Slika na svili „Pogled“ inspirisana je Zemunom i pogledom na Dunav iz njegovih skučenih skromnih kuća. Jedan prozor gledao je na Dunav kraj njega su okolne kuće, visoko drveće koje je pružilo svoje grane svuda okolo ali i pored toga tamo daleko talasa se voda reke koja pleni svojom grandioznošću.
Za jednu devojčicu koja je živela tu davno, koja je tek stupala u životne izazove Dunav je bio pojava kojoj se divila, njegovim visokim i jakim talasima koji su svoju snagu u nevremenu obrušavali na obalu. Ta grandiozna snaga inspirisala je devojčicu da razmišlja o putovanjima u daleke predela gde je priroda tada još uvek bila nepoznata svima i koja je bila divlja mnogo više nego što je bio njen Dunav koga je videla kroz mali prozor svoje sobe.
Devojčica je porasla, ostvarila svoje snove i stigla u daleke predele, videla snagu i lepotu prirode na severu Evrope ali se vraćala Dunavu i svom detinjstvu provedenom kraj njega.
Danas i drugi se dive snazi velike reke iako su obale odavno zaštićene od njenih povremeno besnih talasa. To plavo prostranstvo Dunava danas se najbolje vidi sa najviše tačke gde se nalazi kula Gardoš. Velika voda prostre se ispred očiju posmatrača kao veliki tepih koji se leluja, zaslepi svojom širinom, dominacijom i lepotom.
Kada siđete do same reke oseti se blaga smirenost, velika reka koja neprestano se kreće ka svom krajnjem odredištu u kome postaje nešto veće nego što je bila, tada Dunav svoju vodu daruje velikoj površini, snazi i lepoti mora.
U slici na svili „Pogled“ zabeleženo je jedno razmišljanje, jedan doživljaj i lepota velike reke. Kroz njen nagoveštaj i dodir reke negde tamo iza ljudskih građevina ostala je jedna uspomena na veliku književnicu Isidoru Sekulić koja je odrastala tu u Zemunu pored moćnog Dunava kome se neizmerno divila.