ iz 1970. godine. Proistekla je iz serije manjih skulptura sa kojima je autorka eksperimentisala od 1964. godine pod nazivom ‘’Forma u nastajanju’’.

Olga Jevrić je prva i jedina žena vajar koja je redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti, od 1983. godine. Kao dopisni član izabrana je 1974. godine.

Umetnica je 2007. godine Srpskoj akademiji nauka i umetnosti poklonila zbirku od 147 skulptura malog i srednjeg formata.

Umetnica jakih dela i reči

‘’Moj rad nastao je u našoj sredini – opstajao je van nje. To zvuči možda apsurdno, ali tako je. Ne verujem da bih u nekoj drugoj sredini ostvarila svoje delo ovakvo kakvo je…’’

‘’…Kada sam rekla da je moj rad opstajao van sredine – mislila sam na gluvoću sredina na moja nastojanja da prenesem svoj doživljaj istorijskog trenutka – kroz znamen – bez naracije, bez patetike, bez eksplicitnosti, bez banalnosti…’’

Isti problem imala je i slikarka Nadežda Petrović, ravnodušnost sredine prema njenim delima opisala je rečima: ’’Savremenicima su svagda novatori smešni i ludi, logično je i pojmljivo, jer se oni svojim intelektom, individualnošću… izdvajaju iz svoje sredine; oni i jesu tu da unose ispravke sa novim akordima…’’

Grupa skulptura, Olga Jevrić

Grupa skulptura, Olga Jevrić

Olga Jevrić bila je inovator u specifičnoj oblasti umetnosti – vajarstvu. Apstraktne forme su joj omogućile da se nađe na spisku najznačajnijih žena vajara u 20. veku.

Kreativni turizam

Kreativni turizam – lični doživljaj i kreativno izražavanje

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Danas svako može da se oproba u nekoj kreativnoj oblasti stvaranja. Istovremeno povezuju se kreativnost i putovanja i sve više se u okviru kulturnog turizma razvija uska niša – kreativni turizam.

Svako putovanje i boravak u nekom turističkom mestu i lična izrada određenih predmeta na toj lokaciji bilo da je reč o poznatoj tehnici sa tog područja ili organizovanom boravku grupe turista sa ciljem da zajedno stvaraju jeste kreativni turizam. Ako je u pitanju učenje neke posebne tehnike autentične za to mesto onda je to pravi izvorni kreativni turizam kakvom se u teoriji teži.

Lično iskustvo u kreativnom radu – šta to znači?

Kreativni turizam omogućava određenom broju ljudi koji su zaintersovani da provedu odmor u izabranom mestu da mogu da isprobaju ili usavršavaju neke oblike kreativnog rada. Pre svega nude se oni oblici koji su karakteristični za tu određenu destinaciju. Na primer, grad Pirot je prepoznatljiv po ćilimima i tkanju. Lokalna zajednica može da organizuje niz manifestacija koje imaju veze sa tkanjem ali i sa promocijom gastronomije. Turisti koji dolaze na takve manifestacije žele da upoznaju kako se priprema neki specijalitet i rado probaju hranu karakterističnu za to mesto.

Kreativno izražavanje kroz vez

Isto tako kreativni turizam nudi i onima koji već stvaraju u određenim tehnikama da se na nekoj zanimljivoj lokaciji organizuje okupljanje većeg broja osoba koje stvaraju u istim ili sličnim tehnikama da zajedno rade i da razmenjuju iskustva. Najbolji primer su likovne kolonije. Lično iskustvo u kreativnom radu znači: odmor, kreativni rad, druženje sa osobama koje takođe stvaraju u istoj oblasti, međusobno razmenjivanje iskustava, isprobavanje specijaliteta iz tog kraja, druženje sa lokalnim stanovništvom…

 

Preplitanje kulturnog i kreativnog turizma

Kulturni i kreativni turizam se prepliću, u objektima kulturnog turizma mogu se održavati radionice za kreativni turizam dok ’’kreativni turisti’’ obavezno obilaze objekte vezane za kulturni turizam. Najbolje je kada se zajedno nude jer jedan drugog dopunjuju.

