Muzejska pruga uskog koloseka (760 mm) sa 22 tunela, od stanice Mokra gora do stanice Šargan – Vitasi asocira na davno prošla vremena. Naziv ’’osmica’’ dobila je jer na jednom delu prilikom savladavanja visinske razlike pruga pravi petlju u obliku broja osam.
Mokra gora
Mokra gora je predeo koji se nalazi između velikih planina Tara i Zlatibor, predstavlja dragulj zaštićene prirode od izuzetnog značaja – ’’Park prirode Šargan – Mokra gora’’. U ovom području smestila su se dve turističke atrakcije: Šarganska osmica pruga uskog koloseka i etno selo ’’Drvengrad’’.
Šume i izvori vode su velika vrednost ovog područja. Zelena boja je dominantna u svim mogućim nijansama koja se prelamaju kroz nepregledne šume. Šume crnog i belog bora su posebna atrakcija jer njihova visina i specifična ispucala kora stabala umetnicima daju posebne raznovrsne gotove oblike, inspiriše ih i donosi im nove ideje.
Šarganska osmica
Minibusom odlazimo do železničke stanice Mokra gora na turistički voz ’’Nostalgija’’ koji ide Šarganskom osmicom. To je deo pruge koja je sačuvana u dužini od oko 15 kilometara i od 2003. godine služi kao muzejska pruga. Voz ima nekoliko vagona koji su potpuno uređeni kao nekada, sa drvenim sedištima, kliznim vratima koja se sa spoljne strane zatvaraju.
Dizel lokomotiva služi za vuču, postoji i parna ali se takva vožnja posebno ugovara.
Pruga prolazi kroz 22 tunela koji su različite dužine i probijani su kroz stene, negde nisu ni betonirani. Čudan je osećaj dok idete vozom kroz planinu a vidite prugu i tunele dole niz oštru strminu 100 metara niže. Čini se kao da se tu nalazi nekoliko različitih pruga koje idu u suprotnim pravcima.
Na toj krajnjoj stanici Šargan Vitasi, odmah po izlasku veoma dugog tunela nalaze se lokomotive i stare mašine kao jedan mali muzej na otvorenom. Pored njih u travi nalazi se smestio se veliki kamen peščar koji je uzduž pukao. Kratko stojimo tu, dok osoblje menja stranu lokomotive, (otkače je od voza, prevezu drugim kolosekom i ponovo zakače). Tako smo sada mi koji smo bili u prvom vagonu ostali u poslednjem.
Voz ponovo kreće istim putem nazad. Ovo mu je bila prva stanica, kratak odmor i razgledanje eksponata.
Ukupna visinska razlika iznosi 300 metara koju pruga savladava od stanice Šargan Vitasi do poslednje stanice na Mokroj gori. Pruga nas vodi kroz prelepu prirodu, kamene gromade i veliko prostranstvo šuma koje se smenjuju u nekom svom ritmu.
Dolazimo do stanice Jatare koja je predivno uređena sa malim vodopadom sa strane koji svojim ’’šumom’’ upotpunjuje sve zvuke prirode. Stepenicama pored vodopada penjemo se na vidikovac ispod šume odnosno iznad gromada kamenja koje su premošćene metalnim stepenicama. U toj stazi iznad kamenja na obodu borove šume koja se gore dalje proteže postoji nekoliko tačaka sa kojih se pruža božanstven pogled na šumovite planine okolo.
Uređeni vidikovac se zove ’’Orlovo gnezdo’’. Sa jednog mesta iznad vodopada vidi se etno selo Drvengrad na udaljenom izdvojenom brdu.
Postoji pet vidikovaca na pruzi: Orlovo gnezdo, Jatare, Ludi kamen, Krst (pogled na dva tunela dole na 100 metara razlike) i stanice Golubići.
Interesantno je da stanica Golubići nije stvarno postojala nego je napravljena za potrebe snimanja filma ’’Život je čudo’’. Sa nje se pruža širok pogled na šumovite planine. Zelenilo u nedogled opija dušu.
Šarganska osmica je u stvari jedna petlja (u obliku broja osam) kojom se pruga penje od stanice Jatari do stanice Mokra gora. Dužina je oko 13,5 kilometara. Lepota ove deonice danas se koristi u turističke svrhe, uživanju putnika u lepoti prirode kroz koju voz prolazi, božanstvenim pogledima sa visine na okolne planine…
Pruga uskog koloseka Beograd – Užice – Sarajevo – Dubrovnik
Pruga Užice – Višegrad – Sarajevo povezivala je Srbiju sa Jadranskim morem. Gradnju cele pruge započela je Austrougaska nakon Balkanskih ratova (Srbija je bila okupirana od Austrougarske) i oni su je najviše izgradili. Prvo je građena deonica Užice-Mokra gora-Vardište (u Vardištu je bila državna granica Srbije i Austrougarske). Gradnju pruge prekinuo je I svetski rat.
Nastavljena je tokom okupacije, u proleće 1916. godine tokom prokopavanja tunela kroz masiv Šargan desio se odron kamena u tunelu, poginulo je oko 200 radnika (to su bili zarobljenici – italijanski i ruski vojnici). Radovi su potpuno prekinuti.
Nakon završetka rata u proleće 1919 . godine nastavljena je gradnja pruge Užice-Mokra gora-Vardište, zbog velikih problema radovi su ponovozaustavljeni, konačno rešenje za savladavanje velike visinske razlike inženjeri su našli i nazvali ga Šarganska osmica.
Gradnja pruge nastavljena je i građena je u kontinuitetu od 1921. do 1925. godine kada je završena i puštena u rad.
Punih 49 godina i 25 dana saobraćao je voz ovom prugom, od Užica do Višegrada i dalje ka moru. Voz je išao trasom Beograd – Sarajevo – Dubrovnik – trebalo mu je 24 sata da pređe ovu relaciju.
Do jula 1938. godine saobraćao je voz Ćira sa parnom lokomotivom, zamenio ga je motorni voz koji je skratio vožnju za 7.5 sati a vozio je 60 km na sat.
Godine 28.02.1974. sve pruge uskog koloseka ukinute su kao neisplative, tada je ukinut i ovaj voz.
Danas voz ’’Nostalgija’’ saobraća od aprila do kraja oktobra na muzejsko-turističkoj pruzi (Šarganska osmica).
Zanimljivosti o pruzi
Tunel od stanice Šargan Vitasi do Jatara zove se ’’Aleksandar I’’, 1666 metara je dug i bio je najduži tunel na ovoj pruzi Beograd – Sarajevo.
Na železničkoj stanici Jatare nikada nisu prodavane karte jer je služila samo kao ukras.
Pruga uskog koloseka i Šarganska osmica na Mokroj gori atraktivna je destinacija koja vraća sećanja na neka davna vremena kada je voz brzinom od 30-60 km bio najmoderniji prevoz.
Izvor Bela voda
Reljef Mokre gore upotpunjuju tri reke: reka Kamišna, Beli i Crni Rzav sa svojim klisurama. Postoje izvori mineralne vode na nekoliko mesta ja sam posetila najpoznatiji Bele vode. Voda sa ovog izvora koristi se za piće, kažu da je lekovita za oči i kožu.
Nalazi se u dolini reke Kamišne, otkriven je 1994. godine slučajno nakon izlivanja reke. Poznat je i po nazivu izvor Svetog Jovana Krstitelja, sa druge strane reke napravljena je crkva posvećena ovom svecu. U blizini je i Muzej dobara tehničke kulture na otvorenom. Građevinske mašine, vagoni i lokomotive, pruga uskog koloseka…
