Projekat za izbor gradova kulture za svaku godinu u Srbiji inspirisan je manifestacijom Evropska prestonica kulture i to u godini kada je Novi Sad poneo ovu titulu.
Izložba ‘Kolekcija kao ogledalo’’ u Umetničkoj galeriji ‘’Nadežda Petrović’’ otvorena je 02. februara 2023. godine i označila je početak projekta ‘’Čačak – Nacionalna prestonica kulture 2023. godine’’. Izložbu je pripremila galerija Matice srpske iz Novog Sada. Zvanično otvaranje Projekta održano je 21. marta.
Za 2023. godinu Čačak je izabran za grad kulture u Srbiji. Izborom gradova na godišnjem nivou veoma je značajno za svaki grad i okrug jer je to prilika da se pažljivije sagleda situacija u kulturi u tim mestima, da se planski ulaže u određene institucije i da se izaberu i prikažu programi koji će imati dobrobit za sve. Posebno bi trebalo da bude namenjen lokalnom stanovništvu da mu se ponudi više kulturnih sadržaja iz različitih oblasti umetnosti.
Moto Čačka kao, programa grada kulture je ‘’Čačanska rodna’’ – to je naziv šljive po kome je ovaj kraj prepoznatljiv. Moja prva reakcija bila je: Kakve veze šljiva ima sa kulturom i gde zaboraviše veliku slikarku Nadeždu Petrović koja je rođena u ovom gradu?
Takva pitanja prošla su mi kroz glavu kada sam čula ovaj slogan. Bila sam razočarana što moto nije vezan za stvaralaštvo Nadežde Petrović s obzirom da je ove godine 150 godina od rođenja slikarke a rođena je baš ovde u Čačku.
Organizatori su najavili da je Čačak u pripremama za ovu godinu razvijao nove projekte koje će pod temom ‘’Čačanska rodna’’ prikazati publici u toku 2023. godine. Naziv projekta ima jasnu asocijaciju na rakiju šljivovicu. Sigurna sam da će se većina zapitati: Kakve veze rakija ima sa kulturom? Pa opet isto pitanje: Kakve veze sa kulturom ima rakija?
Ima. Tokom 2022. godine rakija šljivovica je upisana u Uneskov registar na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Čačanska rodna je vrsta šljive koja je specifična za ovaj kraj. Ceo proces od sadnje stabla šljive do obrade plodova koji se peku u kazanu i proizvodi rakija je jedinstven. Pečenje rakije je svrstano u stare zanate. Tako je čačanska rodna postala deo kulture.
Čačak tokom 2023. godine obeležava dva velika jubileja: 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović (rođena u ovom gradu) i 60 godina trajanja manifestacije ‘’Disovo proleće’’. Tokom godine biće organizovano više od 400 različitih kulturnih događaja: književne večeri, pozorišne predstave, likovne izložbe, koncerti, filmovi, tradicionalne kulturne manifestacije…
Izborom Čačka za grad kulture sigurno bi bila zadovoljna velika slikarka Nadežda Petrović. To je njen rodni grad koji je prvi u Srbiji sa ovom titulom koja bi trebalo da u budućnosti u Srbiji doprinese većem ulaganju u kulturu u lokalnim sredinama i da se publici ponude kvalitetniji sadržaji širom Srbije. Nadežda Petrović zalagala se u svoje vreme da umetnost i kulturu treba odneti u narod, približiti je svakom stanovniku Srbije a ne da ona bude dostupna samo u većim gradovima.
Svoja dela poklonila je gradu Beogradu, u Kući legata čuva se oko 100 njenih skulptura.
Skulptura Olge Jančić ’’Plod šest’’ nalazi se u Zemunu ispred pozorišta ’’Madlenijanum’’.
Iskričave mermerne skulpture koje šire svetlost i belinu protkanu žuto-belim varnicama zadežale su me dugo kraj sebe, one prosto mame posmatrače da ih pažljivije pogledaju i istraže.
Ovakvu unikatnu umetnost stvarala je priroda milionima godina. Led svetla u pećini istakla su svu njenu veličinu i dala joj dodatnu atraktivnost. Posmatranje lepote pećine, stalaktita i bigrenih kada uz zvuke muzike Trnavskog potoka koji protiče kroz pećinu daje poseban osećaj.
Ulaz u pećinu je nešto posebno, 35 širine i 18 metara visine! Imponzantan! Stopića pećina je po veličini druga pećina u Srbiji. Veća od nje je samo Resavska. Pećina je duga oko 1700 metara a posetioci mogu videti samo prvih 280 metara.
Davnih godina 1909. i 1913. Jovan Cvijić vršio je speleološka istraživanja u ovoj pećini. Za posete pećina je otvorena 2008. godine i predstavlja Spomenik prirode prve kategorije. Nalazi se na oko 700 metara nadmorske visine. Udaljena je od Zlatibora 19 kilometara.
U 17. veku čipka je bila obavezna u Evropi, bila je ukras na haljinama, košuljama, kapama, od nje se pravio nakit i mnoštvo ukrasnih detalja koji su ukrašavali sve moguće stvari u enterijeru. Od tog vremena čipka je stalno prisutna u svečanim prilikama: venčanjima, glamuroznim zabavama, raznim prijemima…
Udruženje žena iz Pančeva ’’Panonke’’ pokušavaju da staru tehniku izrade čipke – necanje -uvrste u nematerijalnu kulturnu baštinu. Izrada necane čipke je bila potpuno zaboravljena a obnavlja se tek petnaestak godina unazad.