Krajem 20. veka kulturni turizam je zauzeo važno mesto u sektoru turizma. Turističke agencije sve više su organizovale putovanja koja su obuhvatala odlazak u muzeje i galerije, obilazak tvrđava, arheoloških lokaliteta, ateljea, rodnih kuća umetnika… Takve ponude putovanja omogućavale su turistima sadržajniji boravak u određenom mestu.

Kreativni turizam je slično nastao kao i kulturni s tim što je u njemu fokus na pojedincu i njegovom kreativnom izražavanju. Turista je veoma aktivan i emocije koje ostvari tokom rada su njegov doživljaj koji nosi sa određene destinacije. On želi da razvije svoju krativnost na destinaciji ili da je unapredi.

Za razvoj kreativnog turizma određena destinacija mora da ima nešto što bi turisti trebalo da vide i lično probaju? Akcenat je na ličnom angažovanju turista, davanje posetiocima više različitih kreativnih aktivnosti, mogućnosti zajedničkog rada, izazivanje kod njih lepih i prijatnih osećanja, da rade nešto drugačije što ih čini srećnim…

Vez i djerdjefMožda je sada malo takvih turista koji žele da isprobaju nešto drugačije od onog što rade ali ako bi im se ponudilo nekoliko različitih kreativnih aktivnosti sigurno bi ih bilo više. Turisti koji su zainteresovani za kreativni turizam očekuju da će pronaći emotivni doživljaj na određenoj destinaciji.

Pojedini turisti teže tokom putovanja i odmora da iskažu svoj kreativni potencijal ili samo da ga isprobaju u nekoj lokalnoj tehnici slično kao što planinari idu na destinacije na kojima mogu aktivno da planinare tokom odmora. Isprobavanje novih tehnika u kojima turista sam ne radi da bi sebe stimulisao da pronađe drugi ugao iz koga bi stvarao…

Takođe na turističkoj destinaciji turisti uzimaju aktivno učešće u aktivnostima kroz koje mogu da razviju svoj kreativni potencijal. Učestvovanje u aktivnostima zahteva energiju koju turista ulaže radi povratne informacije koja može biti zadovljstvo stvorenim proizvodom ili samo u aktivnostima koje su donele nove ideje za njih lično.

Koje su prednosti kreativnog u odnosu na kulturni turizam?

Najvažnija prednost kreativnog turizma je što za njega nisu potrebni posebni objekti (npr. muzeji) koje treba održavati nego je krativnost moguće izražavati na više različitih lako prilagodljivih mesta čak i pod vedrim nebom. Materijal za rad lako se prenosi i prilagođava novom prostoru koji ne mora ispunjavati posebne zahteve.

Učenje i stvaranje pojedinca turiste je u fokusu. Turista želi aktivno da učestvuje u svakoj aktivnosti i njegove emocije zavise od ličnog doživljaja. Iz svega mogu nastati ideje za lično stvaranje koje će dovesti do samostalnih kracija. To i jeste jedan od ciljeva kreativnog boravka na destinaciji drugačijoj od one u kojoj turista živi.

U kulturnom turizmu posetioci samo posmatraju izabrane sadržaje bez ličnog učešća i isprobavanja određenih tehnika.

Kako neka destinacija da privuče kreativne turiste?

Turistička organizacija određenog kraja koja želi da privuče kreativne turiste mora da im ponudi ono što oni žele. Da iskoriste, pre svega, kulturni i gastronomski potencijal. Lokalna organizacija treba da stimuliše individualne kreativne procese. To se od kreativne destinacije očekuje.

Kreativni turizam i putovanjeU vreme godišnjeg odmora i boravka u nekom turističkom mestu pojedinci žele da nauče specifične veštine iz te zajednice. Žele da se uključe u lokalne radionice i približe se lokalnom stanovništvu. U svemu tome nalaze zadovoljstvo, inspiraciju za svoje radove i emocionalno iskustvo zato žele da se okušaju u određenoj tehnici koju nikada nisu probali.

Kulturni i kreativni turizam dopunjuju sadržaj u određenoj turističkoj destinaciji, međusobno se prepliću i zajedno mogu doprineti razvoju turističkog potencijala određenog mesta.

