Ljubica Marić je bila prva srpska kompozitorka i jedna od prvih žena dirigenata u Evropi. Bila je član Srpske akademije nauka i umetnosti, dopsni član postala je 1963. a redovan 1981. godine u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti. Predavala je na Muzičkoj akademiji u Beogradu 22 godine.
Rođena je 18. marta 1909. godine u Kragujevcu. U Beogradu 1929. godine završila je Muzičku školu. Diplomirala je na dva odseka violinu i kompoziciju (prva u Srbiji koja je diplomirala kompoziciju). ’’Sonata fantazija’’ je njen diplomski rad u muzičkoj školi koji je istovremeno poslužio za prijemni za postdiplomske studije u Pragu koje je sa lakoćom upisala.
U Pragu 1932. godine završila je Majstorski školu praškog konzervatorija, diplomirala je kompoziciju i završila studije dirigovanja i tako je postala jedna od prvih žena dirigenata u Evropi. Veoma malo se bavila dirigovanjem jer u to vreme ta oblast je pripadala muškarcima. Školovala se jeste ali primenu znanja iz dirigovanja u praksi nije imala mnogo. Posvetila se komponovanju. Nakon Praga upisala studije klavira u Berlinu.
Na početku karijere komponovanjem je nastavila zvuk i muziku iz tradicije, sa napredovanjem u karijeri počela istraživati novi zvuk i ostvarila niz izuzetnih dela da bi znatno kasnije povezala avangardnu i srednjovekovnu muziku. Inspiraciju je uvek nalazila u motivima koji su jakim nitima bili povezani sa narodnom umetnošću.
’’Pesma prostora’’ je njeno izuzetno delo, apsolutna moć njenog stvaralaštva. Nastala je 1956. godine za hor i orkestar. Inspiraciju za ovo delo pronašla je u Bosni dok je posmatrala srednjovekovne bogumilske stećke. Sedam epitafa sa nadgrobnih spomenika pretvorila je u sedam pevanja.
Reč prostor autorka je tumačila kao prostor, vreme i postojanje. Na kraju analize dela i tumačenja same autorke zaključujem da je izbor natpisa sa spomenika iznad grobova samu smrt pretvorila u jednu apstraktnu misao.
U za nju najtežem trenutku u životu kada joj je umrla majka prekinula je sa komponovanjem. Bilo je to 1964. godine, nije komponovala punih 20 godina. Okrenula se pisanju i slikanju. Pored toga što je bila kompozitorka bila je slikarka, vajarka i književnica. Oko 1983 godine vraća se komponovanju i u sledećih desetak godina stvarala je originalna dela kamerne muzike.
U godini (2009) kada je obeležavano 100 godina od rođenja kompozitorke objavljena je knjiga ‘’Zapisi’’ u kojoj su književni zapisi čuvene umetnice Ljubice Marić. Beleške, nacrti, aforizmi, misli, pesme koje je velika kompozitorka beležila od davne 1966. do 2000. godine.
Umrla je u Beogradu 17. septembra 2003. godine.
Pafte su kopča iz dva dela koja povezuje tkani pojas ali pored te funkcije više se ističe dekorativna namena. Pafte su izrađivane od različitih materijala bakra, mesinga, metala, srebra i zlata i po njima se jasno video status devojke ili žene koja ih nosi.
U svim zemljama na Balkanu žene su nosile pafte, bile su deo narodne ali i gradske nošnje. One su povezivale sve žene bez obzira na poreklo jer su imale univerzalno značenje – lepotu. Najviše ima sačuvanih primeraka pafti iz 19. i 20. veka. Pojedini primerci su izuzetno kvalitetno rađeni i predstavljaju dragocene primerke narodnog i kulturnog nasleđa. Pirot je bio grad poznat po izradi pafti.
Poštanske marke povodom 150 godina od rođenja
Mnogo kulturnih događaja organizovano je tokom godine a kruna svega biće 
U ovoj galeriji održavaju se izložbe vezane za Bijenale memorijal ‘’Nadežde Petrović’’ koje je podrška mladim umetnicima na njihovom putu stvaralaštva. Pored ove glavne manifestacije u galeriji se održavaju samostalne ili grupne izložbe drugih umetnika tokom cele godine.
,,Ja sam slikar na duge staze – kroz vreme…’’ – rekao je slikar Bogić Risimović-Risim. Tako je i slikao od početnih motiva sa spomenika krajputaša u okolini Čačka do vremenske beskrajnosti. Rođen je u Čačku 1926. godine. Njegova porodica je gradu Čačku poklonila dela koje je uradio: 40 slika, više od 100 crteža, mnoštvo skica, ilustracija…
Narodni muzej u Čačku je regionalni muzej sa pet odeljenja. Meni su najzanimljivija odeljenja za istoriju i etnologiju. Pokriva teritoriju Čačka, Dragačeva i Ivanjice.
Spomenik Stepi Stepanoviću nalazi se u centru grada i podignut je za života vojvode. Visok je 245 centimetara i predstavlja odlučnog vojvodu koji je u svojoj karijeri dosegao najviše visine. Ograda je urađena od topovskih granata.
Uglavnom su malog formata, primer su dva crteža sa obale Dunava: ’’Tvrđava Ram’’ i ’’Golubac’’ na kojima je zabeležila jedno putovanje.
Njeni crteži retko su se mogli videti jer većina crteža prikazanih na izložbi nikada nije izlagana. Crteži malih i manjih formata su kao beleške za neke nove slike ili samo ideje. Nije poznato da ih je realizovala kroz slike.
Prethodne dve velike izložbe posvećene Nadeždinom stvaralaštvu koje su organizovane ove godine bile su u:
Ona je režirala prvi jugosovenski film u boji ’’Pop Ćira i pop Spira’’. Zanimljivo je da je delo Stevana Sremca ’’Pop Ćira i pop Spira’’ režirala za pozorišete, film i televiziju. Film je na festivalu u Puli osvojio osam nagrada. Soja je dobila Prvu nagradu Zlatnu medalju ’’Arena’’ za režiju. Film je 2016. godine proglašen za kulturno dobro od velikog značaja.
Sofija Soja Jovanović je odrasla okružena velikim umetnicima koji su poticali iz njene porodice: slikara, vajara, fotografa, pisaca, glumaca… Iz takvog okruženja izrasla je u vrsnu rediteljku koja je ostavila veliki trag u srpskoj umetnosti.
Padanje vode sa te visine stvara veliku buku koja dodatno pojačava celokupan doživljaj. 
Još 11.04.1949. godine država FNRJ – odnosno Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbije država je stavila pod zaštitu vodopade Velika i Mala Ripaljka na rečici Gradišnici. To je prvo prirodno dobro stavljeno pod zaštitu države.
Talasaste linije u gornjem i srednjem delu predstavljaju poseban ukras ali i dinamiku. Zakopčavaju se u donjem delu a taj deo je iznutra obložen čojom.
U drugoj polovini 19. veka gradske žene počinju da nose pamučne kecelje ukrašene ornamentima u boji dok u selima žene nose ručno rađene pregače od vune. Sve više se koristi pliš za izradu kecelja jer je kao materijal pogodan za dodavanje ukrasa vezom i zlatovezom.