U 18. veku žene su se borile za svoje mesto u književnosti. Među prvima tu borbu vodila je Jelena Dimitrijević književnica smelog izraza.
Rođena je u Kruševcu i u njemu živela do devete godine, zatim se preselila u Aleksinac. Njena majka poticala je iz najbogatije porodice iz Aleksinca što joj je omogućilo solidno obrazovanje. Mnogo vremena provodila je u porodičnoj biblioteci.
Nakon udaje preselila se u Niš. U Nišu učila je strane jezike (grčki, nemački, francuski, engleski) koje će kasnije na putovanjima usavršavati.
Prvu zbirku poezije ’’Pesme Jelene Jov. Dimitrijevića’’ objavila je 1894. godine u Nišu. Pre Jelene Dimitrijević pesme je pisala Milica Stojadinović Srpkinja. Sarađivala je sa književnim časopisima u kojima je objavljivala svoje pesme.
Godine 1897. objavila je knjigu putopisne proze ’’Pisma iz Niša o haremima’’, to je prva knjiga proze u Srbiji koju je napisala žena.
U Beograd se seli 1899. godine gde ostaje da živi do smrti.
Putovala je mnogo i pisala. Pisala je pesme, pripovetke, romane, putopise i tekstove za novine. Putopise koje je pisala obogaćivala je činjenicama iz istorije i umetnosti. Orijent joj je bio zanimljiv i često je pisala o ženama sa tog područja. Zalagala se za ravnopravan tretman žena i za njihova prava.
Obišla je skoro ceo svet, putovanja su bila njena potreba, žeđ za znanjem. Pripovetke Đul-Marikina prikažnja, Fati-Sultan, Safi-Hanum i Mejrem-Hanum; roman Nove, Amerikanka, Pisma iz Soluna, Pisma iz Indije, Pisma iz Misira, Novi svet ili U Americi godinu dana, Une vision, Sedam mora i tri okeana. Putem oko sveta nizale su se njene knjige između dva rata (1918. i 1940. godine).
U svim njenim delima glavni lik je žena, pisala je o nepravdi prema ženama, njihovom nejednakom položaju u društvu u odnosu na muškarce u Srbiji ali i u svetu. Bila je jedna od prvih članica Kola srpskih sestara i bolničarka u Balkanskim ratovima.
Jelena Dimitrijević je smatrala da žene originalnost koju imaju treba hrabro da iznesu, pretvore u originalna dela i da sa njima izađu pred javnost. I sama je to činila.
Zanimao je Orijent i o njemu je mnogo pisala, tamo putovala. U vreme kada je Jelena stvarala putopis nije bio zanimljiv piscima. To je primetila i Isidora Sekulić koja se takođe oprobala u pisanju putopisa, poznata su njena ’’Pisma iz Norveške’’.
Za Jelenu koja je bila strastveni putnik putopis je bio jedan od načina književnog izražavanja. Birala je mesta gde je mogla pored samih konstatacija i naučiti nešto novo. Vešto je preplitala tradicije više naroda sa svojom.
Napisala je knjigu “Novi svet ili U Americi godinu dana” koja je prvi srpski putopis o Americi.
U Beogadu je objavljen 1934. godine. Napisala ga je o njenom prvom putovanju u Ameriku 1919. odmah nakon Prvog svetskog rata za nju veoma bolnog jer je tokom rata ostala udovica.
Prva rečenica ovog putopisa glasi: ‘’Ništa me ne vuče u Ameriku ali me nešto goni iz Evrope.’’
Druga rečenica pojačava prvu: ’’Iz Starog sveta bežim u Novi svet.’’
Ipak, dok plovi ka Americi – Novom svetu ona očekuje da je tamo sve bolje, očekuje novo.
U putopisu je dala prikaz američkog načina života sa akcentom na američkim ženama. Putopis je po tome i značajan jer je to prvi uvid čitalaca u Srbiji u ‘’Novi svet’’, Ameriku.
Dolaskom u Njujork dok izlazi na ulicu razočarano kaže: ‘’…Je li ovo Njujork?! Kakva prosta kaldrma! Kakvo đubre! Utisak gori no u Carigradu, posle iskrcavanja. Uostalom, od Carigrada nisam mnogo ni očekivala; ali od Njujorka!’’
Na prvi pogled nije našla to novo što je očekivala ali kako vreme prolazi Amerika joj se sve više dopada.
Danas su ti opisi zanimljivi jer vidim sliku Amerike pre 100 godina i razvoj koji je postigla. U knjizi je mnogo opisa koji su u to vreme sigurno bili korisne informacije za sledeće putnike.
Jelena Dimitrijević bila je veoma hrabra i odlučna. Na putovanje koje je opisala u knjizi Sedam mora i tri okeana krenula je sa 64 godine. Sama! Odakle joj hrabrost i snaga za takav poduhvat koji je bio i fizički i psihički zahtevan? Kada je organizovala putovanje to pitanje su joj mnogi postavili ali ona se nije obazirala na pitanje išla je svojim putem, pratila svoje misli.
Knjigu, romansiranu biografiju o književnici, ’’Moja draga Jelena’’ napisala je Ivanka Kosanić.
Srpska književnica Jelena J. Dimitrijević glavni je lik u bajci ‘’Devojčica sa zlatnom olovkom’’, autor bajke je Ana Stjelja (književnica i novinarka), koja je objavljena u Kanadi. Ana je odgovorila na konkurs kanadske izdavačke kuće da autori napišu priče i bajke o ženama.