Muzej na otvorenom ''Staro selo'' u Sirogojnu na Zlatiboru

Naselje ‘’drvenih kuća’’ – Muzej ‘’Staro selo’’ Sirogojno

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Stare drvene kuće sa pomoćnim objektima prenesene su na izdvojeni prostor od pet hektara u Sirogojnu da budu zajedno čuvari tradicije. To su originalne kuće i pomoćne zgrade koje su se koristile u domaćinstvima iz druge polovine 19. i sa početka 20. veka.

Muzej na otvorenom ’’Staro selo’’ Sirogojno

’’Muzej na otvorenom’’ je poseban muzej koji čuva i prezentuje nešto jedinstveno iz određenog kraja, organizuje manifestacije koje su vezane za tradiciju, kulturu, duhovnost… tog kraja.

Od 1962. godine u selu Sirogojno organizovano se pletu vuneni džemperi. Pletilje su dobile priliku da se zaposle i unovče svoju veštinu. Cilj je bio da se stanovništvo zadrži u selu. Pleteni džemperi uspešno su plasirani na tržište i sa njima počeo je razvoj sela.

U istom zaletu ista ekipa okupljena oko Dobrile Smiljanić osmislila je muzej ‘’Staro selo’’ i prenošenje kuća iz zlatiborskih sela na jedno mesto da bi se sačuvao autentičan stil gradnje.

Izvorni oblik gradnje kuća na Zlatiboru

Stare kuće u Sirogojnu predstavljaju tradicionalnu zlatiborsku kuću koja se pre dva veka gradila u zlatiborskim selima. Zlatiborska brvnara je ’’dinarski’’ tip kuće. Kako se gradila? Temelji i noseći zidovi su od kamena dok su zidovi kuće od drvenih talpi. Kameni zid je viši sa donje strane zbog kosine terena na kojima su pravljene. Taj mali prostor ispod kuće koristio se kao podrum.

Glavna kuća u Muzeju ''Staro selo'', Sirogojno

Glavna kuća, Muzej ”Staro selo”, Sirogojno

Na temelju ozidanom od kamena postavljana je izgrađena drvena kuća. Talpe su debele i uklapane su na poseban način. Krajevi na ćoškovima su prepušteni. To se zove ’’vezane u ćert’’. Krov je od širih i tanjih drvenih dasaka, stručnije rečeno drvene ’’šindre’’, visok je, ima jako izraženu kosinu. Prepušten je da bi štitio glavnu drvenu konstrukciju kuće. Prozori na kući su mali i svi imaju drvene kapke koji se zatvaraju.

Zlatiborska kuća se gradila na kosom terenu. Ograda oko kuće je od uspravnih tanjih kolaca isprepletenih sa prućem.

Brvnare koje su građene prema materijalnim mogućnostima vlasnika bile su arhitektura sela. Graditelji su bili lokalni vešti majstori. Muzej ’’Staro selo’’ u Sirogojnu bori se da ovu arhitektonsku celinu sačuva od zaborava. Uz to čuva običaje i način života od pre dva veka. Organizovanje kurseva starih zanata, pripremanje i posluživanje hrane po starim receptima, razna predavanja i izložbe neki su od načina na koji u muzeju to rade.

Muzej ’’Staro selo’’ ima više od 50 objekata

Ulazim u Kompleks muzeja ‘’Staro selo’’, na uzvišenju dominira crkva Petra i Pavla izgrađena 1764. godine.  Od crkve se spuštam ka šumu i ‘’Starom selu’’ gde se nalaze kuće i ostali objekti. Raspoređene su po redu kao što su bile i na izvornom imanju.

Crkva u Kompleksu Muzeja Staro selo u SirogojnuU muzeju ’’Staro selo’’ glavna kuća je iz 1882. godine.

Velika kuća sa visokim krovom bila je glavna građevina nalazi se u centru jedne okućnice, oko nje su pomoćni objekti koji su služili domaćinstvu. To su: vajat – kada se oženi sin živi sa suprugom u njemu, gostinska kuća u kojoj su spavali gosti, mlekar – mesto gde se vršila obrada mleka i čuvali sir i kajmak, pekara za pečenje hleba, ambar za skladištenje žitarica, kačara – prostorija za pečenje rakije, mišana za sušenje voća i staja za stoku.

