Gradnja manastira Ravanica označila je početak novog načina u gradnji manastira kasnije poznat kao moravski stil. Nalazi se u blizini Ćuprije u dolini reke Ravanica.
Prilazim manastiru Ravanica pored razrušene kule čiji ostaci dominiraju okolinom. Na prvi pogled iako u ruševinama, kula odašilje poruku da je to nekada bio dobro zaštićen manastir sa visokim kulama i debelim bedemima.
Polako se sa puta spuštam ka ulaznoj kapiji. Brda oko manastira, u rano jutro nakon kiše, delovala su pomalo mistično, imala sam utisak da su manastir čvrsto stiskala u zagrljaj.
Proleće je, sredina aprila, oblačno jutro, u blizini manastira čuje se reka kako teče, prilazim skroz do obale, stojim posmatram i osluškujem prirodu. Lišće nije još potpuno izlistalo, napupilo je a male stabljike pri zemlji razvile su više listova nego velike. Priroda se postepeno budi, u svom ritmu.
Prolazim kroz jednu kapiju, pa kroz drugu i konačno sam pred vratima manastirske crkve. Manastirska crkva sagrađena je u 14. veku (između 1375. i 1377. godine). Ktitor je knez Lazar Hrebeljanović.
Kada je postao vladar knez Lazar je nastavio tradiciju gradnje manastira koju su započeli vladari iz dinastije Nemanjić. Nije samo sledio iste planove crkava nego je dozvolio neimarima da u arhitekturi ali i umetnicima u oslikavanju crkava da primene neke novine.
Moravska škola je srednjovekovna arhitektura izražena kroz rozete i mnogo ukrasa na fasadi. U zidanju kombinovan je kamen sa ciglom i stvarala se dekoracija na poseban način. Ovaj način posebno je izražen kod manastira Ravanica i Kalenić.
Manastir Ravanica je prvi u nizu izgrađenih manastira koji pripadaju moravskoj školi gradnje. Bila je inspiracija i uzorak po kome su se gradile druge crkve i manastiri u to vreme.
Kamen (belovodski peščar) i opeka, red po red, mnoštvo velikih i manjih prozora, rozete i njihova raskošna dekoracija… Rozete su posebno lepe posebno one velike, ne zaostaju ni ukrasi na fasadi posebno lukovi oko rozeta sa višestrukim pretpletima.
Počevši od Ravanice stil moravske škole prilikom oslikavanja crkvi posebno ističe kolorit. Najviše su zastupljene zemljane boje crvena i žuta, kao i tamne plave i ljubičaste. Kombinuju se svetlo-plava i zlatna.
Danas su ostaci fresaka u crkvi manastira Ravanica različitog kvaliteta. Gornji deo je potpuno propao, srednji deo je u relativno dobrom stanju zavisi od pozicije i donji deo je prilično očuvan. U prvom delu crkve mnogo je likova svetaca i uopšte fresaka na kojima se jedva prepoznaju konture dok je boja potpuno izbledela.
Uopšte sve freske u crkvi su bledih boja vreme se jasno vidi na njima. Posebnu pažnju obraćam na fresku ’’Sveti ratnici’’. Uživo izgleda kao da je rađena da ostavi trag, da su se preci borili za svoj opstanak i da se nisu predali bez borbe. Tužna sam što su freske u veoma lošem stanju, ali opet takve su bile istorijske okolnosti.
Na fasadi crkve sa desne strane nalazi se jedinstven ukras – grifoni. Njihov nastanak i poruka još uvek su zagonetka. Prihvatam objašnjenje da su ovde kao čuvari.
Knez Lazar je sagradio manastir Ravanicu pre kosovskog boja, želeo je da u njoj bude sahranjen.
Nakon Kosovskoj boja knez Lazar je sahranjen u Prištini, nekoliko godina kasnije mošti su iz Prištine prenete u Ravanicu. Za tu priliku monahinja Jefimija izvezla je zlatnim slovima na svili Pohvalu knezu Lazaru kao pokrov.
Tokom Velike seobe Srba monasi iz Ravanice odneli su mošti u Sent Andreju u Mađarskoj. Godine 1697. preselili su se u zapušteni manastir Vrdnik, obnovili ga i dali mu ime Mala Ravanica, po matičnom manastiru iz koga su prvobitno izbegli. Od 1989. godine mošti kneza Lazara počivaju u Ravanici.
Manastir Ravanica proglašen je za kulturno dobro 1979. godine.
‘’Zidanje Ravanice’’ je narodna pesma posvećena gradnji ovog manastira.