Na sredini glavne kuće nalazilo se ognjište, tu je gorela vatra, pripremala se hrana i okupljala se porodica. Pored dela gde se nalazilo ognjište najčešće je postojala soba koja se grejala na peć od zemlje i u njoj su spavala deca i stari.

Zanimljivo mi je da kuća ima dvoja vrata, na istočnoj strani su velika a na zapadnoj mala. Zašto dvoja vrata? Objašnjenje je da se u kuću ulazilo na istočna vrata a izlazilo na zapadna.

Nekoliko objekata su zgrade u kojima su obavljani poslovi danas ih zovemo stari zanati.

Kovačka radionica – opremljena je kovačkim alatom 2002. godine.

Zgrada sa grnčarskom radionicom u kojoj su se izrađivale zemljane posude. Materijal od koga su se izrađivale posude  bio je mešavina gline i kamena. Poznato je selo Zlakusa u kome su se izrađivali predmeti na ručnom grnčarskom kolu i pekli na otvorenoj vatri. Danas se u ovom selu proizvodi od gline izrađuju na isti način.

Grnčarska radionica u Starom selu u SirogojnuZgrada sa kačarskom radionicom u kojoj su se pravile kace, kačice…,

Stolarska radionica predstavljena je originalno kao što je izgledala.

Dve zgrade prekrivene su kamenim pločama, ostale su od tankih dasaka – šindre. Naslagane su kao crepovi i estetski lepo izgledaju, boje prirodnih zemljanih tonova prave fine prelaze na popodnevnom suncu i privlače mi pažnju.

Nekoliko objekata prilagođeno je potrebama muzeja:

  • Suvenirnica je stari objekat u kome se prodaju originalni suveniri izrađeni u ovom kraju. Drveno vreteno mi je zanimljiv suvenir, izdvojilo se kao najautentičnije.
  • Jedna kuća ili jedan objekat izdvojen je za galeriju sa aktuelnom izložbom: ‘’Govor duše’’ – preslice i vezene maramice sa navezenim stihovima. Izložene su drvene preslice koje su rezbarenjem bogato ukrašene. To su motivi koje prepoznajem sa vezova i dvopređnih čarapa.
  • Konaci za smeštaj – koriste se za smeštaj učesnika u programima Muzeja.
  • Letnja pozornica za održavanje predstava, koncerata i drugih sadržaja na otvorenom.
  • Krčma – mesto za predah sa tradicionalnim jelima iz ovog kraja.

Suvenirnica u Starom selu u SirogojnuU muzeju se organizuju: izložbe, koncerti, radionice, festivali, seminari… Svi zajedno važni su jer obnavljaju interesovanje za očuvanje nematerijalne kulture ovog kraja.

Muzej ’’Staro selo’’ i crkva Svetog Petra i Pavla, koja je sastavni deo muzeja, su ustanova kulture od nacionalnog značaja.

Ovaj muzej na otvorenom asocira me na umetničke skulpture od belog mermera koje se nalaze u parku Bukovičke banje koji je galerija na otvorenom.

Petrovaradinska tvrdjava

Petrovaradin – tvrđava koja je postala umetnost

by Draganka Mijic
written by Draganka Mijic

Posmatranje Novog Sada sa visine, Petrovaradinske tvrđave, vodi misli ka nekim davnim vremenima kada su svi osvajači težili da zauzmu ovu tačku. Ko je u posedu imao Petrovaradin imao je kontrolu u osmatranju grada i okoline. Prošlost je ostavila trag, graditelji su uložili mnogo energije, materijala i vremena da bi tvrđavu učinili bezbednom.

Koliko je istorija bila naklonjena Petrovaradinu?

Austrijanci su sagradili tvrđavu kakvu danas vidimo, kasnije je samo obnavljana.

Samo prirodno uzvišenje sa isturenom stenom ka okuci Dunava prilagođeno je za život jer je bilo pogodno za odbranu. Zona odbrane širila se prema unutrašnjosti, pomerana je linija od Dunava do Dunava a trougao koji je ostao bila je Petrovaradinska tvrđava.

Petrovaradinska tvrđava je najbolje očuvana tvrđava u Evropi iz 18 veka. Neosvojiva za vreme kada je nastala. Na desnoj obali Dunava na jakoj steni građena je od 1692. do 1780. godine. Tokom gradnje smenilo se pet careva u Austriji (Leopold I, Josif I, Karlo VI, Marija Terezija i Josif II). Neki objekti na Tvrđavi nose njihova imena.

Visoki zidovi ugrađeni su u sam teren, tu su i duboki prolazi, rovovi koji su bili ispunjeni vodom ili su služili za komunikaciju i nesmetano kretanje, mnogo manjih i većih kapija koje su zatvarale planirane unutrašnje linije odbrane.

Drveni mostovi od debelih obrađenih balvana ispred kapija bili su veza između dva odbrambena kruga.

Petrovaradin kao tvrđava zrači snagom i stabilnošću. Neosvojena tvrđava – njena moć, ali i sama građevina koja je građena dugo izaziva divljenje. To su zidine a gde su ljudi koji su je gradili, koji su donosili i slagali ciglu po ciglu, gde su ljudi koji su je obnavljali, koliko snage i života su ostavili da bi tvrđava izgledala.

Sa bilo koje strane pogled sa tvrđave je veličanstven i pruža se daleko. Sa njenih zidina Novi Sad se vidi kao na dlanu. Odatle su 1848 godine Mađari ‘’bombardovali’’ grad artiljerijskom vatrom i uništili 70% objekata.

Značajan strateški položaj

Petrovaradin, krovovi

Na steni iznad Dunava mnogi narodi gradili su naselje: Kelti, Rimljani, Huni, Avari… Krajem 12. veka za Petrovaradin borili su se Vizantija i Ugarska koja ga je i osvojila. Truci su 1526. godine osvojili Petrovaradin i tu ostali 161 godinu.

Krajem 17. veka Petrovaradin ulazi u sastav Habsburške monarhije. Austrijanci projektuju tvrđavu koja će moći da zaustavi sledeća osvajanja Turaka. Kamen temeljac postavljen je 1692. godine a gradnja je trajala 88 godina. Po završetku I svetskog rata Petrovaradin je u sastavu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Tvrđava je danas istorijski spomenik od velikog značaja i pod zaštitom države od 1948. godine. Od 1951. godine prestaje biti vojni objekat i predata je na civilnu upravu. Od tada postaje tvrđava kulture i umetnosti sa mnogo umetničkih ateljea. Od 1991. godine Petrovaradinska tvrđava je nepokretno kulturno dobro od velikog značaja.

Moj izbor: Šta pogledati na Petrovaradinu?

Kada sam se pripremala za odlazak na Petrovaradinsku tvrđavu napravila sam sebi mapu tačaka koje sam nameravala obići. Neke sam samo želela videti a neke posetiti i podrobnije upoznati. Glavni razlog mog dolaska na ovu tvrđavu jeste Atelje 61 – radionica i galerija tapiserija – niti koje su nas povezale.

Ovo su najzanimljiveje tačke koje sam obišla na Petrovaradinu:

  1. Atelje 61
  2. Ateljei umetnika – Duga kasarna
  3. Toranj sa satom + klupa pored tornja
  4. Muzej grada Novog Sada
  5. Pogled sa tvrđave na Dunav i Novi Sad
  6. Beogradska kapija

Atelje 61 – kreativno stvaranje u oblasti ručnog tkanja

Petrovaradinska tvrđava, Atelje 61, galerija tapiserija

Na Petrovaradinu nalazi se galerija i radionica tapiserija, Atelje 61. Slikar Boško Petrović je inicijator a osnivač Ateljea 61 je grad Novi Sad. Postoji već 61 godinu i dalje u maloj radionici stvaraju velike tapiserije, raskošne po formatu, bojama i izradi. Glavni cilj ateljea jeste očuvanje tradicije izrade tapiserija.

Slaganje obojenih niti po kartonima umetnika specifičan je način izrade tapiserije. Tehnika je klečana a tapiserije nastale na ovaj način postaju umetnička dela. Na početku rada u Ateljeu izrađivale su se tapiserije prema kartonima poznatih umetnika: Milana Konjovića, Mladena Sibinovića, Stojana Ćelića…

Vredne ruke tkalja vešto prepliću niti, po mom mišljenju veoma brzo. Ručno tkanje je, inače, spora aktivnost. Nekoliko meseci rada treba da se izradi jedna tapiserija. To je mnogo sati provedenih za razbojem.

Posvećenost tkalje svakoj tapiseriji tokom izrade se podrazumeva, one su posvećene i više od toga. Posao tkalje je veoma težak ali one kažu da ga vole i uživaju dok slažu niti i stvaraju umetničko delo po crtežu određenog umetnika. Svaka tapiserija koju urade je unikat.

Ateljei umetnika – Duga kasarna

Petrovaradinska tvrđava, Ateljei umetnika, Duga kasarna

U dugoj zgradi nižu se atelje (oko 80) u kojima više od 100 umetnika predano stvara. U proleće kada sam bila na Petrovaradinu stvaralačka energija se osećala u vazduhu u blizini ateljea. Umetnici su bili u svojim radionicama i stvarali. Zamišljam koliko ideja se analizira ili realizuje u ovom trenutku u njihovim radnim prostorima.

U mnogim ateljeima dozvoljene su posete turista – čini mi se da je ovo jedinstven kulturno-turistički potencijal.

Umetnicima bi svako pozavideo na radnom prostoru i lokaciji. Dovoljno im je da izađu iz ateljea i imaju predivan pogled na Dunav i Novi Sad.

Muzej grada Novog Sada

Zbog renoviranja muzej je bio zatvoren za posetioce. Zgrada muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi izgrađena je 1775. godine kao vojna kasarna. Muzej je postala 1954. godine sa stalnom postavkom o prošlosti Petrovaradinske tvrđave.

Pogled sa tvrđave na Dunav i Novi Sad

Pogled na Novi Sad sa Petrovaradina

Toranj sa satom

Toranj sa satom sagrađen je sredinom 18. veka, mehanizam sata je iz tog vremena i radi i danas. Sat je gradu poklonila carica Marija Terezija. Velika kazaljka pokazuju sate a mala minute, to je zanimljivost ovog sata. Zašto? Da bi lađari sa Dunava nekada davno mogli da lakše vide koliko je sati.

Petrovaradinska tvrđava, toranj sa satom

Sat kao orijentir pokazuje vreme i vraća sećanja u prošlost, asocira na prolaznost ali i trajanje. Mnogo katanaca zakačeno je na ogradu pored sata. Dođu kao dodatna dekoracija. Asociraju na pitanje: može li se zaključati vreme?

Pored sata u hladovini drveta nalazi se klupa na kojoj je natpis: ‘’Živi neustrašivo, pokloni velikodušno, voli beskrajno’’, Alan Juristovski. Vidikovac sa koga se prave prelepe fotografije Novog Sada je pored tornja sa satom.

Od platoa na kome se nalazi sat stepenice vode do podnožja Petrovaradina.

Silazim i stižem do niskih raznobojnih malih kuća koje imaju zanimljive fasade. Dopadaju mi se.

Beogradska kapija

Petrovaradinska tvrđava, Beogradska kapija

Beogradska kapija prolazi se kroz nju da bi se na tvrđavu ušlo iz pravca Novog Sada ka Sremskim Karlovcima. Kapija je sagrađena 1753. godine. Nalazi se u podnožju tvrđave i glavni je ulaz u kompleks tvrđave. Obnovljena je od 2011 do 2015. godine. 9. novembra 2013. godine na kapiju je (gde tačno) vraćena replika reljefa na mesto gde je reljef stajao od novembra 1938. do 1941. godine.

Još neke od kapija na Petrovaradinu su: Kapija Karla VI (ime po ocu Marije Terezije) barok ima najduži most i zapis na luku 1780. To je godina kada je završena gradnja tvrđave; Dvorska kapija – Jedna od navećih kapija, nalazi se na ulazu u tunel; Nova kapija…

Newer Posts
Older Posts